Почетна / Колумне / Шта се од Србије и Срба захтева

Шта се од Србије и Срба захтева

Зашто је амерички држављанин занимљивог презимена Скот својевремено изнајмио простор у Улици Мајке Јевросиме и ту неко време држао обуку за оне који су били заинтересовани да науче како се Ноћ вештица организује?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

НАТО, Ватиканска двопапска аждаја, евроунијатска комесарска управа – која се и сама са собом тешко разуме – уз остале „Енглезе“ траже од нас да мрзимо своју државу Србију. Да мрзимо сопствени народ, Српску православну цркву, своје писмо ћирилицу, родољубиве народне песме, своју прошлост, претке, обичаје. Својих празника да се одрекнемо. Косово и Метохију да заборавимо. Кад на мржњу према себи и свему што нам припада пристанемо, е онда има наде за нас да постанемо „демократе“ и тад ће нам бриселски комесари отворити некакво поглавље.

ДУША НАРОДА Не, у евроунијатску банду нећемо ни тад бити примљени. Богу хвала! Не, док год се зовемо Срби, користимо придев српски и имамо Српску православну цркву, евроунијате неће нас прихватити. Кад се одрекнемо властите именице, придева и православне вере, тад ћемо бити прихватљиви за НАТО и римокатоличку двоглаву аждају. Ако мени не верујете, погледајте бивше Србе који се одрекоше Светога Саве, сопствене паметарнице и православља. Постадоше: Хрвати, Босанци, Бошњаци, Црногорци, Северномакедонци. Одрекоше се себе и својих предака зарад „поштовања“ Немаца који имају државу од 1871. године, отприлике кад и Италијани, и Румунија. За разлику од Летоније, Естоније, НДХ, Словеније, Литваније, које су постале државе пре скоро тридесет година.

Суштину, душу једног народа, његово осећање о заједничкој припадности чине – поред јединственог државног простора – језик, писмо, вера, култура, народно стваралаштво, традиција и обичаји. Једном речју – наслеђе! Осећање о заједничкој припадности, о заједничком пореклу и наслеђу често је јаче од јединственог државног простора.

Општа чињеница и не односи се само на Србе и српски народ. Данашњи догађаји и покрети широм света, а поготову на европском континенту, потврда су наведене чињенице.

ОБУКА ЗА НОЋ ВЕШТИЦА Празници које одвајкада Срби обележавају на мети су за одстрел. Одавно је све почело. Са стварањем прве Југославије, иначе Краљевине, одрекли смо се грба, химне, календара и прихватили туђе окупаторско писмо латиницу да буде равноправно са ћирилицом на којој су све наше највредније књиге написане. Онда су на ред дошли обичаји.

Вишегодишњим теренским истраживањима, уз праћење медијске праксе и стручне литературе, утврдио сам делимичан или потпуни нестанак појединих обичаја и њихову замену обичајима страним српској традицији. Божић Бату је заменио Деда Мраз, јулијански календар замењен је грегоријанским, а најстарији, данас познат као Српски и Ромејски је потпуно заборављен. Ђурђевдански обичаји замењени су прославом Првог маја, а „Дан заљубљених“ се намеће као замена за Светог Трифуна.

Ноћ вештица је амерички, холивудски производ који не постоји у традицији ниједног европског народа. Сопственим теренским истраживањем сазнао сам да се у Београду 1994. године појавио амерички држављанин занимљивог презимена Скот, који је изнајмио простор у Улици Мајке Јевросиме и ту неко време држао обуку за оне који су били заинтересовани да науче како се Ноћ вештица организује. Од пре неку годину, уз подршку секти и невладиних другарица, „празновање“ се шири бар у Београду. Назовипразник се „слави“ у ноћи између 31. октобра и првог новембра. Последњи дан октобра је посвећен Светом Луки. Свети Лука је по бројности свечара на седмом месту Крсних слава.

Замена обичаја може довести у питање опстанак Срба као народа. Погубни подаци из блиске прошлости дају право за овакав закључак.

Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.         

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *