Излог књиге

Џулија Енас
АНТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА
Лагуна, Београд

Када је почела љубав античких мислилаца према мудрости, коју сада препознајемо као филозофску? Како је та традиција настала? Шта су антички филозофи мислили о сукобу разума и емоција у човеку? Има ли неких тема које су заокупљале античке филозофе а које не дотичу савремене? Шта можемо да научимо из размишљања античких филозофа? Како се прихватање античке филозофије мењало током времена? Да ли је западна традиција истицања значаја разума, наслеђена од античке филозофије, умањила утицај других филозофских традиција на Западу?
Почетке античке филозофије можемо да пратимо од шестог века старе ере и она траје све до пропасти Западног римског царства и пада Византијског царства. Ауторка се усредсређује на важне одлике ове филозофије, представља дебате вођене у античко доба, обрађује мноштво тема које су покретали тадашњи филозофи и стилове њихових размишљања, излажући основне принципе античке филозофије као актуелну и живу мисао која и данас има своју вредност.

Филип Грбић
РУМИНАЦИЈЕ О ПРЕДСТОЈЕЋОЈ КАТАСТРОФИ
Вулкан издаваштво, Београд

Према речима Мила Ломпара, рецензента романа , поставивши у средиште душевног живота својих јунака осећања страха и неурозе, емотивне пренапрегнутости и истовремене испражњености, роман Руминације о предстојећој катастрофи Филипа Грбића (награда Милош Црњански) дотакао је једно од најзначајнијих својстава модерне стварности. Како Ломпар истиче, његови јунаци, становници Београда, млади и беспомоћни, нервозни и насилни, у колоплету досаде и дроге, насиља и секса, сугестивно дочаравају колорит једног доба празнине. ,,Но, романсијерско збивање истовремено почива на убедљивој интриги која обезбеђује занимљивост и напетост у приповедању, док му разуђени јунакови коментари себе и света обезбеђују интелектуалну носивост.На дну приказане вишеструке разрованости људске душе и животних околности препознатљив остаје један траг сентименталности: као једва видљива светлост са дна провалије. Тај сентиментални тон као да назначује сачуване могућности нечега што је наизглед нестало: симпатије и осећања блискости између мушкарца и жене који – међутим – нису последња реч приповедања него последње искушење пред којим се налазе његови главни јунаци. Тако роман Филипа Грбића остварује комуникацију три различита слоја: танане психолошке мреже која испуњава ликове, динамичног заплета који их поставља у ситуације и тиме открива у чињењу а не само у размишљању и развијене интелектуалности која даје смисаону перспективу ликовима и ситуацијама” , забележио је рецензент.

Сајмон Сибаг Монтефјоре
РОМАНОВИ
Евро Боок, Београд

Узбудљива историја савремене Русије од Ивана Грозног до Николаја Другог, преко Петра Великог и Катарине Друге. Монтефјоре у овој књизи описује Романове као најуспешнију династију у савременом добу која је владала једном шестином земљине кугле. Књига говори о томе како је једна породица успела да преобрази кнежевину разорену ратовима у највеће царство на свету и како је то царство на крају изгубила.Реч је о детаљној приповести о двадесеторо владара, царица, царева из династије Романов, надахнутих идејом о самоодржању. Монтефјореова узбудљива хроника открива њихов тајни свет безграничне моћи и немилосрдног супарништва , генијалности, лудила, декаденције и завера, свет у којем су поред припадника династије, запажене улоге имали дворани и авантуристи, револуционари и песници, највећа имена светске историје, од Ивана Грозног до Толстоја, од краљице Викторије до Лењина. Владавина Русијом била је света мисија, но, уједно и опасан подухват. Шест царева из породице Романов је убијено. Градечи империју, Пеар Велики је подвргао мучењу свог сина. Катарина Велика збацила је са престола свог мужа, који је недуго затим и убијен. Потом је освојила Украјину и како наводи аутор, опчинила Европу. Александар Први се најпре суочио са Наполеоновом војском и паљењем Москве а потом је кренуо у ,,освајање” Париза . Александар Други је ослободио кметове, преживео пет атентата. Прича о династији Романов окончава се упечатљивим портретом Николаја Другог, успоном и падом контроверзног Распућина и –револуцијом!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *