Почетна / Култура / Врх нове школе српске фантастике

Врх нове школе српске фантастике

Млада уметничка сцена

Цртеж Ђерђи Ачаји увек има нечега драматичног, можда и барокног, а идејна и изражајна напетост или осећајна повишеност увек су били захвални за уметност. Решена да заснује само свој тип цртежа, уметница однедавно успешно прелази и на сликарство, од минијатурног до оног галеријског формата

Сликарка и професорка у Новом Саду Ђерђи Ачаји (Бечеј, 1986) недавно је имала две изложбе у истакнутим галеријама НЛБ Банке у Београду и Арт Галерији у Крагујевцу, коју води Дарко Гавриловић а сврстава се у водеће за српску фигуративну уметност. У Крагујевцу је уметница изложила циклус назван „Камени спавачи“. У Београду и Србији је после 2005. године уследио препород цртежа и то оног ирационалног типа, када се то најмање очекивало у доба превласти нових медија и постконцептуалне уметности. Ђерђи Ачаји је једна од водећих младих уметница на нашој сцени, чији је успон још већи после учешћа на капиталној изложби „Медиала некад и сад“.

Камени спавачи II, 2018, комбинована техника на платну, 90 x 80 цм

Њен цртеж увек има нечега драматичног, можда и барокног, а идејна и изражајна напетост или осећајна повишеност увек су били захвални за уметност. Озбиљна уметница, решена да заснује само свој тип цртежа, однедавно успешно прелази и на сликарство, од минијатурног до оног галеријског формата. Поред осталих, занимају је и чисто ликовни проблеми цртежа: полутон, однос црног и белог, светла и сенке, смела скраћења, пластицитет, извор и угао под којим светлост пада, количина зацрњеног, пропорције, однос главе и тела итд. То су полазишта а уходишта су у метафизици ликовног, у филозофији цртежа као најмисаонијем ликовном изразу. Често се на њеном цртежу појављују издвојени и увећани призори главе и шаке. Од шездесетих година прошлог века, од поп-арта, у модерној и савременој уметности прибегава се увећању композиције, што је присутно још у фотографији и сликарству међуратног надреализма. У савременом српском реализму има више сликара који приказују људске главе на већем формату. Ђерђи Ачаји јединствена је у српском имагинарном сликарству по проналажењу сопственог начина представљања. Она не ствара реално нити хиперреално, њене драматичне слике припадају свету маште, а не стварности. Особена је и по томе што долази из Новог Сада, где није толико развијена сцена магичне уметности. Припада врху нове школе српске фантастичне уметности, у којој превагу имају цртачи и најређе ликовне зверке – цртачице. Легендарни цртач и професор Драган Лубарда имао је идеју да су цртачице способније за цртачка достигнућа – видео је њихову предност у грађи женске шаке, суптилнијем карактеру, вековној надарености за вез и фини ручни рад итд.

Ђерђи Ачаји једна је од најбољих нових младих уметница, цртачица и сликарка, чија каријера иде узлазном линијом а радови су јој све бољи. Када размишљамо о њеном делу, кажемо уопштено да црта људске главе, јер главе и шаке су оно што идејно представља сам цртеж, одакле он исходи, на шта се своди тело цртача, оно битно што преостаје. Драган Лубарда је тврдио да младе жене за разлику од мушкараца воле да посматрају своје шаке. Кажемо дакле „главе“ јер Ђерђи Ачаји не занимају портрети као такви нити миметички пренос података из реалности, ма колико полазила од ње. Она не црта личности већ ликове и улази у једну древну област ликовности, присутну још од уметности старог века – у имагинарни портрет. У том свету ликовности људска глава само је повод за развијање дубљих метафизичких садржаја: од митских и демонских до идеалних и божанских. Најчешће представљени лик у историји уметности Богочовека Исуса Христа припада и сфери имагинације. Ђерђи Ачаји са великом ликовном снагом приказује своје људе, чије главе и шаке одваја од тела, осамостаљује, али не да лебде већ почивају на тлу. То су ти „Камени спавачи“ како их ауторка назива, моћни у сну, између меса, крви и камена, за који је Микеланђело знао да има својство вечног сна. Осим blow-up технике, ова уметница полази и од друге карактеристике српске школе фантастике, од деформације на основу које стилизује и такође гради реално-имагинарни призор. Прави вид деформисања форме омогућује тек знатно ликовно знање, а не стваралачка немоћ. Њен нови циклус цртежа и слика одазива се на ретку и поетичну тематику сна и снова, понекад приказивану и у ликовној уметности, о чему постоје две специјалистичке књиге на енглеском језику. Зашто се уметници много чешће нису отискивали путевима снова као еротским није много јасно, јер је реч о једној од најзахвалнијих и најсвеобухватнијих тема. Ђерђи Ачаји је то добро разумела и открила за себе ликовни свет који је постојао ту надохват, али се нико код нас њиме није бавио.       

Сан 1, 2018, комбинована техника на платну, 50 x 50 цм

                    

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *