Почетна / Свет / ПИР У БРИСЕЛУ

ПИР У БРИСЕЛУ

ПИЈАЧНИ БАРОМЕТАР ЕУ

Резултат избора за Европски парламент довео је Европску унију у ситуацију у којој је готово немогуће постићи компромис о будућем вођству европских институција. Сведоци смо само још једној у низу криза које показују да је јединство „европске породице“ озбиљно угрожено

По окончању мајских избора за Европски парламент домаћи еврофанатични аналитичари утркивали су се просто како би домаћу јавност уверили да није дошло до очекиваног (прижељкиваног) продора евроскептичних и популистичких странака, како је успех који су представници оваквих опција остварили безначајан и како неће имати утицаја на будућност Европске уније, њену политику и однос према проширењу. Свега нешто више од месец дана касније, реалност коју тада у својој заљубљености у бриселски естаблишмент нису могли, или хтели, да објективно сагледају – демантовала их је. За разлику од 2014. године, када су странке главног тока, Европска народна партија (ЕПП) и Социјалисти и демократе (СД), још имале чврсту већину, па је жовијални Жан-Клод Јункер без већих проблема изабран за председника Европске комисије, те лако састављен списак комесара и подељене кључне позиције у Европском парламенту, 2019. расцеп је видљив не само између различитих политичких групација, држава чланица или институција него и унутар посланичких клубова, пре свега у ЕПП-у.

НАЈВЕЋЕ ПОНИЖЕЊЕ МЕРКЕЛОВЕ Трвења између „сродних“ политичких токова око прерасподеле важних и лукративних функција почела су непосредно након избора, а кулминирала су у недељу и понедељак (30. јуна – 1. јула) сукобима унутар ЕПП и Савета ЕУ. „То је било понижење какво Ангела Меркел није искусила током тринаест и по година на месту немачке канцеларке и неспорног врховног вође доминантне политичке фамилије у ЕУ – ЕПП“, пише иначе врло про-ЕУ оријентисани „Политико“. „Пред лидере ЕПП, укључујући и најмање шест премијера и председника, окупљених у недељу после подне у Бриселу, Меркелова је изнела план за попуњавање највиших функција ЕУ према којем би социјалдемократа Франс Тимерманс био председник Комисије, уместо кандидата ЕПП, немачког посланика Манфреда Вебера. То што је она предложила представља шокантан пад за конзервативну партију која је дуго имала водећу улогу на сцени ЕУ и тренутно има председнике Европске комисије, Европског савета и Парламента. По њеном плану, који је договорила са мањом групом других лидера на маргинама самита Г20 у Осаки, ЕПП-у би остало само место председника Парламента и функција високог представника за спољну политику“, додаје „Политико“.

Лидери ЕПП су пребледели чувши овај предлог и жестоко се противили оваквој идеји истичући да им је споразум само предочен, без икаквих консултација. Нико није устао у одбрану Меркелове. „Ниједног гласа није било у њену корист. Људи су били веома бесни“, рекао је један функционер ЕПП „Политику“. Изнете су чак и оптужбе да је Меркелова овај споразум направила зарад сопствене и немачке користи, не марећи за страначке партнере. А користи је, помало, требало да има и Вебер, којем је јасно да нема шансе да добије функцију председника Комисије, али је Меркелова трговином требало да му обезбеди да свих пет година мандата садашњег Парламента буде његов председник, што је досад незабележена пракса у Унији. „Противљење је било толико да је Меркелова раније него што је планирано напустила састанак и отишла у зграду Савета на разговоре са председником Савета ЕУ Доналдом Туском и председником Француске Емануелом Макроном“, наводи „Политико“. Дакле, иако је ЕПП и из ових избора, упркос губитку од четрдесетак посланичких мандата, изашао као најјача странка у парламенту, та победа не да је Пирова него би могла и да интензивира распад партијског јединства започет замрзавањем статуса Фидеса мађарског премијера Виктора Орбана.

У редовима парламентарног блока „Обновимо Европу“, с Макроном на челу, блока који је на овим изборима остварио пробој освојивши заједно са либералима око 40 мандата више, ситуација је нешто стабилнија, али далеко од „мирног мора“. После жестоке унутарпартијске борбе, за лидера посланичког клуба изабран је бивши румунски премијер Дачијан Чиолош, који је упркос снажној Макроновој подршци на мишиће победио ривалку Софи Инт Велд.

Тако су се двоје кључних људи ЕУ, Макрон и Меркелова, мање или више рањиви обрели на седници Савета на којем атмосфера није била много пријатељскија од оне на претходним партијским састанцима. После самита Савета од 21. јуна, првог састанка на којем су лидери разговарали о кадровској политици, а који се завршио без икаквог договора и на којем лидери држава чланица нису успели да се договоре ни око тога у чему се тачно не слажу, разговори су настављени у сличном духу у недељу, 30. јуна. Без могућности да се изађе из ћорсокака, после 16 сати тумарања по мраку, прекинути су у раним јутарњим сатима у понедељак и поново заказани за уторак у 11 часова. Овај термин је, међутим, одлаган чак четири пута, по свему судећи пошто неформални преговори ван главне сале зграде Савета ЕУ нису били плодоносни, и састанак је почео тек у касним поподневним сатима, ручком. Избору Тимерманса се, према досадашњим информацијама, жестоко и без спремности на компромис противе пре свега чланице Вишеградске групе – Пољска, Мађарска, Словачка и Чешка – као и Италија.

ОБРАЧУН У ПАРЛАМЕНТУ Чак и ако европски лидери успеју да се у оквиру Савета договоре око прерасподеле најважнијих европских функција, чека их још један жестоки окршај у Парламенту који најављује да ће, без обзира постигли шефови држава и влада ЕУ договор или не, у среду, 3. јула (када овај број „Печата“ већ буде у штампи) на првој пленарној седници у Стразбуру бирати свог новог председника. „Изабраћемо свог председника без обзира на исход самита Савета, без обзира да ли постоји договор између држава чланица, или не“, изјавио је у недељу актуелни председник Парламента Антонио Тајани.

Уколико Савет постигне договор око избора Тимерманса за новог председника Европске комисије, мораће да прође кроз „топлог зеца“ у Парламенту и то управо због резултата избора из маја за које су наши стручњаци проценили да неће пореметити функционисање ЕУ. Математика је врло једноставна. Тимерманс, бивши шеф холандске дипломатије и тренутни потпредседник Комисије, има, поред својих социјалиста и демократа, и извесну подршку посланичких клубова „Обновимо Европу“ и Зелених. Проблем је, међутим, што ова три блока заједно могу да окупе 337 европосланика, што није довољно за избор, те би им за неопходних 376 гласова била потребна подршка и Европске народне партије. Народњаци се, као што су показали током састанка с Меркеловом у недељу, барем засада, овоме противе и још подржавају Веберову кандидатуру. Она је, међутим, без неке озбиљне трговине осуђена на неуспех, јер би Вебер већину за победу над Тимермансом могао да нађе само у сарадњи са екстремном десницом окупљеном под заставама Европских конзервативаца и реформиста и Салвинијевог савеза народа и нација, што је он унапред обећао да неће радити.

Јасно је да је ситуација у којој се тренутно налазе европске институције, па самим тим и целокупна Европска унија, стање потпуне блокаде које се може решити само озбиљном трговином и болним компромисима који могу бити успешни на кратке стазе, али би се исто тако у будућности могли показати и као најгори могући исход. Колико је ситуација безнадежна у тренутку док пишемо овај текст говори и одговор на питање шта би се могло променити између понедељка и уторка да се превазиђе блокада а који је дала Ангела Меркел по суспензији састанка Савета у понедељак ујутро: „Кад бисмо могли да знамо шта ће се променити сутра, наставили бисмо рад данас.“ Хоће ли се целоноћни пирови у Бриселу окончати Пировом победом? Вероватно.  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *