Светионик – Погледи на море

Панорамски поглед на улаз у Залив (фото: Н.М.)

У прошлости су мање-више сви Приморци из својих кућа видјели море, чак и они са виших спратова унутар старих градова Котора, Херцег Новог и Будве

Свака стара урбана цјелина коју данашње туристичко око може да опази високо у заливском брду – или се тамо налази због извора слатке воде, или се тамо налази због некадашњег страха од похаре коју су неријетко доживљавали Бокељи на пјени од мора.
Данас економска похара не долази с мора него с брдах, што је безобразно парадоксално, посебно што је такође у складу с историјском праксом. Нису ријетки инспектори који хараче дуж обале и хвале се у кафанама у којима скупу рибу једу за џабе како су концем сезоне добри по стан у Подгорици срам их било без зареза икаквога.
Црногорци и током историје шћаше пљачкати Приморје, што је утицало на архитектуру, па се тако на каменим палатама из доба барока виде пушкарнице према брдима, на прозорима металне феријаде у решеткастој форми, а на дебелим дрвеним вратима с унутрашње стране јаки клавови, ојачања са заковицама, и металне упоре – да конобу не могу лако да обију ногом или раменом из залета дрски са планине сишавши.
Приморска камена палата је у прошлости била фортеца или пак утврда.
Котор, Херцег Нови и Будва имали су бедемима опасану сигурност, дочим Пераст није, па је уникатним системом фортификованих улица (!) и одбрамбених кула – током историје штитио посебност свог заливског ентитета.
Поглед на море био је и остао важан. Посебно откако се у наше медитеранске градове уселио туризам.
Данас само Пераст има институцију стеченог погледа. То у преводу значи право да се на каскади нижој не гради зграда која би заклонила поглед каменој кући са каскаде изнад. Јер би се тиме укинуо стечени поглед.
Свјесни да живе у повлашћеној географији, те да се за квадрат боре са силама немјерљивим – са странцима који цијене некретнина дижу у небеса – Приморци одлично рачунају колико им вриједи некретнина, у зависности да ли се с прозора или балкона види море или не.
И сад, као што Ескими имају на десетине ријечи које означавају врсте снијега и леда, тако и бокељски приморци имају изразе за оно што нуде, чиме се диче, или одакле уживају.
На дну љествице су они без погледа на море. За мрвицу су изнад они којима је запријечен поглед на море. Имали су га, док нека грађевинска фирма није, легално наравно, добила дозволу да им испред погледа подигне вишеспратницу, и сада тај поглед несрећници немају.
Дјелимични поглед на море се у огласима за продају некретнина увијек рекламира као поглед на море, што је дакако вид преваре. Власници дјелимичног погледа на море могу да умоче вид у свега дјелић плаветнила, али никад не могу да виде сезонски контекст.
Поглед на море је тек оно што се рачуна.
Ручати на тераси с приватним погледом на море је почесто наслијеђена предност, скупо плаћена, или предност коју декадентирани потомци не знају да цијене. Поглед на море је златна категорија онога што људско око може да види, било да зими гледа како бура носи слане кристале морске прашине, или љети – када се наутички хаос претвара у мисаону менталну игрицу: како се толико пловила, мегакрузера, крузера, малих теретних бродова, мегајахти и јахти, једрењака и једрилица, катамарана и рибарских барки… уопште може мимоићи без судара у јулу и августу? Почесто и у септембру.
Панорамски поглед на море немају смртници. То је поглед из снова. То је поглед од кога жене плачу. Уз орошену чашу бијелог вина, оr something. Панорамски поглед буди мушкост. Водити љубав с панорамским погледом на море изузетна је рецка у еротском рабошу. Такову рецку не ударају само дебели сатири. Него и вижљасте венере.
На крају листе свих погледа налази се трајан поглед на море. Њега обично имају или супербогати или суперсиромашни. До њихових царских села воде колски путеви запријечени рампама, или као у случају бокељског Мачу Пикчуа, безводног Горњег Столива, необрађеним каменом поплочан пут дуг три кварта од уре хода од нулте надморске.
Трајан поглед на море иде у пакету с најмање једном но најчешће с много цркава које опажа периферни вид. Нос удише медитерански аромат потекао од стотина етеричних уља спакованих у биљкама изниклих свуда лијево и десно. Уши чују зрикавце и птице. Трајни поглед на море може да излуди човјека, и опасан је. До пропасти банака коштаће баснословно. Након пропасти, нудиће се у бесцијење.

 

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *