Почетна / Свет / ШТА СЕ ДОГАЂА СА ЕЛИТАМА НА ПОСТСОВЈЕТСКОМ ПРОСТОРУ?

ШТА СЕ ДОГАЂА СА ЕЛИТАМА НА ПОСТСОВЈЕТСКОМ ПРОСТОРУ?

Ранији политички курс елита с постсовјетског простора који је био усмерен на глобалистичке групе из САД и Велике Британије, у новој политичкој реалности показује се губитничким. У државама Заједнице независних држава управо се одвија процес смене елита и највећа прерасподела богатства од 90-их година прошлог века. Последица тога су и промене у структури моћи и власти, при чему је јасно да се старе елите уклањају са свих државних позиција

У Русији је у току процес хапшења високопозиционираних политичара који су на функције дошли 90-их година прошлог века, пре свега у сфери финансија и бизниса. Осуђен је Уљкајев, ухапшени Арашуков и Абизов, без чијих уклањања није било могуће очистити велики банкарски систем од крађа. Смењују се и кључни генерали снага безбедности који су били увучени у пословне везе са старим политичарима, а који су им штитили интересе од провера инспекција и полиције. Почело је суђење оснивачу и власнику фирме „Ролф“ због „прања новца“. Значајне личности, да би избегле суђење у Русији, побегли су из земље (Борис Минц, Давид Јакобашвили и други).
Михаил Прохоров продаје компанију „Обућа Русије“, Борис Коваљчук своје акције из компаније „Интер РАО“, а повратник из иностранства Фридман разматра продају „Алфа банке“. Руски листови пишу да десетине руских богаташа с великим попустом продају своје компаније због опасности да изгубе богатство а све је резултат државног спровођења програма трансфера власти 2024. године, иако није јасно шта ће бити после одласка Владимира Путина. Суштина је да Путинов наследник (јавности још непознат, али очигледно да руска елита зна ко ће то бити) неће имати обавезе према Јељциновој породици, што изазива страх код олигарха старог формата који су богатство стекли корупцијом и на друге нелегалне начине, те настоје да спасу што се спасти може.

МОЛДАВСКИ СЛУЧАЈ У Молдавији је, као резултат недавних избора, уз консензус Русије, Европске уније и САД, удаљен „отац“ свемолдавске политике Владимир Плахатњук, који је побегао из државе (одневши богатство и своје људе у пет авиона) и тако изгубио сву моћ у државним институцијама. Плахатњук, дете 90-их година прошлог века, обогатио се тако што је корумпирао политичаре, водио криминални бизнис током слома СССР-а и успоставио колаборациони однос са САД. Наравно, његов одлазак је и последица прерасподеле државне власти и имовине, те појаве нове молдавске елите, која је умела да направи савез у борби с Плахатњуком.
У Киргизији је Атамбајев лишен статуса бившег председника, чиме му је укинут имунитет и очекује се његово хапшење због заиста тешких оптужби, а јавност очекује да у најмању руку добије доживотни затвор. Тренутно је у кућном притвору у свом селу – власт је спречила његово планирано бекство из земље. Атамбајев је оличење корупције у Киргизији, бавио се и трговином наркотицима (заједно с Плахатњуком) и прањем новца стеченим сарадњом с кинеском мафијом (спомиње се и умешаност у ликвидацију неких људи).
Када је киргиска држава подрила овај начин богаћења, нове киргиске елите су се одрекле тог начина стицања моћи и сад мењају унутрашњу и спољну политику земље. Управо да би се променила спољна политика било је потребно разбити старе структуре и ухапсити њиховог лидера Атамбајева, који је имао позицију „киргиског Јељцина“. Нова киргиска елита оваквим деловањем шаље свету поруку о смени политичких принципа и циљева државне политике.
У Грузији је био покушај локалних марионета САД да покрену нови руско-грузијски рат, на шта је Москва одговорила укинувши авио-саобраћај са овом земљом. Привременом забраном одласка туриста из Русије у Грузију (што је Грузији доносило велики приход), послата је порука да је Москви неприхватљива финансијска сарадња елита с Тбилисијем, јер је, између осталог, преко ове државе изношен новац из Русије (на списку су били и Молдавија Плахатњука и прибалтичке државе).
Ранији политички курс елита с постсовјетског простора (или Заједнице независних држава) ослањао се на глобалистичке групације из САД, што је у новим политичким околностима постао „потрошен образац“, јер је једноставно исцрпео свој потенцијал. Но да би се догодио „квалитативни скок“, мора се сфера политике и бизниса „очистити“ од политички и економски импотентних кадрова. Због тога се избацују из политике, државних институција и уопште утицаја у друштву. Истина, власти им дају могућност да задрже део зарађеног и пређу у легалне токове рада, а ко није сагласан с понуђеним обрасцем бива ухапшен и предат суду.

ДИСТАНЦИРАЊЕ ОД САД Суштина је да се коначно склапају интереси бивших република СССР-а, што их тера, ако не на потпуније зближавање, а оно на ревизију пређашњих концепција развоја и политике. Другим речима, нове елите траже начин да се дистанцирају од циљева и интереса САД, јер су они постали опасни за њихов властити опстанак. Један од помака је и тај да се корупција више не прихвата као средство остварења консензуса међу елитом, већ се тежи легалним и моралним обрасцима понашања, и у бизнису, и у политици.
Није тајна да корупција представља главну препреку развоја постсовјетских држава и заштите дугорочних интереса владајуће класе. Сви режими који су користили тзв. систем ландромата (отмица државне имовине од стране моћних појединаца, „прање новца“ уз сарадњу финансијских институција, ослонац на демократе из САД и локалну корумпирану елиту) сада се штите од овог система и демонтирају га. Ова чињеница говори да су Владимир Путин и Доналд Трамп већ договорили „Велики посао“, а очигледно је да се односи и на уклањање старе криминалне елите на постсовјетском простору.
У Русији је истекло време трајања старог договора Путина с „породицом“ (чији је симбол Јељцин) и либералима из државних институција. Истина је, како је и руски председник нагласио у интервјуу листу „Фајненшел тајмс“, да је испунио све што је обећао „породици“ и његов наследник ће имати у потпуности „одрешене руке“ од обавеза према онима који су стајали иза узрока распада СССР-а и моћи ће да води нову, самосталну и, наравно, другачију политику. При томе, ово се преклопило и с тенденцијама у свим државама Заједнице независних држава. Јасно је, наравно, да ће бивше републике СССР-а и даље имати различите циљеве, али ће се област заједничких интереса неминовно увећавати (самим тим и интеграциони потенцијали).
Нове реалности на постсовјетском простору говоре да ће и даље на њему расти утицај Кине и Русије и смањивати се утицај САД и Запада. Дакле, вишеполарни свет постаје реалност која лишава САД могућности да намеће своје интересе као једино важне.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *