У микросвету старачког дома

Онолико колико је тема смрти и умирања честа у књижевности, толико се ретко јављају приче о старењу и старости да готово може да се говори о некој врсти прећутног табуа у погледу ове теме. Писац млађе генерације, Валтер Уго Маи (1973), прилази овој теми са зачуђујућим „унутрашњим“ знањем и осећајем

У немалом броју нама сасвим непознатих савремених португалских писаца, чији се преводи последњих година појављују код различитих издавача, несвакидашњошћу своје теме и врло лепом обрадом издвојио се роман Машина за прављење Шпанаца (превод са португалског Јасмина Нешковић и Јован Татић). Овај роман, иако је овенчан Европском наградом за књижевност, чији лауреати по правилу представљају лошија књижевна остварења, о чему смо раније писали, указује се као врло добро остварење у којем се кроз једну интимистичку причу о старењу истовремено приповеда о друштвеним и политичким приликама у Португалији у другој половини 20. века.
Онолико колико је тема смрти и умирања честа у књижевности, толико се ретко јављају приче о старењу и старости да готово може да се говори о некој врсти прећутног табуа у погледу ове теме. Писац млађе генерације, Валтер Уго Маи (1973), прилази овој теми са зачуђујућим „унутрашњим“ знањем и осећајем. Његов јунак и приповедач је осамдесетогодишњи берберин у пензији кога, након смрти супруге, ћерка смешта у старачки дом. Ступање у дом представљено је у роману као трауматична али и гранична ситуација, као прелазак из једног вида живљења и аутономности у други вид у којем је слобода контролисана, а будућност детерминисана. Процес навикавања на живот у дому, представљен је врло лепим и психолошки мотивисаним сликама из којих се грана сва емоционална и социјална сложеност живота. Фаза некомуникације и немости у којој се јунак нађе при ступању у дом, указује се као уобичајено стање током којег се до јуче самосталан човек прилагођава новом а нежељеном окружењу. Патња због губитка најпре жене која му је била животни пратилац и одредница сопственог идентитета, а потом због губитка дома и личног интегритета, манифестује се кроз љутњу на ћерку и потребу да јој зада бол.
Слика дома за стара лица, дневне рутине у њему и портрети појединих станара, иако у великој мери евоцирају ситуацију „Чаробног брега“, не оскудевају у аутентичности и сугестивности. Премда и у овом дому као и у чаробном брегу становници иду ка своме крају и будућности нема, један нови живот почиње да поприма своје обрисе. Старачко пријатељство и старачке љубави које се у том дому рађају показатељ су непрекидне жице живота која осмишљава постојање чак и онима који одбројавају своје последње земаљске дане.
Уго Валтер Маи ситуацију живота у дому, затвореном и завршеном микросвету, користи као полазиште за сумирање претходног живота и преиспитивање не само јунакових грешака и грижа савести већ и целокупног смисла постојања. Залажење у прошлост и анализа породичних односа и професионалног пута повод су јунаку да ископа из привидног заборава и епизоду из младости која га је начинила невољним учесником историје. Прикривање у својој берберској радњи припадника португалског покрета отпора за време владавине Салазара, а потом проказивање и сарадња са полицијом, трајно ће обележити живот Антонија Жоржа да Силве. Вечито вагање о исправности таквог поступка или погрешци и кривици у зависности од тога да ли се промишља из перспективе малог грађанина, који врши своју дужност, лојалног било ком систему или из перспективе мислећег човека, слобдног и побуњеног, престаје да буде лично Да Силвино преиспитивање већ се уздиже на вишу раван, најпре локалну португалску а потом и опште човечанску.
Политичка ситуација у Португалији средином прошлог века коју Уго Маи дискретно слика овим романом у функцији је постављања питања о судбинама малих народа у великим историјским колебањима. Машина за прављење Шпанаца из наслова романа постаје тако друго име за читаву једну земљу која је изгубила своју економску, политичку и историјску битност и чији је покретачки погон постала тежња да се прилагоди другоме и постане што је могуће бољи и већи онај „неко други“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *