Почетна / Друштво / Подметањ е историје

Подметањ е историје

Како Европа пребацује историјски терет нацизма на плећа Русије – у име „сећања на жртве тоталитаризма“

Државе Европске уније обележиле су протеклог викенда „Дан свеевропског сећања на жртве тоталитарних диктатура у Европи 20. века“. Тај „дан сећања“ на жртве свих „ауторитарних и тоталитарних режима“ прогласио је 2008. године Европски парламент уз свесрдну подршку десничарских посланика из држава које су биле у некадашњем комунистичком блоку. Циљ тог подухвата је аболиција нацистичких и фашистичких злочина и њихово изједначавање са жртвама које су страдале у комунистичким гулазима.
Укратко, изједначавање нацистичке идеологије и њених последица с комунизмом.

ЗАМЕНА ИСТОРИЈСКИХ УЛОГА Тај „празник“ протежирале су и жељно дочекале нарочито десничарске партије из некадашњег комунистичког блока, уз оркестрацију и две бивше југословенске републике; обрадовале су му се Хрватска, земље Балтика, вишеградска четворка (Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка), и паства деснице у Словенији која од распада некадашње Југославије ради на замени историјских улога у Другом светском рату, претварајући партизане и ослободиоце у крвнике и тлачитеље словеначког народа, а домобране и друге квислинге у патриоте, упркос чињеници да су сарађивали са окупатором…
Тако се већ другу деценију широм ЕУ обележава 23. август уз бројне приредбе и округле столове, све у славу „свеевропског сећања на жртве тоталитарних диктатура у Европи 20. века“.
Да је Србија део Европске уније, то би био „празник“ који би морала да штује и обележава на нивоу државе.
На први поглед чини се и да није учињен неки велики „отклон“ – јер ко би могао да се противи пијетету за жртве нацизма, фашизма, али и других система одговорних за милионе људских жртава?
Замка се, међутим, као и увек, скрива у детаљима. Јер у то „свеевропско сећање“ је уметнута и једна скривена порука. Порука, која се ових дана, на 80. годишњицу напада Немачке на Пољску 1. септембра 1939. године, поново нашла у жижи јавности западног дела Европе. На делу је, наиме, историјски ревизионизам који каже да су Немачка и Совјетски Савез руку подруку, заједно, па чак и једнако одговорни за почетак па последично и за све страхоте Другог светског рата.
То можда звучи апсурдно, али у државама Европске уније такво „читање историје“ већ постаје део званичног наратива, односно званичне верзије протеклих догађаја који су увукли Европу и читав свет у Други светски рат. Више нема сумње да смо (неми) сведоци широкопотезног прекрајања историје 20. века. А сви знамо да онај ко контролише прошлост – контролише и будућност.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Petronije Arbitar

    Da li je tačno da je Hitler napao Poljsku baš 1. septembra 1939.jer je toga dana isticalo 20 godina na koliko je u Versaju Nemačkoj bila oduzeta Šleska oblast i pripojena Poljskoj? Da li je tačno da su Britanci opstruirali vraćanje a da Hitler pred Nemcima nije imao izbora nego da uđe u Poljsku, jer bi inače morao da im prizna da je nemoćan (kao što smo mi sa Kosovom???) Da li je tačno da su mu Englezi dozvolili 1938. pripajanje Sudestske oblasti, gurajući ga lukavo na istok? Da li je tačno da su Nemci sklopili pakt sa SSSR-om i da je kontrolni toranju u Minsku prilikom napada na Poljsku navodio nemačke aviona? Da li su Sovjeti počinili zločin u Katinskoj šumi a ne Nemci, za čega im je suđeno pored ostalog u Nirnbergu? Pa šta je onda „revizionizam“, za Boga miloga, i šta je „prekrajanje“ istorije koju su posle 1945. pobednici već PREKROJILI uveliko po svojoj meri? Da li postoji neko kompetentan da mi odgovori ili je ovo samo „živ mi Todor da se drži govor“?




    1



    2
  2. Pa mi smo barem navikli na prekrajanje istorije. Ne samo to, mi smo doktori za prekrajanje istorije. Citiraću potpredsednika jedine srpske partije koja pretenduje da je levičarska, a to nikako nije (prof. dr Predrag Marković). 1. Nema nikakve sumnje da je general Mihailović bio antifašista. 2. Nije dobro za Srbiju da rehabilituje Nedića, ali lično nemam nikakve deileme da je general Nedić imao plemenite namere.




    1



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *