Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Никола Моравчевић
МАРКО МРЊАВЧЕВИЋ
„Архипелаг“, Београд

Нови историјски роман Николе Моравчевића у средиште своје пажње поставља необичну личност српске историје која је неупоредиво познатија по својој епској димензији. Представљајући Марка Мрњавчевића као непризнатог српског краља, одбаченог од властеле свога времена, притиснутог маричком трагедијом у којој је страдао његов отац и нестала моћ његове феудалне области, да би потом био присиљен да постане турски вазал, Никола Моравчевић сугестивно обликује причу у којој пратимо једно ускомешано историјско доба и једног јунака који ће касније постати легендарни Марко Краљевић. Отуда се у Моравчевићевом роману указује историјски Марко Мрњавчевић, па утолико и разумљивији савременим читаоцима и чак узбудљивији као актер догађаја у којима су се помешали историја и његова лична судбина. Раздвајајући историју и мит, чињенице и епско представљање историјских личности, Никола Моравчевић је написао узбудљив и утемељен историјски роман у коме видимо правог Марка Мрњавчевића, човека од крви и меса, од историјске улоге и личне драме.  

Јувал Ноа Харари
HOMO DEUS: КРАТКА ИСТОРИЈА СУТРАШЊИЦЕ
„Лагуна“, Београд

Својим јединственим стилом, којим је опчинио милионе читалаца широм света, Харари нам указује да су људи успели оно што делује немогуће: да зауздају глад, заразне болести и рат. Претворили су их из неразумљивих и неконтролисаних сила природе у изазове којима је могуће управљати. Први пут више људи умире од превеликог уноса хране него од глади; више људи оде с овог света услед старости него због заразних болести; више људи почини самоубиство него што страда у акцијама војника, терориста и криминалаца заједно… Шта ће сада бити приоритетни проблеми човечанства уместо глади, болести и рата? Какву ћемо судбину наменити људском роду, као самопрокламовани богови планете Земље, које кораке ћемо предузимати да то остваримо? Homo Deus истражује пројекте, снове и ноћне море који ће обликовати 21. век – од превазилажења смрти до стварања вештачког живота. Пред нама су основна питања на која морамо да дамо одговоре: у ком правцу ћемо се даље кретати? И како ћемо заштитити овај крхки свет од сопствених деструктивних моћи?            

Мухарем Баздуљ
С ВРЕМЕНА НА ВРИЈЕМЕ
„Службени гласник“, Београд

Нова збирка есеја једног од најхрабријих јужнословенских интелектуалаца читаоцима његове претходне збирке „Између крајности“, по којој је едиција у којој излази добила име, пружа могућност да упознају, на известан начин, новог, комплекснијег Баздуља – ширина и широкогрудост у поимању превасходно политичких тема, на коју смо код овог аутора навикли, у збирци „С времена на вријеме“ бива обогаћена изразитом, готово ренесансном тематском ширином, опомињући нас како поред старог заната, који нам је, кажу, судбина, постоји и низ других легитимних области којима човек има права да се бави, не због ескапизма него из природне потребе. Или ако променимо визуру и пођемо од старогрчког схватања политике као суштинске одлике човека – како политика може да буде много више од дневне политике, па макар ова потоња била схваћена и на најфлексибилнији начин.          

Џејмс Хоз
НАЈКРАЋА ИСТОРИЈА НЕМАЧКЕ
„Лагуна“, Београд

Са више од сто мапа и слика, савремена, поучна и концизна историја, која објашњава Немачку – европску земљу којој се диве и које се плаше. Популисти по целој Европи наричу да су имиграција и глобализација дело опаког Система, који воде невидљиви господари без националне припадности. На чијој страни су Немци? То питање је прогањало Европу још откад је Јулије Цезар освојио германске земље 58. пре нове ере. Колико је Германија заиста постала римска? Јесу ли Германи разорили културу Рима или су је наследили? Када су први пут пошли на исток и јесу ли икада стварно тамо владали? Како је Немачка вековима била влада без централне моћи у срцу Европе? Како је рођена Пруска? Је ли Бизмарк ујединио Немачку или ју је освојио? Где су корени Трећег рајха Адолфа Хитлера? Зашто је изгубљен? Каквим чудом се из рушевина подигла боља Немачка? Је ли данас Немачка последњи бастион индустријског напретка и рационалне политике? Или су ЕУ и евро тек фасада нове немачке хегемоније?      

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *