Почетна / Колумне / ЛАЖ И ПАРАЛАЖ

ЛАЖ И ПАРАЛАЖ

Како је могуће да некад јеси на Западу иако си на Истоку, а кад си на Истоку, онда си на Западу? Можда би Милутин Миланковић знао одговор на ову бриселско-комесарску судоко укрштеницу, али он нажалост није више међу нама

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ПОБАЧАЈ ПРАВДЕ Народна приповетка Лаж и паралаж описује надгорњавање двојице залудних људи у игри ко ће смислити већу лаж. Први који представља лаж, прича о огромном зељу које расте у његовом селу и што га више једу њега све више има и све је веће. Други, паралаж, тврди да су у његовом селу направили огроман казан те су због његове величине принуђени село да изместе. Кад лаж зачуђена упита: Шта ће вам толики казан? Паралаж одговори: Да скувамо велико зеље из вашег села.
Вероватно сте знали причу, али није наодмет поново је прочитати. Колико да се не уплашимо од данашњих лажи које слушамо, гледамо или читамо. Од њих сам одабрао неколико највећих које се свакодневно кроз наш живот намерно провлаче.
Прва лаж је „геноцид“ у Сребреници?!? Сви знају никаквог „геноцида“ није било, али лепо звучи кад нешто друго ваља отети од Срба и Србије. Норвежани су снимили филм који оповргава све лажи. Стручњаци (Стефан Каргановић, Александар Павић и други) у књизи Шта се стварно догодило у Сребреници још пре десетак година документовано су разоткрили све муслиманске и НАТО лажи. У књизи Хашки трибунал, Сребреница и побачај правде, коју су писали, а неки на представљању књиге у Београду говорили, професори Кристофер Блек, Џорџ Самуели, Вишеслав Симић, Александар Јокић, јасно је да никаквог „геноцида“ није било. Могу се књиге, документи и остало унедоглед наводити, али гувернер Инцко ће, да би сачувао плату, причати све што му из НАТО заједнице кажу.
Друга лаж која се несметано понавља, и коју могу разумети само особе с ума сишавше, јесте о држави Србији на „Западном Балкану“?!? Сви којима свраке нису попиле мозак знају да су западне границе Балканског полуострва на реци Сочи. Зар је тешко у географску карту погледати и видети да западном делу Балканског полуострва данас припадају евроунијатске провинције и антропогеографске предеоне целине: Словенија, Истра, Далмација, Кордун, Лика, Банија, Хрватска и делови Републике Српске.

НЕКАД ЈЕСИ НЕКАД НИСИ Морате признати да је сулудо или су можда хемијски трагови који падају с неба а свакодневно их виђамо довели до организовања такмичења у Врању (који је од неолита на западном Балкану) у спремању традиционалних јела „Западног Балкана“. Такмичили су се кувари из Северне Македоније, Грчке, Бугарске и наравно домаћини из Врања са комшијама из Лесковца. Свега је било сем загорских штрукли, које су куварски производ Западног Балкана.
Трећа лаж је, као и обично, у вези са евроунијатском камаром и бриселским комесарима. Наши причају од 2004. године да само што нисмо примљени међу евроунијате. Поједине госпође су чак селе у „ферари“ да би што пре стигле у евроунијатску недођију. Из Брисела поручују да земље „Западног Балкана“ морају да испуне још неколико преступних норми не би ли стекли услове за учешће у новим поглављима. Овде се морамо упитати ко је луд? У Врању учествују на такмичењу земље „Западног Балкана“ које су евроунијатске чланице, а географски се налазе на источном и јужном делу Балканског полуострва, а земље које се географски налазе на западном делу Балканског полуострва, не могу да учествују на куварском такмичењу, али су већ и у систему Шенген, Словенија, или ће за неки месец то исто постати НДХ.
Како је могуће да некад јеси на Западу иако си на Истоку, а кад си на Истоку, онда си на Западу? Можда би Милутин Миланковић знао одговор на ову бриселско-комесарску судоку укрштеницу, али он нажалост није више међу нама.
Нама, браћо Срби и сестре Српкиње, преостаје једино да се манемо евроунијатских заврзлама и, пошто је земља округла, погледамо и на другу страну док се заједно с њом окрећемо. Није евроунијатски пут (досадио сам вама и Богу понављајући да од њега нема ништа) једини пут за Србе, Србију и све њене грађане. Живе људи и на другим местима.
Зато у се, у своје кљусе и уз Божју помоћ наћи ћемо прави пут.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *