Почетна / Друштво / Тестирање српског дефетизма?

Тестирање српског дефетизма?

Ако сами себи не помогнемо, нико нам са стране неће решити проблеме. Повољније геополитичке околности дају нам шансе, а на нама је да их искористимо. Да бисмо у томе успели, први задатак је да се ослободимо менталне окупације. У противном, сами себи ћемо бити НАТО уместо НАТО-а

Медији из Србије и Српске су претходних дана велики простор посветили изјавама Стивена Мајера – некадашњег високог функционера ЦИА за наш регион а садашњег декана америчког факултета националне безбедности „Данијел Морган“ – да је уједињење те две српске државе легитимно и реално, односно да је Босна и Херцеговина држава само на папиру. При томе је ненормална цена коју бисмо по мишљењу америчког аналитичара за то требало да платимо – релативизована. То ме је подсетило на полемику коју сам с поменутим експертом за Балкан и Русију имао 2015. на страницама дневног листа „Политика“.

НАКАРАДНА РАЗМЕНА Мајер је у тексту који је у априлу те године објавио у тим новинама, на који сам реаговао и покренуо полемику, изнео став да је за Србију корисно да искористи тежњу Албаније и Косова да се уједине, како би у договору са Тираном и Приштином издејствовала његову поделу. Север наше јужне покрајине (нешто око 10 посто њене територије) тако би поново дошао под ефективну контролу Београда. Заузврат он би прихватио и међународно верификовао губитак остатка тог (окупираног) дела наше државе, односно пристао би на стварање „Велике Албаније“.
Уз то, као да се већ не ради о великим српским одрицањима, мењали бисмо север Косова за део југа централне Србије са албанском већином (тзв. Прешевска долина). Без тога Албанци не би пристали на поделу Косова и Метохије чак и тако што би Србима припао само северни косовски окрајак. Али ако их додатним уступцима придобијемо за оно што се данас назива разграничење, Албанци би заједно са Србијом могли Западу да наметну измену онога што он види као непроменљиве државне границе на Балкану (пошто их је током низа директних и индиректних НАТО агресија насилнички променио крајем 20. века).

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *