Тамо далеко од истине

У настојању да по сваку цену одбрани новонастали идентитет, црногорска власт атакује и на културне догађаје који имају везе са Србима и Србијом, чак и на српске песме из њене слободарске историје

Mа колико се Мило Ђукановић упињао да све делове Црне Горе преусмери ка новим националним позицијама, то му, изгледа, не полази баш за руком. И не само у руралним, планинским пределима, где српско порекло и српски завети никада нису ни довођени у питање, него и тамо где се скоројевићка монтенегринска свест примила бар колико и у Подгорици – у приморју, у Боки Которској, Херцег Новом, нарочито. По режим је већ толико опасно да мора и суд да реагује.

КРИВИЧНА ПРИЈАВА Црногорски покрет (ЦП), који је пре четири године основан као удружење са циљем да афирмише црногорске вредности, поднео је кривичну пријаву Врховном државном тужилаштву против Митрополије црногорско-приморске (МЦП) и музичара Влада Георгиева, с образложењем да су починили кривична дела против уставног уређења и безбедности Црне Горе, и изазивања националне, расне и верске мржње.
Разлог за кривичну пријаву је манифестација „Трг од ћирилице“, одржана прошлог викенда у Херцег Новом, у оквиру које је био и хуманитарни концерт „За наше Косово и Метохију“ на коме је познати музичар Владо Георгиев отпевао „Тамо далеко“ и „Црна Гора и Србија, то је једна фамилија“.
А колико су односи Црне Горе и Србије пољуљани, са тенденцијом додатног погоршања, говори и раније најављена кривична пријава против организатора ове манифестације од стране Министарства културе Црне Горе због, како је било наведено, због „кршења низа законских одредби, истицања симбола других држава, скрнављења државне химне и готово незаобилазних политичких и националистичких порука“.

[restrict] НЕПОГОДНИ РЕПЕРТОАР ПЕСАМА Власт у Подгорици погодило је, како пишу „Новости“, јавно истицање српске заставе и репертоар српских песама, које су махом биле посвећене Космету – Ивана Жигон и „Косовски божури“ извели су нумеру „Видовдан“, Даница Црногорчевић песму „Сини јарко сунце са Косова“, а група 357 оду „Христе Боже“. Проблематична је била и велика српска тробојка са натписом „Херцег Нови“ на позорници.
Из ЦП наводе да су се на поменутом концерту иступима говорника, подржаних, како кажу, „организованим клерофашистичким дивљањем масе хулигана, вређали Црногорци и Црна Гора и призивала окупација земље“, пренео је портал РТЦГ.
Изводиле су се, кажу, песме „Тамо далеко“ и „Црна Гора и Србија, то је једна фамилија“, које су „особеном интерпретацијом певача Влада Георгиева, мењањем одређених речи, сугерисале да су делови Црне Горе Србија и да је Црна Гора подређена Србији“. Из ЦП кажу да је познато да је Владо Георгиев, изводећи песму „Тамо далеко“ по Србији, певао стихове „Тамо далеко, далеко крај мора, тамо је Херцег Нови, тамо је Србија“.
И за локални ДПС би „логично било да се саопштењем огласио било ко из Србије, макар и Бећковић Матија да витешки одбрани земљу из које потиче. Зато у одсуству истог, да се не би ћерали, а ћерат ћемо се ако буде требало, тзв. хуманитарним концертом у Новом, Србија више није ’тамо далеко’ него све даље и даље“, наведено је у саопштењу општинског одбора ДПС-а у Херцег Новом.
И док из општинског одбора ДПС-а кажу да је реч о политичком скупу после којег је Србија „све даље и даље“, из Праве Црне Горе их питају коме је намењена та порука и са ким се обрачунава „локална квазиелита владајуће странке“. „Сабор у Херцег Новом је прилика да Срби из Црне Горе покажу како се воле и како се чува и брани хуманост и људско достојанство“, рекао је председник Праве Црне Горе Марко Милачић.

КРИЗА ИДЕНТИТЕТА Није Београд ћутао, па ни Матија Бећковић.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић каже да му је драго што народ у Црној Гори не проживљава кризу идентитета, што се, према његовим речима, не би могло рећи и за политичко руководство у тој земљи.
„У дипломатији је начело реципроцитета један од постулата бављења том професијом, међутим, увођењем тог принципа у односе са Црном Гором испаштао би народ у тој земљи, а то је за Србију неприхватљиво“, изјавио је Дачић за „Блиц“.
Српски академик Матија Бећковић, који због својих ставова има познате проблеме са црногорским властима, у свом стилу је прокоментарисао одлуку црногорских институција о кривичној пријави против поп певача Влада Георгиева због његовог наступа у Херцег Новом.
„Надам се да за тај скандал неће чути Харадинај, који Србима не брани да истичу своју заставу и певају своје песме. Уосталом, он ми није забранио да уђем на Косово, а надам се, ако ми Црногорци не дају да одем у Веље Дубоко, да ће ме Харадинај пустити у Плав или Гусиње. Шта их брига шта Срби певају, кад тај језик не разумеју, сем ако није истина оно што се прича да су они сви Срби, а ’пише се’ само тридесет посто“, изјавио је академик Матија Бећковић за „Новости“.
За разлику од Бећковића, догађај у Херцег Новом и најаве тужби оћутали су многи Црногорци у Србији (кажу да их у Србији има више него у Црној Гори), од оних из Ловћенца у средишту Бачке, који без устручавања истичу црногорску заставу и певају црногорске песме, па до оних потуљених „теразијских Црногораца“, који уживају српске националне пензије а када оду у Црну Гору, мењају говор (са београдског на црногорски) и обавезно гласају за самосталну Црну Гору.
С тим у вези, Министарство културе Црне Горе је поздравило одлуку будванске општине да, „након оштрих реакција црногорске јавности“, одустане од идеје организовања концерта трубача из Гуче у том граду. Дакле, притисак и намерно изазивање тензија уродили су плодом.
Српски национални савет Црне Горе сматра да су за српски народ у тој земљи престала да важе основна уставна начела као што су слобода, мир, толеранција, поштовање људских права, мултикултуралност, демократија и владавина права.
„То се огледа у онемогућавању и ометању изражавања, чувања, развијања и јавног испољавања националне, етничке, културне и верске посебности, као и избора, употребе и јавног истицања националних симбола и обележавања националних празника“, истиче Српски национални савет у саопштењу које преноси „Танјуг“.

фото: Милан Тимотић

ОДРИЦАЊЕ ОД КОСОВА И МЕТОХИЈЕ За митрополита црногорско-приморског Амфилохија кривична пријава министра културе Александра Богдановића, због хуманитарног концерта у Херцег Новом, представља сведочанство неразумља једног човека, али и оних који су га поставили на то мјесто.
Јер, како каже овај православни архијереј, „порицати тробојку, а представљати се за министра Црне Горе не спада у нормалне ствари. Пјесму ’Тамо далеко’ пјева сва Европа. Бити против те пјесме у Црној Гори, и то у име Црне Горе, поставља питање – која је то Црна Гора? То није моја и Црна Гора Петровића. То није Црна Гора, то је Монтенегро. Све оно што се чуло на Канли кули смета тој дружини која је пљунула на краља Николу, и одрекли су се оних гробова за ослобођење Косова и Метохије 1912. и 1913. године и велико је питање докле ће ићи то одрицање…“
Митрополит Амфилохије сматра да је ово што се дешава у Црној Гори срамна прича о одрицању од Косова и Метохије, али, успут, подсећа и да је краљ Никола предао кључеве Дечана тадашњем митрополиту, а потом и патријарху Гаврилу Дожићу. Дакле, како митрополит наглашава, кључеви Метохије су у Цетињском манастиру, а они који се тога одричу – одричу се изворне и праве Црне Горе. „Они могу да раде шта хоће, али Косово и Метохија остају саставни дио Црне Горе, као што је то било од времена Војислављевића, Балшића, па све до Петровића. Косово и Метохија је темељ Црне Горе. Они који се свега тога одричу боре се против, како кажу, Велике Србије, али устоличују Велику Албанију“, одбрусио је митрополит.

КУРТИ У ТУЗИМА Митрополит је вероватно мислио на недавну посету Аљбина Куртија, председника косовског Покрета „Самоопредељење“ и једног од протагониста идеје „Велике Албаније“, Тузима у Црној Гори, и његово учешће на скупу на којем се величала Албанија.
Црногорски портал „Борба“ објавио је фотографије тог догађаја, уз коментар да се на њима може видети да је у Тузима Курти дочекан „као да је дошао у Албанију, а не у Црну Гору“, те да су се на скупу вијориле албанске заставе и певале албанске песме.
Портал наводи и да црногорске власти Куртију не смеју да забране улазак у Црну Гору, док забрањују улазак српским академицима, професорима и историчарима, уз подсећање да је управо група посланика „Самоопредељења“ пре неколико година ушла на територију Црне Горе, и осам километара од граничне тачке поставила заставу Албаније како би симболично показала где је „права граница“ на Чакору.
Црногорска власт је реаговала тек после скупа на Цијевни, јер је истицана застава Албаније без националне заставе ЦГ, због чега ће Министарство културе поднети кривичну пријаву и против организатора овог скупа. Тек да се „Власи не досете“, јер се скуп у Цијевни одиграо када и онај у Херцег Новом.

ДВА ОКА У ГЛАВИ Ни Владо Георгиев, инкриминисани извођач песме „Тамо далеко“, није остао без коментара на најаву тужбе против њега због „негирања црногорског идентитета“, за коју оцењује да је, у ствари, порука да Срби у ЦГ нису добродошли.
„Оптужују Србе за своје порекло и лозу. Никад нисам чуо да се било ко побунио кад се на фештама у Боки развије хрватска застава. Мени то никад није засметало. Ко год да је ’Тамо далеко’ повезао са мржњом треба да пропадне у земљу од стида, а одатле затим да потражи озбиљну лекарску помоћ. Ја сам рођени Новљанин и Црну Гору волим као једно од моја два ока у глави. Господо, престаните да вређате. Зауставите се кад осетите да ће имало мржње изаћи из вас,“ рекао је Георгиев.
Познати певач је објавио снимак на свом твитер налогу на којем се види како бродом плови ка острву Виду са Љубомиром Сарамандићем, кустосом Музеја на Виду и кустосом Српске куће, импровизујући мали час историје за Министарство културе Црне Горе, ЦП и све остале који не знају шта је „Тамо далеко“ и колико су далеко отишли…
Иако легитимитет црногорског идентитета нико и не оспорава, у Црној Гори сe умањује све што је српско – почевши од тога како се зове језик који уче деца у школи, преко укидања могућности двојног држављанства, што је највише погодило црногорске Србе (који би се на тај начин симболично повезали с матицом, а и решили гомилу практичних проблема – многи међу њима имају имовину у Србији, или студирају, или раде), па све до одузимања права да се манастири Морача, Острог и на стотине цркава у Црној Гори зову српским, односно имовином СПЦ.

ПОДСЕЋАЊЕ НА ИСТОРИЈУ Светом архијерејском литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Савина управо је почео Светостефански црквено-народни сабор, уприличен поводом празника преноса моштију Светог архиђакона Стефана – славе Херцег Новог, са недвосмисленом поруком и упозорењем власти у Подгорици: „Однос који Влада Црне Горе буде имала према имовини Православне Цркве Српске у Боки и Црној Гори у наредном периоду опредијелиће одлуке Великог бокешког црквено-народног сабора који је у припреми“.
Позивајући се на историјске чињенице, Сабор подсећа да је Бока Которска од 1870. до 1931. године имала засебну Бококоторску и Дубровачку епархију којој је заштитник био Свети Сава. Ујединила се у Српску патријаршију директно и наставила свој живот до спајања са Митрополијом црногорском 1932. године. Године 1918, која је кључна за предлог закона (којим би власт да отме имовину СПЦ), Бока Которска и њена Српска православна епархија немају везе са Црном Гором. Наводи се да је Бока, од давнина, духовно припадала Зетској и Хумској епископији које је основао Свети Сава још 1219. године и да је Бока Которска први пут у својој историји ушла, и то без демократске процедуре, у независну Црну Гору 2006. године.
Сабор указује на још упечатљивији податак: „Када је 1848. године Бан Јелачић почео да ствара ’Троједину Краљевину’ од Хрватске, Далмације и Славоније, подразумијевајући да Бока припада Далмацији, позвао је и Боку у ту заједницу, а Петар II Петровић Његош, у своме југословенском заносу, на неки начин је подржао ту идеју и сугерисао Бокељима да пристану на то. Тим поводом је сазвана Свебокешка скупштина у Прчњу 13. јуна 1848. године, на којој су православни и римокатолици, њих око 300, одговорили Његошу са дужним поштовање, али су га одбили са аргументацијом из писма које су упутили Хрватско-славонском сабору:
„Најперва и најсветиа наша дужност та е јавити пред свиетом да ми Далматинци ниесмо, но Бокези… /кои припадамо/… по положају, по истории, по езику, и по племену већег броја славенско-српској народности…“
Покушај одузимање имовине СПЦ сасвим сигурно није први потез Мила Ђукановића против српске мањине и покушај да под плаштом „одбране интереса Црне Горе“ оснажи и задржи челну позицију коју је „освојио“ још пре 28 година и укупно шест мандата, што председничких, што премијерских. Многа истраживања и студије утврдили су да је проглашење Црне Горе за независну државу само убрзало процес асимилације Срба у Црној Гори (умањило проценат Срба од пописа 2003. до пописа 2011, и значајно умањило број оних који користе српски језик између два пописа). Црна Гора је проглашена грађанском државом: намеће се грађански концепт асимилације, и Србима и осталим мањинским народима непрестано натура јавномњењски притисак да су недовољно лојални црногорској држави. Процес натурања црногорског идентитета је, међутим, неуспешан. Националних Црногораца је мање од 50 одсто, они су заправо мањина у својој држави, и када би садашња власт пала, број Црногораца би се још више смањио.
То се може разумети тек кад се мало завири у историју. Нема ни пуних сто година од пописа становништва у Црној Гори из 1921. када се 92,96 одсто од укупног становништва Црне Горе изјаснило да етнички припада српском народу. У последњих сто година у Црној Гори није било масовнијих сеоба, али резултати пописа драстично су се мењали и представљају, у ствари, слику политичких кретања на релацији Црна Гора – Србија. Један народ – српски – час се појављивао час нестајао у истој држави, у истим границама.
Све до 1948. удео српског народа у укупном броју црногорског становништва износио је преко 90 одсто. Тешка голооточка 1948. година број Срба у Црној Гори своди на немогућих 1,78 одсто и фабрикује црногорску нацију која по голооточком попису чини 90,67 одсто становништва Црне Горе. У новије време, од девет одсто Срба 1991. године, догурали су до 32 одсто 2003. године, када је Црногораца било 43 одсто, а највише се грађана изјаснило да говори српски језик, њих 63 одсто. Данас власт чини све да проценат Црногораца буде преко 50 одсто и да буду већински народ. Још само да и тамо далеко, крај мора нема те проклете историје која непрестано упозорава и опомиње…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *