Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

ИРАН ПРОБИО НУКЛЕАРНИ СПОРАЗУМ

Иран је повећао сопствене залихе обогаћеног уранијума и прекорачио ограничење од 300 килограма, колико је дозвољено нуклеарним споразумом Техерана са светским силама из 2015. из којег се Вашингтон једнострано повукао, јавила је иранска агенција „Фарс“ 1. јула, позивајући се на неименовани извор.

Ирански представник у УН, амбасадор Маџид Тахт Раванчи најавио је још 26. јуна да ће његова земља премашити лимите нискообогаћеног уранијума које прописује нуклеарни споразум ако Британија, Француска и Немачка не предузму практичне кораке за његово очување. На седници Савета безбедности УН истакао је да ће те три земље, као и САД, које су се повукле из споразума, морати да прихвате пуну одговорност за све могуће последице ако не предузму озбиљне кораке.

Према речима анонимног извора агенције „Фарс“, информацију о прелажењу лимита од 300 килограма обогађеног уранијума потврдили су и инспектори Међународне агенције за нуклеарну енергију.

Споразумом, који је 2015. године са Ираном потписало шест великих сила (САД, Русија, Кина, Велика Британија, Француска и Немачка), Техеран се обавезао да ограничи активности на обогаћивању уранијума, а заузврат му је обећано укидање међународних санкција. САД су, међутим, једнострано напустиле споразум и увеле додатне санкције овој земљи, што је и узрок садашњих напетости у Персијском заливу. 

КОМЕМОРАЦИЈА МОМИРУ БУЛАТОВИЋУ У БЕОГРАДУ

У бившем Дому синдиката у Београду одржан је у уторак, 2. јула, комеморативни скуп поводом изненадне смрти Момира Булатовића, председника Републике Црне Горе 1990–1998. и председника Савезне владе СР Југославије 1998–2000, професора Европског универзитета у Београду, аутора више стручних и мемоарских књига и друштвеног радника. Комеморацију су организовала независна, нестраначка удружења Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, Удружење „Слобода“, Фонд за младе пољопривреднике „Борка Вучић“ и друга. Скупу је присуствовала председница Владе Републике Србије Ана Брнабић. Комеморацију је отворио генерал Милош Ђошан, а о Момиру Булатовићу је говорио Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних и савезни министар за иностране послове СРЈ 1998–2000. године.    

НОВИ АМБАСАДОР РУСИЈЕ

Сходно ранијим најавама, нови амбасадор Русије у Србији је Александар Боцан-Харченко, досадашњи директор Четвртог европског одељења Министарства спољних послова Русије које је задужено за земље бивше СФРЈ, Албанију, Бугарску, Румунију, Грчку, Кипар и Турску.

Боцан-Харченко био је представник Русије у међународној Контакт групи за Косово и Метохију, а затим и члан преговарачке Тројке у којој су били и Волфганг Ишингер испред Европске уније и Френк Визнер у име САД. Боцан-Харченко био је и руски амбасадор у Босни и Херцеговини.

Своју београдску мисију Боцан-Харченко започео је у складу с репутацијом која га прати, прилично неувијеном оптужбом на рачун САД да раде у корист Албанаца а да при томе, преноси „Спутњик“, „не постоје никакви докази да се интереси Београда у било којој мери узимају у обзир приликом проналаска компромисних решења“.

„Запад, а пре свега Вашингтон, подржава искључиво косовске Албанце, њихове војне структуре и потезе о питању стварања војске, који не само што нису у правним оквирима већ представљају очигледну намеру да се повећају тензије“, рекао је амбасадор Боцан-Харченко и изразио наду „да ће Европа увидети да се ситуација развија у опасном правцу“ и да би се „могла отргнути контроли, што би довело до крупнијих сукоба“.

Амбасадор је, такође, нагласио и да ће се о Косову и Метохији питати (и) Москва, рекавши да се његова земља „залаже за преговоре о питању Косова на основу договора између Београда и Приштине, али на основу одобрења светске заједнице у оквиру Савета безбедности Уједињених нација“.    

ТАЧИЈЕВА РЕЗОЛУЦИЈА

Захтеви Албанаца из Прешева, Бујановца и Медвеђе о припајању ових општина Косову нашли су се у нацрту резолуције, документу који је председник тзв. Косова предао косовском парламенту. Хашим Тачи, наиме, предлаже да захтеви Албанаца из ове три општине буду део дијалога Београда и Приштине. Приштински лист „Коха“ преноси да је тим предлогом Тачи од посланика затражио да поштују политичку вољу Албанаца изражену на референдуму 1992. о припајању Косову, потврђену борбом тзв. ослободилачке војске за Прешево, Медвеђу и Бујановац.

Према овој Тачијевој резолуцији, како наводи „Коха“, захтеви Албанаца „који живе на својим огњиштима у општинама које су под контролом Србије: Прешево, Бујановац и Медвеђа, према њиховој слободној вољи за самоодређење, легитимни су и у складу са међународним правом“. У овој резолуцији се препоручује институцијама Косова, да како би подржали „легитимне захтеве Албанаца три општине, имају више опреза и инклузивног интереса да помогну Албанцима на том подручју у свим сферама живота и да испуне своје легитимне захтеве“.                 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *