Почетна / Друштво / Како смо изгубили век

Како смо изгубили век

Да су Срби изгубили век постигнута је општа сагласност. Готово да и нема супротних мишљења. Различита су једино објашњења зашто се то десило. Једни мисле да се то догодило неочекивано, одједном и недавно, а Борисав Јовић доказује да је то губљење и пропадање трајало дуго и почело одавно

Борисав Јовић се не пита да ли су Срби изгубили век ни да ли ће изгубити век, већ гледајући истини право у очи констатује и објашњава како су Срби изгубили век. Оно што је написао назвао сам првом књигом још ненаписане историје Србије.

НЕПРИКОСНОВЕНИ ДЕЛЕГАТ КОМИНТЕРНЕ Да су Срби изгубили век постигнута је општа сагласност. Готово да и нема супротних мишљења. Различита су једино објашњења зашто се то десило. Једни мисле да се то догодило неочекивано, одједном и недавно, а Борисав Јовић доказује да је то губљење и пропадање трајало дуго и почело одавно. Храбро и концилијантно изнео је своју верзију, оспоравајући сву досадашњу октроисану историју. Неки мисле да је све упропашћено последњих деценија, а Јовић примећује да је све водило слому, да друкчијег исхода није могло бити и да је све било унапред изгубљено. Испада да нисмо знали да пропадамо, а тога нисмо свесни ни пошто смо пропали, ни сазнали зашто смо пропали. Па као да ни данас не знамо ни ко смо ни где смо ни ко нам главу носи.
Јовић не оптужује поражену страну у Другом светском рату, како је то већ уведено у обичај, него победничку Комунистичку партију за све оно што је чинила у миру. То је партија којој је и сам припадао и утолико је оно што је написао веродостојније и важније за духовно здравље и судбину Србије и Срба.
Разуме се да није могао бити заобиђен неприкосновени делегат Коминтерне, највећи син свих наших народа и народности, троструки народни херој и доживотни председник Југославије. Па и да није сва истина у оном што је написао, Јовићева је непорецива заслуга што је сломио печат и покренуо ову неначету и преважну тему, коју су, да чудо буде веће, покренули сви осим Србије.

ОСТАВИНСКА РАСПРАВА После распада Југославије, кад су подељени тањири, кашике и виљушке, салвете и чачкалице, Јосип Броз је, ко зна по којем закону и на којем оставинском поступку, припао Србији, заједно са својим целокупним делима. Биће да је тој дарежљивости разлог што га нико други није тражио. Сахрањен је пред туђом кућом на најчувенијем брду главног града српског народа. Не верујем да би из српске историје положио градиво предвиђено за возачки испит, а знам да није никад споменуо било коју личност из српске историје. Али знао је оно најбитније о нашем менталитету на којем је засновао дубоке темеље своје тираније. То што није знао, највише га је испрепоручивало да, најпре захваљујући Србима, влада до краја живота, што није пошло за руком ниједном владару откад Срби постоје.
То што нисмо сазнали ко је он био било је најпресудније и за његову владавину за живота и његову посмртну славу. Слободан Јовановић је написао да се никада у вишевековној историји Срба није десило да неко у својој педесетој години дође у Србију, да нико не зна ни ко је ни одакле је, а да њоме завлада до своје смрти, сувереније него што је њоме ико икад владао. И неколико деценија од његове смрти још увек је нека врста грађанске храбрости слободно говорити о њему. Његова главна улица је пролазила кроз све градове од Бара до Суботице и у многим местима још увек је непромењена. Таквог случаја нема у другим републикама, а у Хрватској се његовим именом није звало ни његово родно село. Узмимо да је истина све што се говорило и учило о његовој генијалности, и запитајмо се какве би то везе могло имати са Србијом и Србима. Како је било могуће да Тесла буде Хрват а Тито Србин.
Један од најчешће навођених доказа о његовој величини је сахрана којој је присуствовало сијасет државника света, а председник Америке је чак послао своју ожалошћену мајку. Остало је нејасно да ли се свет опраштао с њим или са пројектом, да не кажемо шифром коју је представљао, мајсторски спроводио и остваривао. Као да су сви дошли да се са том шифром опросте знајући шта ће уследити касније, а немајући никог другог којим би га заменили. Друга шифра се још тражи, али за Србију је изгледа још увек најбоља она пропала.
Чинило нам се да о Јосипу Брозу знамо све, а испоставило се да не знамо ништа. Сва је прилика да је он о нама знао све, мада није знао ништа.

БОЛЕСНИЧКА ПОСТЕЉА Недавно је „Зидојче цајтунг“ објавио да је Тито један од највећих масовних убица двадесетог века. На ту оцену реаговано је једино у Србији у којој је он побио у миру више од иједног окупатора у рату. Борисав Јовић се осмелио да покрене питање Јосипа Броза и његове улоге у трагичној судбини Србије и Срба у протеклом веку. Уследили су напади фразама које су понављане читав век. Само што се нису позивали на Закон о заштити његовог лика и дела.
Најславније дело Комунистичке партије са другом Титом на челу било је да су коначно решили национално питање у Југославији. Тај аксиом је био на снази све док се Југославија није распала у незапамћеној мржњи и нечувеној срамоти.
Као што под болесником који дуго болује све иструне, па се после смрти баца и кревет и постеља, тако је испод Броза иструнула Југославија, Тито остаје велики човек без дела и највећа примедба српској историји. Он није могао учинити више за себе и своје претпостављене ни мање за српски народ.
Кривотворећи сопствену прошлост угрозили смо свој опстанак и своју будућност. А што би истину о нама памтио неко други, ако смо је проскрибовали ми сами. Што би други демантовали да смо фашисти кад смо ми то рекли о себи безброј пута. Какве смо лажи сами о себи говорили, није говорио нико други. А нисмо само говорили него тврдили у уџбеницима, у новинама, у школи, у суду, у докторским дисертацијама. Узмимо само пример пет стотина америчких пилота које је спасла Србија и војска генерала Михаиловића. Да ли је за Титове владавине неко чуо за тај подвиг, или не дај боже дошао на идеју да сними филм о том догађају? Зар би онда било чудо да је неки од унука тих пилота био међу онима који су нас 1999. бомбардовали.
Књига Борисава Јовића је храбро и истинољубиво сведочанство о времену у којем је и сам био истакнути учесник многих важних догађаја.
У једном од најодсуднијих и најнеизвеснијих часова за будућност Србије, књига Борисава Јовића се указује и као вапај да се зауставимо над амбисом и ударимо на све капије не бисмо ли сазнали где смо забасали и шта бисмо морали да учинимо да се спасемо и нађемо излаз из ћорсокака. А излаза и спасења нема изван истине. Без истине о самој себи нема напретка ни повратка Србије у слободни свет.

4 коментара

  1. slavko radovanovic

    Konačno da je neko udario temeljac za ispravku knjiga i udzbenika o istorji Srba u dvadesetom vijeku.
    Na jut jub bezbroj igranih propagandnih filmova od kojih je prvi film falsifikat bio Kozara.Onda filmovi Msetak u ledja,Partizanska eskadrila i slično.Propagandaaje savršena bila.I uglavnom su je pisali Srbi.Jer srpski narod ima najbolje umjetnike i glumce na Blakanu.filmovi ona gola propaganda je bezbroj.Niej mi uopšte jasno kako je prošla uopšte druga polovina dvadesetog vijeka u kome su Srbi nacinalisti rastjerani po cijelom svijetu a da niko nije ni pokušao da napiše knjigu o srpskoj propasti.Znam da je udbi i državnoj bezbjednosti glavno bilo da prati srpsku emigraciju dok su Ustaše u Beogradu eksploziv ubacivali u bioskope.Nije mi jasno kako jedna dinastija kao što je dinstija Karadjordjevica i srpski političari kao što je Pašić tako jednostvno poslije Velkog rata pogaze sve zasluge srpskih vojnika i oficira bezoblzirno.Ni sada nisam ubijedjen da će se srpski narod iz tog blata izvući.Vidim da se Sanu u i na fakultetima vode zestoke borbe izmedju onih koji bi da sve to izvuku na viedlo i onih koji bi da radi položaja nastave putem Tita kome smo obećali da nećemo skrenuti.Takvi su nam i novinari.Autocenzura koju je nametnuo Josip Broz i Zapad je toliko snažna da se bojim da za nas Srbe nema spasa.




    8



    0
    • Istina nije CRNO – BELA !!! Dosadašnji heroji – partizani postaju odjednom zlikovci , a bivši zlikovci Četnici postaju heroji ????? Protiv koga su se na kraju borili partizani u drugom svjetskom ratu od 1941 do 1945 ????
      Protiv koga su se borili četnici u istom periodu???? Tu je početak prve greške koja je poslije završetka rata proizvela geometrisku progresiju gresaka !! Veoma je vazno tko je prvi pogriješio , što ne opravdava drugu stranu da radi šta hoće !
      Kada jedni i drugi budu krajnje iskreno priznali svoje greške, za dobrobit svoga Naroda i Drzave, biti će mo blizi istini………, ali crno – bijelo zasigurno nije………….nije jednostavno !!!!




      2



      1
  2. Vaso Petković

    Baš se čudim akademiku Bećkoviću.Nisu Srbi uzalud potrošili cijeli jedan vijek već su krvavo i uz prevelike žrtve skupo platili svoju zabludu o zajedničkoj državi sa lažnom braćom !!Vojvoda Mišić je kao prorok rekao Kralju da sa njima ujedinjenja nema,nije Kralj lud da nije znao sa kime ima posla,ali to je plan i podvala evropskih dušmana i lažnih saveznika.Mjesto amputacije Hrvatske(samo varaždinska,križevačka i dijelom zagrebačka županija -Slavonija i Dalmacija nisu Hrvatska.) Kralj je ubijen.
    Danas se vidi ko i zašto tu fukaru od ljudi pujda na Srbe i sve njihove zločine u oba rata nagrađuje državom koju nikada nisu imali jer je nisu ni znali niti mogli stvoriti.
    Za vrijeme Drugog svjetskog rata NDH je imala svoje prestavništvo u Beogradu.Ko je normalan mogao zamisliti da će ustaše presvučene u partizane postaviti svoju vlast u sred Beograda.Što su radili u Jasenovcu to su nastavili u Beogradu i Srbiji,dok je Jasenovac radio slobodno na masovnim likvidacijama i uklanjanju tragova i šest mjeseci nakon „oslobođenja“ Beograda.
    Od akademika Bećkovića kao člana Krunskog savjeta očekujem da se jednom već povrati Kraljevina a ustašija protjera iz Srbije i ostalih srpskih zemalja




    1



    0
    • slavko radovanovic

      I kralj i kraljevina je bila.Ta dinastija Karadjordjevića je smakla Obrenoviće da sjedne na prestol koji su smtrali svojim.A Obrenovići su vazdigli Njemanjićku Srbiju opet.Bez omaložavanja djela velikog Karadjordja.Oberenovići su gajili dobre odnose sa Austrijom i Njemačkom što sada na kraju dvadesetog vijeka vidimo jedino ispravnim.Jer srpskog naroda skoro da više nema Hrvatskoj sa kojom smo pravili Jugoslaviju.Taj radikalizam koji je doneo na presto Karadjordjeviće je doveo do velikog stradanja srpskog naroda i Srbije.Za interese Francuske.Sada vidimo koliko nam je prijatelj Francuska.Komadaju Srbiju i omaložavaju i žrtve srpske u Velikom ratu.I kralj je ubijen 1934.godine u Francuskoj.Medjunarodno priznanje i Srbije i Crne Gore je obezbjedjeno od strane Nijemaca na Beriliinskom kongresu.Prvi put poslije Njemanjića organizovana je država srpskog naroda.Sa stajačom vojskom i svojim novcem.Poslije tog Velikog rata pogažene su srpske žrtve.Hrvatskih i Slovenačkih i Makedosnkih nije ni bilo.Bošnjački takodje.Tako su lako pobacane sve te Kareadjordjeve zvijezde i odlikovanja koja su davana neposredno poslije bitaka od strane boraca u bitkama.Napravljena je zajednička država bez ikakovog reda i smisla.Mjesto da bude napravljena parlamentarna monarhija Karadjordjevići su pokušali da izvedu asimilaciju svih naroda na Balkanu u Jugoslovene.Kralj Aleksandar je jednom sinu dao ime Tomislav po hrvatskom kralju Tomislavu a drugom Andrej po celjskom knezu Andreju.Da privoli ova dva naroda da ih prihvati kao njihove dinstije.Van svakog projekta osali su Makednoci i Muslimani.Ta država nije živjela ni dva dana.Ubijeni su poslanici u Narodnoj skupštini.Hrvati nacionalisti su postali vodeći faktor u otpru novoj državi.Odmah su im su se pridružili Crnogorci i Makednoci.I dio muslimana.Da ne govorimo o tome da su propustili 1915.godine da pola Dalmacije ustupe Italiji a pola Makednoje Bugarskoj.
      Iako su hrvatski nacionalisti već odavno postavili osnove svoje nacionalne borbe da trećinu SRba treba pobiti a trećinu pokatoličiti a trećinu protjerati srpski poltičari dinstija nisu imali sluha za položaj SRba prkeo Drine,SAve i Dunava.Dva oficira visokog ranga Srbina poslušaju Engleze i obeore Trojni pakt.Oficiri koju trebali političarima predočiti kakvom vojnom silom raspolaže Njemačka.I umjestso da naorlužaju srpske redine oružjem oni svojom politikom pošalju u zarobljeništvo čitavu takozvanu jugoslovensku vojsku.A dinastija Karodjerdjevića i svi političari odu u izbjeglištovo u Englesku.Kralju su natjerali ,mada on to nije morao da uradi,da prizna Tita i da pozove sve četnike da se stave pod Titovu komandu.U trenutku kada je Tito već zabranio Karadjordjevićima povratak u zemlju.Kad je u Jajcu 1943.godine već započeo progon srpskog naroda.Pretedenti na prsto Srbije danas bi odmah Sribju uključili u Nato pakt i učinili sve ono što Zapad traži.A Zapad ništa manje ne bi tražio nego što su od kralja Petra II tražili u Drugom svjetskom ratu.Dug i naporan put je izlazak srpskog naroda iz bivše Jugoslavije.Sve se sleglo u SRbiju od dana kada su 1690.godine krenule prve srpske seobe.




      0



      0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *