Срби, чувајмо се преваре

Чуди да научним сарадницима Географског института „Јован Цвијић“ нимало не смета став „Србија на Западном Балкану“. Примају плату у Институту који носи име писца капиталне књиге Балканско полуострво а не бране његово дело?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац. Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ЕВРОУНИЈАТСКЕ ФЕМЕ Председник владе државе Србије јавно тврди да се држава Србија налази на Западном Балкану!?! Није ми познато које је све школе завршила, али би био ред да јој учитељи и наставници што су је учили врате новац који је на њих потрошила јер су је обманули да се Србија налази на западном делу Балканског полуострва. Ако су је учитељи правилно учили да је Србија на централном и југоисточном делу Балканског полуострва, а она самоиницијативно мења географски положај државе чијој влади председава, нека је парламент опозове и разреши дужности. Није лепо да председник владе не зна где јој се држава налази.
Чуди ме да научним сарадницима Географског института „Јован Цвијић“ нимало не смета став „Србија на Западном Балкану“. Примају плату у Институту који носи име писца капиталне књиге Балканско полуострво а не бране његово дело!? О професорима Географског факултета не вреди трошити речи. Они су решили да буду „политички коректни“. Ако мислите да је ово питање неважно, варате се. Кад се једно јутро уместо у Србији пробудите у „западној јухахаха балканији“ и уочите разлику, немојте се мени жалити. Често вас упозоравам на злоупотребу имена, као што су коридор за пут, или Прешевска долина за Кумановску Црну Гору. О едуковању уместо образовању, имплементацији уместо примени, иновативним лековима и другим глупостима редовно вас обавештавају наши модерни другови и другарице, професионална лапрдала евроунијатских комесара.
У питању је подлост да се српски језик што више исквари и потисне у други план, јер како објаснити да министри, државни чиновници и другарице блиске евроунијатским фондовима воле едуковано а смета им образовано. Чему стид кад је у питању српска реч? Да ли особе које их користе у свакој прилици мисле да су паметније од оних који говоре српским језиком? Нису, могао бих им рећи, али нема потребе. Давно је Јован Стерија Поповић написао Покондирену тикву. Ко је читао разумеће. Ко није читао нека сад прочита. Видеће да су се Срби и пре три века са сличним „немецким“ речима сретали па смо преживели. Преживећемо и ове евроунијатске Феме, а што се смејемо њиховим накарадним речима сами су криви.

ПО ЧИЈОЈ НАРЕДБИ? Заборављање прошлости почиње са језиком а наставља се са избацивањем из школског програма, телевизија, новина свега што је у паметарници Србије и Срба важно. Нико не помиње Законоправило Светог Саве, превео га на савремени језик Миодраг Петровић, те нема изговора да се не може у школама изучавати или неки његови делови у новинама наводити. Ове је године пуних 800 година од како је донет најважнији акт за државу Србију и Српску православну цркву. Зашто то заборављамо? Да ли је стигла нека наредба из ММФ-а, НАТО-а, од бриселских комесара или је ово последица састанка неосуђених злочинаца Броза и Павелића, одржаног пре 77 година, 15. јула 1942, у Загребу у резиденцији на Пантовчаку. Ко мени не верује може да погледа књигу Јована Пејина Време и Истина („Лестве“, 2019. стр. 37). Зашто је поменути састанак остао скривен до пре неку годину, тешко ми је одгонетнути.
Не само што се од Срба захтева да забораве сопствену паметарницу него и да опросте злочине који су над нама чињени. У име неког свеопштег мира не бисмо смели ни данас да видимо и чујемо повике: Убиј, закољи, запали, истреби Србина, који свакодневно одјекују евроунијатском чланицом Хрватском а одскора и НАТО чланицом Црном Гором.
Ми да опростимо што су нам клали родитеље, деде и бабе, браћу и сестре, а они да наставе да кољу нашу децу и унуке. Чувајмо се Срби. Латини су старе варалице!
Кад се Исус по васкрсењу први пут јавио својим ученицима, рекао је: Мир вам! Као што је отац послао мене, и ја шаљем вас. И ово рекавши дуну и рече им: Примите Дух свети! Којима опраштате гријехе, опраштају им се: и којима задржите, задржани су (Јеванђеље по Јовану, 20, 21– 23). Значи записано је да се неки греси и злочини не опраштају.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Помолимо се за све заточене Србе у евроунијатским тамницама: Мартића, Павковића, Милошевића. Сетимо се борца за правду и неотуђивог људског права на истину Џулијана Асанжа, који је заточен у казамату Велике Британије. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *