Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Ернесто Сабато
ПРЕ КРАЈА
„Академска књига“, Нови Сад

Ова књига мемоара представља пишчев духовни тестамент; то је прича о младићу рођеном у пампи, који успешно започиње каријеру у свету науке и одлази да ради у лабораторију „Кири“ у Паризу, да би касније, у додиру са надреалистима, храбро и одважно напустио науку због књижевности и уметности, и својим првим романом, који су многи издавачи одбили, стекао признање Албера Камија и Томаса Мана. С друге стране, ово је прича о бунтовном човеку, коме су од младих дана блиски анархизам и револуционарна левица, мислиоцу који открива и разоткрива совјетски тоталитаризам да би се касније, у старости, обрео на месту председника Комисије за нестале особе, у време војне хунте у Аргентини.

Иво Голдстеин
ЈАСЕНОВАЦ
„Академска књига“, Нови Сад

Поседујући изузетно разноврсну грађу и, посебно, примењујући нове научне методе, Голдстеин је реконструисао и живот у логору, од начина убијања заробљеника до многих података из свакодневног живота. Захваљујући дугогодишњем раду на питањима Холокауста, Голдстеин је успео да логор Јасеновац уклопи у европски контекст масовних уништења „непожељних“ народа и да га тиме стави у токове европске и светске историје. Монографија „Јасеновац“ Иве Голдстеина настала је у времену у ком је историјски ревизионизам у пуном замаху. Националисти, зависно од провенијенције, устрају у тврдњи да Јасеновац није био логор смрти, штавише, посежу за измишљотином да је тек 1945. постао стратиште, док се, с друге стране, број јасеновачких жртава морбидно увећава преко сваке мере. Многи ће стога ову књигу доживети као полемику с ревизионистичким испадима. Она то није из два основна разлога. Прво, ревизионизам – независно од тога да ли покушава да негира злочиначку нарав усташког режима или читав један народ покушава да стигматизира као злочиначки – полемике није достојан. Друго, и важније, ово је прва права научна монографија о једном од најстрашнијих мучилишта и губилишта Другог светског рата. Утемељена је на обиљу архивске грађе и писана акрибично, одговорно, без идеолошких предрасуда, задњих намера и политикантских мотива. Но научна објективност не може и не сме анулирати морални став аутора, нити може – посебно када је реч о страхотном нацифашистичком насртају који је човечанство доживело у Другом светском рату – избрисати емпатију према жртвама тог насртаја. Утолико „Јасеновац“ Иве Голдстеина није само феноменологија непојмљивих људских патњи и посрнућа него и пример хармоничне уравнотежености научних и моралних императива.

Др Славиша Недељковић
ДАХИЈСКА ВРЕМЕНА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ (1878–1899)
„Прометеј“ и Косовскометохијски одбор Матице српске, Нови Сад

Хронолошки оквир књиге обухвата време од Берлинског конгреса 1878. до Хашке конференције 1899. и она говори о животу Срба на Косову и Метохији и њиховој борби за опстанак. Храброст и страдања која су пратила ту борбу аутор је представио кроз обиље историјских извора, што рукопису даје пуни научни кредибилитет. Исламизоване Арбанасе османске власти су истурале на браник очувања територијалног интегритета Османског царства а њихови одреди борили су се у редовима турске војске или су као нерегуларна војска учествовали у гушењу буна и устанака хришћана у Турској кроз читав 19. век. Семе зла посејано између два народа у раном 19. веку, клијало је и расло брзо, крећући се ка истребљењу Срба са простора Османског царства, које су османске власти подстицале тежећи ка верској хомогенизацији становништва. Док су султан и Порта користили Арбанасе као ударну силу против српског народа на Косову и Метохији, Аустроугарска је настојала да Призренску лигу и арбанашки национални покрет окрене против Србије и Црне Горе које су по мишљењима бечких политичара били главна препрека германском продору ка Солуну. Оснивањем Призренске а потом и Пећке лиге верска и етничка нетрпељивост Арбанаса према Србима добила је нов политички задатак – систематско истребљивање Срба које је на простору Косова и Метохије попримило апокалиптичне размере.
Аутор је представио и изазове са којима се српска држава суочавала не би ли сачувала своје саплеменике у централним областима Старе Србије. Краљевина Србија није могла да остане равнодушна према судбини својих сународника на Косову и Метохији. Главни циљ њене политике сводио се на побољшање положаја српског народа.
Рођени Приштинац проф. др Славиша Недељковић припада нараштају српских историчара који последњих година предано и посвећено проучавају политичке, друштвене и просветне прилике Срба који су у 19. и 20. веку живели на територији Османског царства. Уредник издања је Зоран Колунџија а рецензенти проф. др Душко Ковачевић, проф. др Дејан Микавица и др Недељко Радосављевић, научни саветник. Аутор је књигу посветио Косовскометохијским Србима, чуварима вере и традиције.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *