Почетна / Интервју / БОГДАН ЗЛАТИЋ – О црном таласу и титоистичком шифровању стварности

БОГДАН ЗЛАТИЋ – О црном таласу и титоистичком шифровању стварности

Начелно, не само у филму, шифра црни талас представља један од бројних начина кодирања процеса претварања апсолутних жртава Трећег рајха у апсолутне кривце за последице његовог деловања у историји балканских народа. Ратови се, наиме, завршавају мировним споразумима којима се, између осталог, утврђују границе између зараћених страна. Међутим, најскривенија чињеница, коју су замагљивале све поменуте шифре, била је да Србија 1945. није склопила мировни споразум с балканским савезницима Трећег рајха – пре свега није га склопила с Хрватском, тј. са тзв. Независном Државом Босном, а ни са Албанијом, тј. са тзв. Независним Косовом

Печатов саговорник Богдан Златић је филмски критичар, сценариста и публициста. Објављивао је текстове у бројним часописима и листовима. Као сарадник РТБ, касније РТС, ради критичке осврте и прилоге о филму. Покретач је и један од оснивача Друштва филмских критичара Београда. У стручним часописима објављује проблемске текстове о филму. Коаутор је зборника есеја о Новом Холивуду Светло у тами и приређивач и коаутор књиге Режија: Војислав Нановић – последњи пионир. Сценариста Продужене Литургије о Светом Сави 1997, а за прославу Светог Саве преко интернета 1999. Југословенски професионалци за односе са јавношћу наградили су га ПР-и-знањем за примену нове технологије. Покретач и један од оснивача Фондације „Филмска енциклопедија“. Његова нова књига Црни талас у српском филму, у издању „Катене мунди“, изазвала велику пажњу јавности. Ових дана изашла је и књига у којој је објављен низ полемичких ставова у односу на Златићев Црни талас у српском филму, под називом Сјај црног, а коју је потписао аутор Вељко Радосављевић.
Своју тезу о црном таласу у нашем филму почињете тврдњом да је реч о једном феномену титоизма. Цитирали сте Жарка Видовића: Титоизам је појава оног „трећег таласа комунизма“ који је Ж. М. Доменак назвао комунизмом „Трећег света“, бивших енглеских (холандских, италијанских, белгијских, португалских) колонија, већином исламских земаља. Смисао тито-комунизма је био да сакрије ратно стање које није прекинуто 1945. године. Какве то везе има с културом насталом у ово доба? Или с филмом?
Ратна дејства су прекинута, али политички статус који је наметнут Србији 1941. није престао, што је свима требало да буде знак да је друга Југославија привремена творевина. Рецимо, прогнаном епископату и свештенству СПЦ био је 1945. забрањен повратак у Македонију, а титоисти су здушно подржали окупациону (бугарску) црквену хијерархију коју је тамо наметнуо Трећи рајх. Грађанство је одмах доживело калварију тежу него за време ратних дејстава, али су у култури ствари спорије излазиле на видело. Од повлачења из продаје и забране првог издања Ћопићевог романа Пролом до његовог скока са Бранковог моста требало је да прође 32 године. Државни режисер бр. 1 Воја Нановић пред поноћ 13. 1. 1948. прекида снимање филма Бесмртна младост да би са целом екипом прославио Српску Нову годину – нешто више од деценије касније црноталасовци ће га избацити из кинематографије. На јутјуб каналу Jovan Jovanovic Official овај режисер наводи историчара Биланчића који је у архивама Политбироа открио да је Тито, десет дана по доласку у Београд 1944, изјавио: „Ми ћемо се у Србији понашати као окупатори.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *