Почетна / Друштво / БАЛКАН И ГЕОПОЛИТИКА ДУХ КРАЈИНЕ

БАЛКАН И ГЕОПОЛИТИКА ДУХ КРАЈИНЕ

Хрватску много не забрињава крајишка „демографска пустиња“ јер је једини њен циљ територија. То је у традицији хрватске геополитике и разлог зашто је 1991–1995. довршавала оно шта је радила 1941–1945. Стога је и даље фанатично посвећена „декрајинизацији“, тј. детериторијализацији српског питања

Следеће, 2020. године долази обележавање важних, тзв. округлих годишњица – четврт века од хрватског заузимања западнославонског („Бљесак“), а потом и највећег дела Републике Српске Крајине („Олуја“), сребреничке замке која се накнадно користи као планетарни интервенционистички алиби, сажимања и утеривања Републике Српске у дејтонско-париски споразум и „немогућу државу“ БиХ… Нема сумње да ће и са Запада и из комшилука стигматизација Срба достићи врхунац, уз покушај да се искористи за постизање првенствено геополитичких циљева. Стога је нужна благовремена и ефикасна српска контрастратегија, која никако не сме да буде реактивна и дефанзивна. Читава година морала би да буде посвећена свеобухватној ретроспективи догађаја: од почетка слома Југославије и српског противљења да се она подели дуж унутрашњих, тзв. неадекватних граница, па до (привременог) окончања „прекодринске фазе“ током 1995. године. Акценат заслужује управо Крајина јер она представља вишедимензионалну преломну тачку и парадигму српског „изгубљеног 20. века“. Ако се не извуку поуке и у складу с њима се не буде поступало – биће изгубљен и 21. век!

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *