Новица Јевтић (1956–2019) – Путевима Геце Кона

Недавно преминули власник и оснивач издавачке куће Evro Book стицајем околности – или вољом судбине – свој последњи интервју дао је управо „Печату“. Између осталог, тада је говорио и о жељи „да надмаши нашег највећег издавача и књижара Гецу Кона”, који му је био узор. Разговор објављујемо као омаж овој изузетној и заслужној личности наше културе и издаваштва

Један од најзначајнијих српских издавача Новица Јевтић (1956–2019), власник и оснивач Evro Book-а, преминуо је 11. августа после дуге и тешке болести. Његов животни пут је на много начина повезан с књигама и издаваштвом, професијом којом се бавио скоро 40 година.
Почео је каријеру у београдским издавачким кућама Партизанска књига и Слобода, потом је постао директор београдског представништва ЦИП-а из Загреба, које је успешно водио током осамдесетих година, да би 1989. основао своју издавачку кућу Евро.
Током протеклих година Јевтић је својој кући мењао назив у Евро Ђунти и потом у Evro Book, али не и основни концепт, који подразумева вредне наслове, добре књиге за децу, те капитална издања, монографије, врхунска дела домаће и светске прозе. Знао је да препозна жеље читалаца, промовисао је лепу домаћу и преводну књижевност и пратио светске трендове. То га је довело у врх издаваштва у Србији.
Највећим успехом оснивач Evro Book-а сматрао је то што је за три деценије остао независан. Желео је да надмаши нашег највећег издавача и књижара Гецу Кона, који му је био узор.
Велику пажњу поклањао је српској историји, објавио је монографије о владарима из династије Карађорђевић. Мисија овог издавача била је и да на најзначајнијим светским сајмовима афирмише издања домаћих писаца и илустратора.
Није баш увек било лако, требало је и храбрости и истрајности да се поједине књиге објаве, да се неке покопане историјске истине покажу свету, да се осветле, изађу из мрака једноумља. Како вам је то полазило за руком?
Није било лако, било је време искушења, нарочито деведесетих година. Сећам се да смо тада путовали у Америку, у многе европске земље, састајали се с нашим људима у дијаспори, дуго разговарали с њима како бисмо сазнали њихову страну приче и стрпљиво прикупљали материјал. Било је тада много критика на наш рачун. Вредело је то поднети, јер сам са својом редакцијом открио и објавио многе истине које су дуго биле закопане.
Већ три деценије походите иностране сајмове књига проносећи глас о српској књижевности, српским писцима, култури… Чини се да сте и ту делатност разумели као мисију?
У почетку је било мало другачије, наиме, углавном смо куповали ауторска права за објављивање дела познатих имена у свету књижевности и успешних брендова, али пре петнаест година смо саставили тим чувених илустратора и писаца за децу и упустили се у неизвестан подухват: правити књиге за децу које ће бити и препознатљиве и тражене у свету. Мало-помало, дошли смо до више од десет серијала књига за децу, тако да данас лиценце за сопствена издања продајемо у више од двадесет земаља широм света. Од издања Evro Book-а свакако бих истакао Заборављене приче, серијал којим смо од заборава отргли многе неправедно запостављене приче, или подсетили на оне у којима су уживала многа поколења, и захваљујући изузетним илустрацијама Ане Григорјев представили их у новом руху.
Evro Book данас слови за једну од наших најугледнијих издавачких кућа. Чини се да је понекад бивало и према правилу „преко трња до звезда” – да би се изградило оно што је ваша кућа данас?
Наши почеци били су више него обећавајући. Осамдесет девета, деведесета и прва половина деведесет прве биле су изузетно успешне године које су уливале оптимизам и подстицале велике планове: имали смо велико тржиште и добру куповну моћ, те су тиражи за поједина издања ишли и до 200.000. Онда смо се, нажалост, преко ноћи обрели на тешком, трновитом путу: низали су се распад Југославије, ратови, хиперинфлација, а напослетку и бомбардовање. Из тог времена остало је много ненаплаћених потраживања, јер су се многе фирме у некадашњим југословенским републикама, као, уосталом, и у Србији, угасиле. Тада смо претрпели заиста тешке ударце, пролазили смо кроз озбиљне кризе, које су доводиле у питање сврху нашег рада, а од свакодневне борбе да се одржимо, још тежа је била неизвесност; нико није знао докле ће то трајати и како ће се окончати. Али знам да су нам тада, у тим околностима, снагу уливали читаоци, који су нам били захвални што истрајавамо. Последњих година имамо разлога за оптимизам, будући да се, захваљујући стабилизацији курса, стабилизовало и тржиште, тако да поново може нормално да се ради, планира и улаже у будућност овог посла.
Продукција Evro Book-а данас броји хиљаде и хиљаде наслова. Будући да сте активно учествовали у творењу готово свих, постоји ли наслов, књига која вам је посебно на срцу и зашто?
Стварно је тешко издвојити један наслов из мноштва брижљиво бираних и направљених књига, а зависи много и од тога да ли ме то питате као издавача, пасионираног читаоца или верника. Овом приликом ћу се определити за ово треће, а сваком читаоцу ћу препустити да изабере своје омиљено дело из нашег опуса. Из много разлога бих издвојио дела посвећена историји српског народа, као и Библију у 365 прича и слика, издавачки подухват у који је осим времена и озбиљног рада уложено и много љубави и знања, као и жеље да се будућим поколењима остави изузетно илустрована Књига над књигама достојна њене историјске, књижевне и духовне вредности.
Ви и ваша кућа осведочени сте чувари православља, вере… Подигли сте цркву, Храм Светог Димитрија у Крагујевцу, али и јединствен храм од књига које чувају и сведоче православље. Како Ви видите ову своју улогу?
Србија је увек имала много задужбинара, а ја сам, по угледу на њих, желео да оставим нешто трајно иза себе, нешто по чему ће се моје име памтити. Сав новац који сам током година уштедео поклонио сам нашој мајци Цркви. Јер, заиста, шта ће ми новац који не могу да потрошим? Живим као сваки просечан грађанин Србије и задовољство ми је да изађем у сусрет свакоме ко нам се обрати с молбом да дарујемо књиге. Своја издања поклањамо школским и градским библиотекама, с којима имамо одличну сарадњу, али и библиотекама при манастирима и православним храмовима. Књиге поклањамо и предшколским установама широм земље и фондацијама које се баве добротворним радом, као што је Фондација принцезе Катарине.
Министарство културе Србије придаје велики значај сектору издаваштва. У којој мери вама као издавачу ова подршка значи? Да ли бисте нешто променили, када је овај вид подршке и сарадње у питању?
Свесни смо тренутних прилика и могућности, али се надамо да ће држава убудуће више улагати у културу, у све њене гране. На пример у Словенији, која има значајно мање становника него наша земља, министарство културе годишње издвоји пет милиона евра за библиотеке за куповину књига, а у Србији се издваја мање од милион евра. Надамо се да ће се то променити, јер су библиотеке веома важне институције. Управо у библиотекама читаоци најлакше долазе до књиге.
Шта мислите о приликама у нашој култури данас?
Данас велики утицај на друштво имају медији и сви који се труде да негују културу и залажу се за духовне вредности имају изузетно тежак задатак. Треба се изборити са свим оним што се приказује јавности било на телевизији, у штампи или на интернету. За то треба много снаге и воље. Савремено доба је пред нас поставило нове изазове, али ми се боримо и успећемо. Данас је безмало немогуће замислити живот без интернета, а он има добре и лоше стране. Дигитални медији нам омогућавају да лакше промовишемо ауторе, да обавестимо читаоце о новим насловима и серијалима, о промоцијама, као и о новинама у издаваштву не само код нас него и у свету. На друштвеним мрежама читаоци имају прилику да коментаришу и оцењују наш рад, размењују мишљења о нашим књигама. Њихове похвале нам много значе, али и примедбе, које понекад нису баш благонаклоне и пријатне, али нам дају подстицај да будемо још бољи.
Ове године Evro Book слави тридесети рођендан. Шта бисте поручили будућим нараштајима и вашим наследницима, свима који ће градити и писати историју ваше издавачке куће?
Будући да је непосредан повод за овај разговор тридесета годишњица Evro Book-а, додао бих да ми је највећа жеља да мој син настави да води ову фирму на исти начин, да, као и ја, воли цео свет и да има пријатеље у целом свету, да не јури за новцем и, што је најважније, да тако васпитава и моје унуке.

ТРИ ОРДЕНА СПЦ

Evro Book је последњих тридесет година дао немерљив допринос нашој националној култури објављујући издања значајна за нашу историју, традицију, веру, духовност уопште. О томе сведоче бројне награде, похвале, признања, али највише три ордена СПЦ чији је носилац Новица Јевтић. Први је Орден Светог Саве од благопочившег патријарха Павла за изградњу Цркве Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу. Други је Орден Светог Симеона Мироточивог од Епархије шумадијске, с благословом епископа шумадијског Јована, за допринос у подизању епархијског двора епископа шумадијских. Трећи је орден Светог краља Милутина од Синода Српске православне цркве, с благословом патријарха Иринеја, за доброчинство исказано током изградње храмова Епархије шумадијске. Библиотека града Београда двапут је прогласила Evro Book издавачем године, као и то да је наш саговорник познат као велики хуманиста који подржава бројне хуманитарне фондације и донира бројне књиге.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *