Почетна / Култура / Неолиберални расизам у борби за „муслиманску ствар“

Неолиберални расизам у борби за „муслиманску ствар“

У току је ревидирање стереотипа забавне индустрије

Док су у многим акционим и шпијунским филмовима и серијама борбе против исламских терориста и даље омиљени наратив, а ликови фанатика муслиманске вере најуверљивији негативци, све је снажнија спрега „напредних медија“ и активистичких удружења која ради на стварању потребе да се неолиберални став око „једнакости“ свих раса ревидира чак и у представљању исламских терориста на великом и малом екрану. И тај процес управо узима маха

Преовлађујућа већина потрошача понуду такозване забавне индустрије, њеног филмског или телевизијског огранка, прихвата лаконски и без јачег или билo каквог интелектуалног напора, те њихове скривене састојке напросто не региструје. Отуда потурања бројних „порука“, па и наметање животних ставова и „нових вредности“ публика присваја спонтано и убрзо их сматра сопственим, чак се и страствено залаже за њих. Моћ масовних медија, посебно онога што нуди ударни програм најгледанијег огранка ТВ продукције, огромна је. Најбољи је доказ за то апсолутно усвајање „толеранције“ на сексуалне изопачености, али и учинак неолибералног расизма који је успоставио готово подразумевајући и прихватљиви расизам према белој раси и даље, узгред, једино оптуженој и историјски окривљеној за појаву расизма. У бројним анализама ове појаве кроз историју филма као главни кривац „целулоидног расизма“ наведен је ригидни, „затуцани“ расизам Холивуда који постоји од када се снимају филмови и чији се одавно успостављени стереотипи о том питању понављају и данас. А да ли је баш тако?

Да, можете пронаћи неке од тих реликата холивудског наметања њихових расних стандарда и у савременим филмовима. Али „ослободилачки“ нови медији, као што су гигантски стриминг и кабловски произвођачи забавних садржаја, предвођени најутицајнијим ХБО-ом и „Нетфликсом“, нуде значајно другачију расну стандардизацију стереотипа који морају да се користе у њиховим програмима. Мада има и непроменљивих, стално присутних стандарда. Рецимо, пошто конфликт између Запада и Русије никада неће ниједан ХБО или било која друга сила на свету претворити у помирење, разумевање и једнакост коју у свему другоме модерни Запад тако воли да истиче као своју ултимативну вредност, у филмовима и серијама Руси су и даље готово искључиво представљени у свим могућим негативним нијансама. Занимљив је, међутим, текући ослободилачки покрет чија је сврха да се притиском споља, од стране појединих медија и разних активистичких организација, истоветним милитантно борбеним активизмом којим се служила и служи геј-прајд комуна, превазиђе последњих година прилично уједначено сурово прихваћени статус муслимана (посебно арапског порекла) као главних негативаца. Овај подухват борбе против поменутог стереотипа може се назвати и културни џихад. И док су у многим акционим и шпијунским филмовима и серијама борбе против исламских терориста и даље омиљени наратив, а ликови фанатика муслиманске вере најуверљивији негативци, спрега „напредних медија“ и активистичких удружења је довела да потребе да се неолиберални став око „једнакости“ свих раса ревидира и у представљању исламских терориста на великом и малом екрану. И ти напори већ дају резултата. Све је више примера „пеглања“ и моралног оправдавања исламске борбе, па и потпуног елиминисања верског сегмента у мотивационим поривима бораца за ислам. Појављује се расно нивелисана и добро избалансирана понуда (најпре од стране о том питању фанатичног „Би-Би-Сија“ и уопште ударне британске ТВ понуде) у којој су муслимански ликови дириговано представљени у позитивном контексту, али и као жртве неправедних и за њих неподношљивих предрасуда. Има и нових наслова у којима су они најпозитивнији ликови, чак херојског капацитета.

„Домовина“ („Homeland“)

Разуме се, у овом ослободилачком процесу најважнија степеница је напад на најуспешније и најкомерцијалније серије и филмове који успех дугују управо чињеници да су у својим причама имали муслиманске фанатике као главне или једине негативце. Прва се на удару нашла хит серија „Домовина“ („Homeland“) чија се последња осма сезона најављује за крај године, а која од своје прве епизоде ислам и његове фанатике користи као негативне састојке наратива. Противници оваквог успостављања исламског стереотипа на страни зла за најутицајнији генератор овог процеса проглашавају управо дуговечно присутну и веома комерцијалну серију „Домовина“, мада значајан допринос у том смислу имају и бројни други телевизијски производи овог типа, иако се у њиховом садржају овај стереотип појављује спорадично (рецимо серије „24“ и „Узвратни удар“). Али „Домовина“ им је трн у оку и до неподношљивости одбојан и за сваку осуду расно пристрасан негативни пример за лош третман муслимана и непоштовање њихових верских ставова и обичаја. То је, руку на срце, једина у тој мери славна серија где можете видети сцену у којој се осуђује покривање косе марамом из верских разлога и то с образложењем да тако забрађене жене превише подсећају на непријатеље! У тој серији смо присуствовали и јавном линчовању белца (претходно суровим мучењем преобраћеног у ислам и претвореног у бомбаша самоубицу), једног од главних јунака у том тренутку, од стране муслиманске руље. И одједном, приметно од прошле године, ствари почињу драстично да се мењају када је реч о муслиманском стереотипу у америчкој продукцији ударне забавне понуде. Неки тврде да је прекретница било ново читање чувеног шпијунског штива бестселер аутора Тома Кленсија, његова серија авантура ЦИА агента Џека Рајана. У претходним филмовима нисте могли да видите, као у прошлогодишњој серији, да је директор ЦИА амерички црнац који је прешао у муслиманску веру! И не само то него како даје укор онима који по његовом мишљењу имају исламофобичне погледе! Занимљива допуна званичног расно-верског бонтона у највишим обавештајно-политичким круговима „највеће силе на свету“. Из истог тог окриља су се донедавно, званично, у стварном животу, а онда и на великим и малим екранима, у мимикрији тог живота намењеној забави маса, могле чути флоскуле о добрим и лошим муслиманима у стилу ако нисте за нас (Запад, Америку), онда сте за терористе. А саде, ето, оваква прича.

Али данас изгледа такве расно провокативне и верски контроверзне изјаве има ко и да забележи и да јавно осуди. У Холивуду, поред бројних уобичајених заштитника „правих вредности“ о питању свега и свачега, а који јурцају с пуним торбама пригодних етикета за јавно жигосање грешника који се усуђују да не мисле као гомила преваспитаних, постоји и организација која се бави искључиво „муслиманском ствари“. Има импозантно име: „Савет за јавне односе америчких муслимана“. Ова организација растуће моћи и утицаја заправо у Холивуду има само један од својих бројних бироа који су раширени кроз читаво ткиво тамошњег друштва. Мада, због огромног утицаја Холивуда, јасно је да им је тај биро у главном фокусу рада. Из наслова је донекле јасно чиме се баве. Желе, кажу, да измене негативне холивудске стереотипе о муслиманима, посебно у овом миленијуму који виде као време коначног помирења, а после терористичког напада на Америку с почетка века, стереотипе који имају погубан утицај на формирање јавног става о томе ко су муслимани, шта је ислам, а шта његов наводно малобројни милитантни део обузет вечним верским ратом против свих других вера и невера. По њима, функција ове организације је изузетно значајна не само због јавног мњења већ и због формирања мишљења муслимана о себи самима!? Наводно, холивудска негативна пропаганда о муслиманима и њиховој вери демонизује и идеју коју амерички муслимани најпре, а онда и сви остали, имају о сопственом идентитету. Чак, иду они даље у негативној анализи, тако једнодимензионално представљен као апсолутни негативац, просечни муслиман је далеко подложнији пропаганди екстремистичких организација које друштвену и културну демонизацију муслимана користе као аргумент за врбовање у њихове редове. И један део америчке забавне индустрије је одговорио. Испрва је у својим хит серијама, све редовније и бројније, почео да убацује ликове „добрих муслимана“ који су типично холивудски, сапунасто и детињасто, били оснажени супериорним способностима, далеко стаменијим моралним и политичким ставовима од осталих ликова. Али, најважније, сваки од тих ликова је на овај или онај начин испољио најчистији амерички патриотизам који је пре свега подразумевао страствену борбеност против муслиманског екстремизма. Појавиле су се и супериорне муслиманке, са марамама на главама, а које се залажу и боре за „америчку ствар“. И као и увек када се Холивуд дочепа новог тренда, почиње претеривање – одједном, свуда дивни, патриотски мотивисани, политички свесни и безгрешни муслимани који, зависно од филмске приче или шаблона серије у које су убачени, познају савршено светску политичку ситуацију, компјутере, рад на терену, политички и верску историју или неретко све то, и још много тога приде. Појава на овај начин исправних, заправо херојских и у свему надмоћних муслиманских ликова је резултат којим се диче утицајне групе и организације попут горепомињане, али ову појаву сматрају тек једним од првих корака у потпуној елиминацији негативних стереотипа о муслиманима који су и даље озбиљно присутни у америчком шоу-бизнису. Отуда је можда нова прекретница према дивном свету који они замишљају да ће се ускоро видети на малим и великим екранима мноштво херојских муслиманских ликова, као што је недавно приказани лик најгледаније нове серије претходне сезоне у целокупној ТВ понуди с националним присуством на америчком тлу, детективској серији „Еф-Би-Ај“. У њој се бележи историјски тренутак: једног од главних јунака, специјалног агента чувеног Бироа из наслова, први пут у мејнстрим продукцији игра арапско-муслимански глумац! Нова страница историје се, дакле, управо пише. И одмах се тражи даљи напредак. Следећи је корак антидемонизација на читавом социјално-културном нивоу. Није довољно да се на екранима појављују идеализовани муслимански ликови у акционим или шпијунским остварењима већ се ствар мора проширити на све друге сегменте. Докле иде овакво размишљање је и постојање невероватног теста за филмове и серије, познатог као Риз тест. Најпростије речено, реч је о наводном тесту који је базиран на етикетирању свих детаља који чине лик муслимана у неком филму или серији. Најситнији елемент његов захваљујући коме би дотични лик могао да допадне под неку од безбројних негативних етикета одмах аутоматски декларише читав филм као расно или верски неправедан према муслиманима. Само је корак од тога да се брижне и борбене организације за умивање имиџа муслимана у филмовима претворе у цензорски орган који ће одлучивати о судбини филма или серије. Као у време, рецимо, макартизма и лова на комунистичке вештице. Ко омане на Риз тесту добија јавну етикету расисте, забрану рада и приказивања његовог стваралаштва. Струје које имају далекометнија размишљања сматрају да би било делотворније отворити врата муслиманским ауторима из иностранства и омогућити њихово веће присуство у америчкој индустрији забаве испред камере, као протагониста, а још више иза ње, као аутора и продуцената. А њихова шанса су све моћнији алтернативни сегменти продукције најпре комерцијалне игране забаве, као што су интернет-платформе и кабловски провајдери са сопственом продукцијом, попут пре свега ХБО-а и „Нетфликса“, али и све бројнијих других – „Хулуа“, „Амазона“, „Јутјуба“ – који сви мање или више увелико раде на „муслиманској ствари“.           

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *