Оклеветани

Геополитика и црква на Балкану

Колико је арсенал увреда које долазе из Црне Горе а на рачун СПЦ, концепт тамошњих власти а колико вредносни став положен у темеље модерне евроатлантске геополитике?

Није тек случајно потпуковник генерал Френклин Бен Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, сумирајући учинак САД у преговорима Београда и Приштине недавно упозорио на опасност од Српске цркве. Иза његове опаске да би Србија требало да се одупре њеним притисцима, стоји, што и не крије, веза са Русијом. О духовној вертикали је дакако реч, иако рећи ће генерал да је фокус заправо на стабилности у региону, те да Европа и НАТО препознају стратешки значај обезбеђивања стабилности на Балкану, као и значајну улогу коју Србија игра у том подручју – где би могла да буде позитиван и веома одговоран фактор. Без православља, наравно. И Руса, дабоме. По мери, разуме се, Запада који добро зна да су духовно преверени конвертити најљући национални и верски непријатељи – на радост Империје, у славу колонизатора.

МОНОПОЛ? Ове смернице западне политике на Балкану најверније од свог референдумског одвајања следи Црна Гора. Она је ваљда прва препознала опасност од православља, па је након прогона клира и претњи одузимања имовине СПЦ, недавно и образложила свој став. Наиме, СПЦ није верска већ политичка установа. Тако бар тврди црногорски амбасадор у УН, Милорад Шћепановић који је на седници Савета за људска права УН у Женеви, неукусно се надгорњавајући са ђаконом Митрополије црногорско -приморске у једном тренутку, закључио да СПЦ уопште није верска институција(!). Политички чинилац, па тек верски, исправиће га касније министар спољних послова Срђан Дармановић. Прогон СПЦ не постоји а Предлог закона којим се Српској цркви одузима имовина у Црној Гори, објаснио је министар, Венецијанска комисија никада не би прихватила да је био у супротности са европским стандардима. Проблем и спор са СПЦ другачије је природе и лежи, закључује, у страху Српске цркве од губитка монопола. Монопол, иако не експлицитира, ваљда се односи на културно и духовно наслеђе Немањића те цркве и манастире старије од нововековне црногорске државности. Како год, резолутан је он, држава ће, одредити која ће културна добра Црне Горе доћи под државну имовину.
Очито да за пресецање српског националног корпуса и одрживост НАТО творевина, није довољно само физичко присуство Алијансе. У Црној Гори НАТО је преко монтенегринске обале продро у срце Балкана, али без цивилизацијске конверзије и одупирања православљу, на шта нас је упозорио бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, посао Империје није завршен. Отуда силне клевете на рачун СПЦ, стварање аутокефалних цркава од Скопске до тзв Дедеићеве, релативизовање завета, побијање митова, покушај рушења представа о Русији. Западно обавештајна мрежа не дрема. За стављање Полуострва под потпуни протекторат Запада, зна Империја, неопходно је спречити свако руско присуство, па чак и оно које се чува у колективној архетипској свести Срба. Подсетимо да је документ о концепту супротстављања „злонамерном“ утицају Кремља недавно био предмет разматрања директора Америчке агенције за међународни развој и представника Г17. У документу који је објављен на сајту агенције стоји да би у „наставку формирања одговора на злонамерни утицај Кремља“ требало радити на „стварању услова за економску и демократску одрживост земаља на које су акције усмерене, и кроз рад који ће бити усмерен против покушаја Кремља да подрије рад низа институција“. Новац је делом опредељен за финансирање 11 стратешких медијских партнера који ће повећати своје присуство у Босни, на Косову, у Црној Гори, Северној Македонији и Србији. Готово истовремено, и британско Министарство спољних послова саопштило је да ће Велика Британије издвојити 18 милиона фунти „за борбу против дезинформација и лажних вести у источној Европи и за јачање независних медија на Западном Балкану“.

Са оваквим владикама тешко да ће Запад моћи да обезбеди дубоку и трајну окупацију: епископ Јоаникије

ПОЧЕЛО ЈЕ ГОЊЕЊЕ Пропагандна лабораторија Запада која премрежава Балкан тешко да би уважила мишљење владике Јоаникија. А цео спор који тече између Српске цркве и државе Црне Горе, између слободе и окупације, завета и издаје, он је најсажетије објаснио.
„Никад досад нико није рекао да је спорна црквена имовина, да су спорна завјештања наших предака, да је спорно оно што су свети ктитори прилагали. То није рекао нико изузев наше власти. Има петнаест година и више да се пише и са многих адреса поставља питање поријекла имовине наших властодржаца, нових богаташа који су уписани на листе свјетских богаташа. Црква је нападнута и почело је њено гоњење.“
Али гоњење се неће завршити у Црној Гори. Владика указује да постоји „исти овакав параграф, као код наших власти, у једном закону код Хашима Тачија“.
„Ни тамо још није усвојен. Види се да раде заједно. Циљ је да све наше српске светиње на Косову и Метохији једним параграфом пређу у власништво те квазидржаве коју више од пола свијета не признаје. Дај Боже да овај празник данашњи славите у слободи кроз све вјекове, нико да се не мијеша у свету службу и нико да не заповиједа осим Цркве. Да не дође окупатор, или неко ко није позван да вас угрожава и гази. Јер смо ми народ који је завјетован слободи, да чувамо своју вјеру и највећа издаја је увијек била погазити своју вјеру. А ради се све да заборавимо своју историју, коријене и светиње, да се од њих отуђимо“.
Арсенал увреда које долази из Црне Горе а на рачун СПЦ мање је концепт тамошњих власти, више вредносни став положен у темеље модерне евроатлантске геополитике. Но, са оваквим владикама тешко да ће Запад моћи да обезбеди дубоку и трајну окупацију. Између мита и чињеница, Срби бирају митове. Ту пада свако умеће англосаксонских пропагандиста…

 

Не, драги мој

Седница Савета за људска права у УН на којој је своје виђење верских слобода износио ђакон Константин Дојић а врло му невешто реплицирао амбасадор Милорад Шћепановић, може да послужи за својсврсну анализу стања модерне Црне Горе. Разговор преносимо у целини.

Дојић:
Ваша екселенцијо, ваша Влада конфискује црквену имовину у Црној Гори.

Шћепановић:
Не, драги мој, знате ли ви уопште шта је то конфискација. Рођен си после тог времена, знаш када се то дешавало

Дојић:
Може бити да сте ви рођени у оно време, када су конфисковали економску имовину Цркве, а сада конфискују њену имовину, културно наслеђе. У време кад сте ви рођени, побили су све свештенике у Црној Гори 180 свештеника је убијено

Шћепановић:
Стварно? Нисам стар као твој отац, да се тога сећам.

Дојић:
Зашто ми ваша Влада не да привремени боравак у Црној Гори већ седам година? Зашто ме ваша Влада мрзи? Зашто ваша Влада мисли да немам право да постојим у Црној Гори

Шћепановић:
Питајте надлежне у Црној Гори.

Дојић:
Ви сте надлежна власт, Није, само је у „обланди“ демократија. Влада Црне Горе не поштује судске одлуке Црне Горе, Европска унија је то ставила у извештај. А то је ЕУ рекла у свом извештају о напретку.
Шћепановић:
СПЦ није црква већ политичка организација!

Један коментар

  1. Sta covek moze da kaze o ovome nego da citajuci ovaj tekst bude toliko ogorcen da bi mogao da zaplace od tuge i nemoci. Svi dobro znamo da su Srpsku drzavu stvorili, niko drugi do nasa Sveta Srpska Pravoslavna Crkva i zato se ona mora pitati o svemu, a narocitoo o nasem opstanku kao drzave. U resavanju svakog problema najbolja su “Jednostavna resenja” ako pogledamo, mi Srbi i danas imamo puno pametnih,sposobnih i umnih ljudi koji mogu da rese svaki problem koji danas postoji, ali su ti ljudi skrajnuti u stranu, a na javnoj sceni su oni nesposobni koji gledaju samo svoj licni interes bez znanja, zelje i volje da sve probleme resavaju u duhu interesa Srpske drzave i naroda. Dali postoji resenje za sva ova zla koja su nas snasla i snalaze svaki dan sve vise i vise, misli da postoje i da se okretanjem i to otvorenim prema Rusiji i Kini mnoge stvari u startu mogu okrenuti u nasu korist, a Srbi u takozvanoj crnoj gori moraju imati podrsku Srpske drzave da se izbore za svoju/nasu Crkvu u crnoj gori, a u svim ostalim oblastima (bilateralnim) uspostaviti sve na bazi reciprociteta.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *