Почетна / Култура / Када је мање (стварно) више!

Када је мање (стварно) више!

МЕЂУНАРОДНИ ДАНИ ОРГУЉА У БЕОГРАДУ

Први део програма одвијао се у знаку немачке школе, док је програмом савремене музике заокружен профил овогодишњег фестивала

Међународни фестивал Дани оргуља – Dies organorum одржан је 19. пут, од 26. јуна до 5. јула, у Катедрали Блажене Дјевице Марије и Музеју науке и технике, у организацији Културног центра Београда. Први део фестивалског програма био је у знаку немачке школе (оргуљаши Кристијан Бишоф и Улрих Валтер), затим ту су мајстори импровизације француске школе Јанош Палур и Венсан Дибуа, али и Чех Павел Кохоут. Концертима за децу (наше оргуљашице Марија Дружијанић и Вишња Димитријевић), као и програмом савремене музике (Милена Ђукановић, гитариста Бранко Тријић и перкусиониста Бојан Ивковић) заокружен је профил овогодишњег фестивала. Едукативни део – мајсторске радионице и предавања гостујућих оргуљаша – намењен будућим професионалцима, ученицима и студентима оргуља из Београда и региона, обједињен је у бесплатној Летњој школи оргуља. Подршку фестивалу су пружили Министарство културе и информисања Републике Србије, Гете институт у Београду, Амбасада Републике Чешке у Београду, Аустријски културни форум, Београдска надбискупија, као и бројни пријатељи фестивала. Концерти су одржани на великим оргуљама градитељске куће Занин, које Марио и Кристијан Бјелановић зналачки одржавају и спремају за наступе, у немогућим условима великих врућина.
Омиљен међу београдском публиком, Павел Кохоут је наступио 28. јуна мешовитим програмом, да би та иста публика почела да заузима места у Катедрали скоро сат пре почетка концерта. Мањак места за седење и вишак оних који стоје за време концерта одавно није виђен код нас, а за све је било одлично решење видео-бим на коме се видео оргуљаш, иначе сакривен оградом и публици иза леђа. За почетак, Бахов Прелудијум и фуга у е-молу и Корални прелудијум Liebster Jesu, wir sind hier. У првом случају мање (тише) би било више, јер је прегласна регистрација довела до тоналног и хармонског мешања у цркви која није велика. Корал је боље звучао, са дискретнијим регистрима, а требало је и да редослед буде обрнут. Неоспорно велики оргуљаш Кохоут није се баш позабавио драматургијом свог концерта, па се иза Баха одједном нашао, ничим изазван, музички виц, фуга на тему Пинк Пантера савременог композитора Гија Бовеа. А онда, крајње озбиљни Прелудијум оргуљског мајстора 17. века Букстехудеа, па Бахова обрада Вивалдијевог виолинског концерта у а-молу, у коме су се поновили звучни смутији са прве нумере, да би најуспелији био лагани други став, јер није било већих претензија осим да буде леп. Ноктурно савременог чешког композитора Беджиха Антонина Видермана приказао је звучне ефекте од тамних глисанда до светлих пасажа и натраг, са промишљеним, неагресивним регистрима. За крај, ефектан комад, Прелудијум и фуга на име Алена модерног француског аутора Мориса Дирифлеа, кога у овом издању фестивала често свирају. Павел Кохоут врхунски влада својим компликованим инструментом. Само да се Пинк Пантер преместио иза Вивалдија, и да је оргуљаш мало ослушнуо резултат свог пренаглашеног звучног коришћења инструмента, био би то савршен оргуљашки концерт.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *