Почетна / Интервју / МИЛОРАД БОГДАНОВИЋ – У врху наше стратегије – Човек

МИЛОРАД БОГДАНОВИЋ – У врху наше стратегије – Човек

Наш саговорник је менаџер производње у компанији МЕГЛЕ

Кад се знање удружи са искуством, а прате га врхунска технолошка опрема и добра организација, резултати су неизоставни. О томе за „Печат“ сведочи Милорад Богдановић (1988), млади менаџер производње у немачкој компанији Мегле Србија, у Крагујевцу. Заједно са својим најближим сарадницима Богдановић је учинио да укупно 154 запослених и више од хиљаду добављача млека Мегле Србија доведу на трећу позицију у млечној индустрији земље. На челу са генералним директором Александром Недељковићем овај млади стручњак и његов менаџмент имају високо постављен циљ да Мегле Србија са својим „сестрама“ из региона, у Бихаћу и Осијеку, постане лидер на Балкану. Јер, као што рече, Мегле је тако организован да се у њему све ради заједно и да људи уче једни од других.
У Мегле Србија дошли сте са само 24 године и показали да млад и образован човек не мора обавезно да одлази у иностранство. Како сте доспели до садашње позиције?
Родом сам из Прибоја на Лиму где сам основну школу завршио као вуковац, а онда гимназију природно-математичког смера. На студије Пољопривредног факултета у Београду уписао сам се 2007. на смеру технологија анималних производа. После четири године добио сам звање дипломираног инжењера технологије. Како нисам имао могућност да се одмах запослим, наставио сам мастер током којег се појавио конкурс за позицију технолога у млекари Мегле. Конкурисао сам и био примљен на посао, и кад сам добио звање мастера у петак сам спаковао своје ствари из Студенског дома у кола, а у понедељак 3. децембра 2012. био на послу у Крагујевцу, у коме никад дотад нисам био. Моја прва позиција је била технолог у производњи, а имао сам много знања и нимало праксе. Прва три, четири месеца сам кроз упознавање процеса успешно надограђивао знање стечено на факултету и убрзо сам га овде применио. После три године, 2015. постао сам менаџер производње.
Вама се на неки начин посрећило да добијете посао у немачкој компанији која је одлучила да производи у Србији?
Да. Управо у периоду када сам завршавао студије, компанија Мегле је купила бившу млекару „Младост“ 2011. године, након неколико покушаја неуспешне приватизације започете 2000. године и од тада је у власништву Мегле Немачка. Њена историја датира из 1887. када ју је у месту Васербург у Немачкој основао Јосеф Антон Мегле Први. Данас компанијом управља Тони Мегле, Јосеф Антон Трећи који је породични бизнис успео да подигне на интернационални ниво. Највећи број фабрика се налази у Европи, и оне у Азији и Америци имају дистрибуцију својих производа. Мегле Србија припада групи Југоисточна Европа (Sauth East Europe), у којој су још Бугарска, Румунија, Хрватска, БиХ, Албанија, Црна Гора и Словенија а производни погони поред Крагујевца су у Осијеку, Бихаћу и Шумену.
Чиме сте мотивисани да поред толико млекара у Србији дођете баш у немачку Мегле Србија?
Са потпуном сигурношћу могу да кажем да Мегле Србија у оквиру Мегле групе у фокус ставља развој људи као темељ сваког дугог развоја у нашој фирми. Ја подржавам тај концепт, јер знање је у основи свега. Неколико пута од немачких колега смо добили најпозитивније критике на рачун знања наших технолога, што иде у прилог и резултату који је 2017. године факултет на којем сам се образовао остварио на престижној „шангајској листи“ најбољих универзитета у свету. Нама у компанији приоритет je развој лидера високог нивоа стручности применом разних концепата, пре свега кроз безбедно радно место у пријатним условима за сваког запосленог, кроз „освајање“ купаца највишим квалитетом производа који могу да дају само врхунски стручњаци, кроз непрестане иновације у сарадњи са „сестринским“ фирмама и кроз постизање најбољег ефекта производње са људима које запошљавамо. Човек је увек на врху наше стратегије.
Ваш концепт даљег развоја заснива се на домаћој сировинској бази. У којој мери Мегле Србија користи српско млеко у производњи?
Млекара у Крагујевцу своју производњу заснива на сто одсто српској сировини. Највећи део добављача је из Шумадије и чине их мањи произвођачи. Истовремено сарађујемо и са великим фармама са подручја Шумадије и Војводине. У просеку прерађујемо 120 тона сировог млека дневно, али у зимском периоду те количине досегну и 170 тона. Како је квалитет сировог млека нама од приоритетног значаја, уступањем средстава за хигијену музне опреме и објеката, обезбеђењем уређаја за хлађење млека утичемо на подизање квалитета сировог млека на свакодневном нивоу. Плаћање добављача сировог млека је сваког 15. у месецу и не касни ни један дан.
Коју сте позицију, захваљујући таквом пословању, остварили на листи фирми млекарске индустрије у Србији?
На српском тржишту смо трећи прерађивач млека. Од 2015. године поседујемо извозне дозволе за тржишта Царинске и Европске уније. Тако сада производи из срца Шумадије могу да се нађу у продавницама у Немачкој, Аустрији, Хрватској, Бугарској, Русији а у преговорима смо са Дубаијем око извоза одређених производа у земље Блиског Истока. Реч је о антипастима – јужноафричким чери папричицама и грчким маслинама, мануфактурно напуњеним најквалитетнијим нашим сиром. Паприка у павлаци, као српски традиционални производ од пре неколико месеци се налази у продаји на тржишту Немачке под брендом Мегле.На домаћем тржишту смо препознатљиви по великом избору висококвалитетних млечних производа а омиљени са кефиром и павлаком за кување.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *