Почетна / Друштво / Како је измишљено етничко чишћење на Косову

Како је измишљено етничко чишћење на Косову

Нека мање позната признања самих протагониста откривају како је рат на Балкану 1999. био подстицан и како је пропагандно оправдаван

Пише Др Миле Бјелајац

Сведоци смо насилног стварања „нових геополитичких реалности“ и потом деценијски дугих напора да се таква реалност међународно санкционише. Створени су преседани против некадашњих принципа међународног права, Хелсиншког акта 1975, повеље ОУН. Сведоци смо, по потреби, режирања унутрашњих проблема у појединим државама, а потом активног мешања на страни предодређених клијената. Економским уценама, политичким притисцима, претњама и тероризмом, или „завртањем руке“ у жаргону светских кабинета, државе се присиљавају да напуштају некада успостављене принципе међународног права и односа.

ХЛАДНОРАТОВСКЕ ДОКТРИНЕ Живимо у свету где ни проказивање „теоретичара завере“ не може да сакрије да су на делу многе доктрине развијане у време Хладног рата и доктрине за постхладноратовско време. Сведоци смо да се воде конвенционални ратови на многим просторима па и европском, активности стратешког и тактичког одвраћања, специјалне операције и сукоби ниског интензитета (ЛИЦ), операције за наметање мира и мировне мисије, наметнуте хуманитарне интервенције, насилне обојене револуције, хибридни ратови. Живимо у свету где се води борба за реалне стратешке и економске интересе са карактеристикама познатим још од 19. века. Овоме треба додати потребу великих сила да повремено демонстрирају уверљивост своје војне силе, тј. да потврде свој кредибилитет велике силе. Место тог доказивања је на, процењено, најслабијој карици. Тамо где ће кредибилитет бити потврђен и демонстриран уз најмање губитака макар и по цену прикривања. Није случајно да се управо рат на Косову рекламира као успешна кампања са „нула губитака“.
Постоји још једна, готово аутономна, опасност по мир коју је 1959. одлазећи амерички председник Двајт Ајзенхауер назвао – војноиндустријски комплекс. Он, мада војник, генерал, упозорио је да тај фактор угрожава демократске вредности код куће и мир у свету. Ми смо сведоци да је био у праву. Пратимо активно лобирање и притиске на администрацију да се повећава буџет из године у годину, да се европски савезници притисну и увере да морају да повећају издвајања за наоружање изнад два посто (па чак до три) од бруто националног дохотка.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Крај у следећем броју

Један коментар

  1. unutrašnji dijalog

    Kako je izmišljeno etničko čišćenje na KiM, a rat propagandno podstican i opravdavan

    Autor članka Dr. Mile Bjelajac je to vrlo precizno obrazložio. Ipak, treba reči da su postojali ogromni propusti u medijskom ratu na strani Srbije koji nisu adekvatno rasvetljeni. Ako čitamo vojnu doktrinu koja kaže: „država u ratu koja dobije medijski rat – pola bitke je dobila“. A najodgovorniji za medijski rat na Kosovu je bio Aleksandar Vučić, ministar za informisanje i medijski rat za Kosovo kod Miloševića, koji nije sa Kosova (ne poznaje tamošnju političku i separatističku situaciju u medjuetničkim odnosima, te zbog toga niti je imao znanje niti patriotsku motivaciju da vodi medijsku kampanju u razobličavanju albansko-separatističkih neprijateljskih aktivnosti. On je stoprocentno dobijen medijski rat za Kosovo Slobodana Miloševića na mitinzima uspeo da izgubi i preokrene u korist Albanaca. Tu je S. Milošević katastrofalno pogrešio što nije uzeo poznate srpske aktiviste sa KiM da vode medijski rat, koji su rodjeni i žive na KiM, poznaju situaciju na terenu i imaju snažnu motivaciju da brane svoja ognjišta i teritorijalni integritet Srbije.
    Treba reći da su i ministri inostranih poslova u to vreme Vladislav Jovanocić i Živadin Jovanović bili aktivisti medijskog rata za Kosovo na medjunarodnoj sceni, maksimalno su se trudili, ali nekako preovladavao globalistički pristup, a malo i konkretno situacija na terenu (nedovoljno interpretiran politički kolektivni pristup kosovskih Srba).

    ZAKLJUČAK – u strahovitoj medijskoj antisrpskoj propagandi, uz pomoć pete kolone V.D. i nevladinih organizacija (Sonja Biserko, Nataša Kandić…), Šiptari-Albanci su češće režirali velike kolone albanskih izbeglica, žene, dece i staraca – a nismo videli nijedan snimak da ih juri, bije i maltretira srpska policija i vojska (!). Gde je bio taj srpski medijski rat slikom i TV snimcima da prikaže medjunarodnoj zajednici kako se režirano prave kolone albanskih izbeglica – da se optuži srpska strana i opravda bombardovanje. Takodje, u srpskom medijskom ratu je trebalo svakodnevno prikazivati i višedecenijske uzroke iseljavanja Srba i Crnogoraca sa KiM, i posledice kontinuiranog delovanja albanskog separaizma i šovinizma, uz statističke pokazatelje?




    1



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *