Почетна / Колумне / КОМЕ СМЕТА АУТО-ПУТ МИЛОШ ВЕЛИКИ

КОМЕ СМЕТА АУТО-ПУТ МИЛОШ ВЕЛИКИ

Шта незадовољнима смета? Ауто-пут? Можда име Милош Велики? Или само Александар Вучић?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

НАСУШНА ПОТРЕБА Доби Србија ауто-пут „Милош Велики“ на радост многобројних грађана Србије, а на пакост мало умишљених незналица, плаћених НАТО и америчких стипендиста. Има, истине ради, и оних којима је таква нарав да им ништа не ваља. Кад се заинате, онда неће ни како сами хоће. Шта да се ради. Не стигне Господ сваког да наружи, мора човек понекад и сам себи то урадити.
Тешко је разумети зашто било коме може сметати изграђен пут. Од како је Господ из само њему знаних разлога истерао Адама и Еву из небеског раја, и послао на Земљу, човек гради пут. Од колибе до извора воде, а од извора како каже песма Лепосаве Лукић: два путића воде на две стране.
Отужно је слушати приче против ауто-пута. Слушам их, и кад упитам оне које су против: Да ли је боље имати пут или бити без њега, не чујем никакав одговор. Не могу докучити шта незадовољнима смета. Да ли је у питању ауто-пут? Или можда име Милош Велики? Или је у питању само пизма против Александра Вучића?
Шалу на страну, али пут је човекова насушна потреба. Нема цивилизације од преисторијских до данашњих која путеве није градила. Без пута се не може. И реч беспутан, пише у речнику, означава, што је ван пута, што никуд не води, што је без изласка, без сврхе и без смисла (Лујо Бакотић, Речник, Београд, 1936).
Ауто-пут могу сви користити. Могу се њим возити они који су за председника државе Србије Александра Вучића, као и они што су против њега. Ауто-путем се могу возити и грађани који нису ни за кога. Ко не жели да се вози новим ауто-путем може користити старе путеве знане као магистрала. Ниједан стари пут није затрпан да би се изградио нови. Ко буде користио стари пут уместо новог и њему ће бити лакше, јер ће по логици на старим путевима бити смањен промет и по њима ће се лакше возити.
Понављам, нови ауто-пут није затворио старе путеве и оставио нас без алтернативе. Путници и превозници нека изаберу којим путем ће се возити. Нека свако сам, према сопственим могућностима и способностима, изабере пут којим ће путовати. Важно је да увек има више могућности. Лакше је свима у свакодневном животу кад имају избора. Зато све честитке данашњој власти, грађевинарима и путарима који ауто-пут „Милош Велики“ изградише.

НЕМА ПРЕДАЈЕ На светском плану према Србији и Србима укрштају се разни путеви. Многе државе увиђају колика је неправда Србији нанета и повлаче признање НАТО и америчке творевине. То излуђује тзв. „велике“ и увек присутну двопапску шизматичку Римску курију. Њима се жури да се Србија одрекне Косова и Метохије. Понашају се према нама као да су с ума сишавши, причају и пишу свашта, што ни пас с маслом не би појео. Лажу и на Бога не мисле. Заглављени у сопственом глибу, почели су да се вешају по затворским ћелијама, да се самоубијају и све то у присуству власти, како је давно писао Бранислав Нушић. Безобзирни и јаки понашају се као слон у стакларској радњи. Опасни јесу.
Шта је нама чинити у ове вреле августовске дане? Да ми се не замери како критикујем, а ништа не предлажем.
Прво, ослободимо се овоземаљског страха и са вером у Господа разговарајмо са свима који хоће с нама разговарати. Друго, јасно свима ставити до знања да су Косово и Метохија неодвојиви део државе Србије. Треће, свим средствима бранићемо Србе на Косову и Метохији. Ком опанци, а ком обојци. Нема предаје. Четврто, отимањем Косова и Метохије и евентуалним погромом над Србима угрожен ће бити сав православни свет, а Русија је највећа православна земља на свету. Напад на православне светиње на Косову и Метохији је уједно напад и на Русију. То би ваљало да знају: НАТО, САД, РУСИЈА, ВАТИКАН и наравно свуда присутни „ЕНГЛЕЗИ“. Пето и последње што нам ваља чинити је да нигде не журимо и ништа не пресецамо преко колена. Разговарајмо са свима а највише међу собом. Кад су у питању Косово и Метохија и Српска православна црква, нема различитих ауто-путева. Има само један. Морамо бити сложни. Није тешко.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Будимо на страни Арно Гујона који помаже нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *