Почетна / Друштво / Пулс метрополе

Пулс метрополе

Одржана Међународна студентска недеља

Мултикултурни дух, или „Будућност зове”

Помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић отворио је у Старом двору Међународну студентску недељу у Београду (ISWiB). Студентски фестивал, који се традиционално одржава у главном граду Србије од 2006. Године. Манифестација је и овог лета (од16. до 22. јула) окупила је више од три стотине студената из целог света.
Пожелевши студентима добродошлицу, Андреја Младеновић је изразио задовољство што се манифестација традиционално одржава у нашем главном граду.
„Надам се да ће вам боравак у Београду остати у пријатној успомени и да ћете нам се више пута враћати. Овакви сусрети доприносе бољем разумевању, узајамном поштовању и повезивању различитих народа. Београд је отворен и прелеп град и надам се да ћете имати прилике да се у то уверите“, казао је Младеновић.
Том приликом, студентима су се обратили и представници Савеза студената Београда, новосадског ОПЕНС-а, као и других студентских организација. Овогодишња тема фестивала носила је назив „Будућност зове“, а културно-едукативни карактер Међународне студентске недеље огледала се у једанаест радионица за учеснике који прате актуелне теме.
Осим радионица, програм фестивала обухватио је и низ манифестација на којима су учесници имали прилику да представе своје, али и упознају друге културе, језике и обичаје. Мултикултурни дух ISWiB-а могли су да осете и сви који су се придружили учесницима на неком од догађаја отворених за посетиоце.
Уметничко вече (Stadion Art Night) одржан је у четвртак, 18. јула, у Dorćol Platz-у. Вече је отворено краткометражним и докуметарни филмовима регионалних редитеља, а током исте вечери наступили су млади џез музичари и бенд „Сизип“. Овогодишњи програм уметничке вечери обогатила је изложба са концептом „уметност за понети“, на којој су били радови више од тридесет аутора, а ,,на лицу места“, стварани су и мурали.
Покровитељи овогодишњег фестивала били су Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Министарство просвете, науке и технолошког развоја. 

Реконструкција Историјског архива Београда

Сигуран кров за вредно наслеђе

Председник Скупштине града Никола Никодијевић и директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама и председник Управног одбора Историјског архива Београда Милета Радојевић обишли су завршне радове на реконструкцији и опремању два депоа престоничког архива.
Ова архивска кућа има огроман значај не само за град Београд већ и шири регион. Актуелним подухватом предузимају се инвестициони радови на реконструкцији два депоа укупне површине 2.400 метара, у којима је смештено 2.816 фондова, односно 13.970 метара архивске грађе.
„Град Београд је обезбедио 144 милиона динара, а стручни тимови су одредили неопходне радове како би непроцењиво вредну грађу Историјски архив чувао на адекватан начин. Сви радови се изводе по највишим стандардима који ће у депоима обезбедити све неопходне микроклиматске, хемијско-биолошке и физичке услове. Такође је урађен и један од најсавременијих система за противпожарну заштиту, што је јако важно за адекватно чување“, навео је Никодијевић.
Под кровом ове јединствене установе налази се највреднија културно-историјска грађа, укључујући и документа из 16. века, матичне књиге, архиве судова, управе града и привредних субјеката.
„Поред адекватног чувања, у поступку је и процес дигитализације архивске грађе, како би што већи број докумената био доступан грађанима. До сада је урађена дигитализација 497 црвених матичних књига, што је изузетан извор података о рођеним, крштеним и венчаним људима у последња два века, укључујући православну и католичку цркву, као и Јеврејску општину. Такође је неопходна дигитализација и докумената привредних субјеката, посебно оних предузећа која су у стечају или више не постоје, како би људи на што лакши начин могли да решавају свој радни однос“, навео је председник Скупштине града.
Директор Историјског архива Београда истакао је да је ова реконструкција једна од највећих инвестиција у култури ове године и захвалио Граду Београду и Влади Републике Србије на значајној подршци.
Према плановима, до краја августа требало би да буде завршена реконструкције депоа, која укључује изградњу стабилног система заштите од пожара, нови систем климатизације и грејања, као и адекватну ЛЕД расвету. 

 

Сценска кантата Вере Миланковић у Дому Војске Србије

КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Пише Смиљка Исаковић

Дело које је било предложак и стваралачко надахнуће за композиторку је књига њеног славног претка Милутина Миланковића Кроз васиону и векове (37 писама које је аутор упутио својој неименованој пријатељици); Концерт је обележио и 120 година рада Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички

У свечаној сали Дома Војске Србије, сценском кантатом Кроз васиону и векове Вере Миланковић, према истоименом роману њеног славног претка Милутина Миланковића, обележена је почетком јула 140. годишњица његовог рођења. Истовремено је овај концерт обележио и 120 година рада Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички, за шта је овај оркестар, поводом Дана државности Србије – 15. фебруара 2019. одликован Сретењским орденом трећег степена за нарочите заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.
Књигу Кроз васиону и векове Милутина Миланковића сачињава 37 писама које је аутор упутио својој неименованој драгој пријатељици. Он јој у тим писмима на једноставан и сликовит начин објашњава најзначајније појаве из астрономије, геологије, историје и науке уопште. Миланковићева писма су истовремено путопис и колекција научних, лирски обојених крокија путовања кроз прошлост и кроз бескрајни космос, антологија портрета славних личности астрономије, математике и филозофије, од Талеса, Питагоре, Ератостена, до Кеплера, Коперника, Ајнштајна, али и збирка литерарно-историјских записа о колевкама мудрости, научних знања и филозофије од древне Кине, Индије, Месопотамије, античке Грчке и Рима до научних центара Европе и модерног доба. Избор из књиге је приредио редитељ Арса Милошевић, поделио у сцене, осмислио сценарио и дијалоге. Tекстове десет нумера је композиторка Вера Миланковић препевала у стихове, а потом компоновала и оркестрирала за оркестар Бинички, да би у сарадњи са њима остварила ову кантату, док је сценску форму припремио редитељ Александар Николић. Солисти Мина Глигорић (сопран) и Борис Папак (баритон), мешовити хор

Вера Миланковић се опробала у многим композиторским дисциплинама, увек са ентузијазмом заљубљеника у музику, а то је оно што њену музику увек чини актуелном, пријемчивом и потребном у добу које није склоно лепоти и једноставности.

Бинички (диригент Катарина Божић), клавијатуре (Марија Голубовић) и оркестар у смањеном саставу надахнуто и шармантно су извели кантату која се као пријемчив пример популарне науке на духовит начин обраћа публици. Можда би се предложак, Миланковићева књига могла звати и Од астрономије до високе моде, јер се у њој смењују луцидни коментари о научницима, историјским градовима и личностима, небеској механици, календарима, али и о одећи и понашању имагинарних и/или стварних сапутника у његовим лутањима.
Кантата је обухватила боравак у Атини; подсећање на Цезара и Клеопатру, са посебним минијатурним коментаром о женама; Александрију и Фарос (античко седмо чудо света, град Александра цара, зову га Велики, и Македонски… Дубровчанин Гундулић зове га Србљанин), Галилеја – оцa модерне астрономије, физике модерне науке – и његов изум Телескоп. Наравно да ту постоји и тема Инквизиција, која се бавила Галилејом, Коперником и спалила Ђордана Бруна (Поклонимо се свесној жртви научника храброг који брани науку од лицемерја страшног), али није успела да заустави ток научне мисли. Наука и љубав (Земља месец привлачи силом гравитације, а то је наука дабоме, а мене к Вама вуче сила симпатије), И… и Земља завршни су ставови кантате која зрачи позитивном енергијом, како обично звучи музика Вере Миланковић. Посебно се истичу ставови Инквизиција, у коме се мрачна тема третира са дозом хумора у хору, и Земља, где прозрачна оркестрација доводи до чак визуелног ефекта наше планете снимљене из космоса. Мина Глигорић и Борис Папак су надахнуто тумачили улоге професора и студенткиње који се кроз научну расправу полако заљубљују, уз одличну дикцију, која је у овом случају била неопходна, чисту интонацију и радост заједничког музицирања. Оркестар и хор Бинички су балансирано пратили солисте, са истим позитивним атрибутима. Вера Миланковић се опробала у многим композиторским дисциплинама, увек са ентузијазмом заљубљеника у музику, а то је оно што њену музику увек чини актуелном, пријемчивом и потребном у добу које није склоно лепоти и једноставности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *