Почетна / Колумне / Речи и обећања, дела нигде

Речи и обећања, дела нигде

Сме ли неко од 250 народних посланика, академика, епископа, професора, министара да пита надлежне за слање телеграма – зашто се у држави Србији не сме послати телеграм на ћирилици. Има ли у држави Србији данас таквог јунака?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ШТА КАЖЕ УСТАВ? Прошле недеље стиже вест да се господин Љубодраг Љуба Попчић из Врњачке Бање упокојио у Господу. Завршише се његови овоземаљски дани и он се одсели у небеску отаџбину. Свим верујућим људима крајње одредиште. Како налаже ред, ако се већ не може отићи на последњи испраћај, може се телеграм послати.

Био је четвртак, 20. јуни, око три сата по подне, кад позвах број 1961. Јави се љубазан мушки глас који се представи као Иван и поред уобичајених формалности упита коме се шаље телеграм. Наслових га на име Љубине супруге Виде и изговорих текст. Наречени Иван га понови, да не буде какве грешке и рече број телеграма, 18996911406255. Тад  замолих да телеграм буде послат на ћирилици. Нажалост, то није могуће – одговори Иван. Прошле године ми се десио исти случај кад сам послао телеграм у Горњи Милановац. Ћирилица је службено писмо пише у Уставу државе Србије. Чувајмо ћирилицу, чује се са свих страна. Само речи и обећања а дела нигде. Сме ли неко од 250 народних посланика, академика, епископа, универзитетских професора, министара, председника владе, председника државе да упита надлежне за слање телеграма – зашто се у држави Србији не сме послати телеграм на ћирилици. Има ли у држави Србији данас таквог јунака?

Помињао сам раније у „Печату“ Љубу Попчића. Поседовао је фотографију с Мадлен Олбрајт. На њој су као петогодишња деца снимљени Мадлен и Љуба. Срби су је, а поготову породица Попчић, прихватили за време њеног избеглиштва у време Другог светског рата. Кад се докопала мало овоземаљске моћи, она је пре двадесет година, 1999, Србима и Србији помоћ вишеструко бомбама и осиромашеним уранијумом узвратила. Све најружније о Србима поновила је и јуна 2019. године у Приштини. Љубе нити иког из Врњачке Бање се није сетила. Зашто би се данас та зла особа, за коју је пола милиона убијене ирачке деце цена која се исплати, сетила оних који су је од зла чували и сачували док је била дете.

ИЗМИСЛИТИ НЕПРИЈАТЕЉА Сулудо понашање америчких властодржаца се наставља по истом сценарију од пре двадесетак година. Измислити непријатеља по сваку цену, јер цена маколика била, увек је прихватљива, поготову ако је други плаћа. За америчке властодршце и њихове писце највећи је непријатељ наравно Русија. Иза сваког америчког неуспеха стоји зла Русија. Кад нам не одговара влада у Венецуели, нападни Русију. За све злочине које ми, Американци, чинимо на Блиском истоку криви су Руси. На Балканском полуострву малигни утицај Русије прети „слободним и независним демократијама“. Као да је Русија бацала отровне бомбе, а не НАТО кољачи предвођени Америком.

Нажалост, све је озбиљније него што изгледа. Ових дана се појавила на српском језику књига „Хемијски трагови, ХААРП и потпуна доминација на планети земљи“. Аутор је Елана Фриленд из САД, а издавач Машински факултет у Београду. На више од 300 страна аутор износи застрашујуће податке. У предговору Владимир Давидовић уочава везу између нових технологија и нових феномена какав је трговина фјучерсима на берзи, да би дословце записао: „Технолошки профитери могу до државе циљано, земљотресима и климатским поремећајима који могу довести до масовне глади, трајно дестабилизују и на тој несрећи још могу и да зараде, што такође представља потенцијално оружје економског рата.“

Рецензент проф. др Момчило Милиновић је на представљању књиге рекао: „Не смемо подлећи страху и паници, већ сталожено о подацима из књиге размишљати, а имамо довољно интелектуалног знања и научне памети да се свему супротставимо. Важно је да смо одлучни у његовом савлађивању.“

На крају просто питање: Да ли тргујете на берзи? Ко није зарадио на фјучерсима (искрено, ова реч мени личи на неког зеленаша или „црно дете“ из „Главе шећера“ Милована Глишића) изгубио је на малинама. Ипак, предлажем да се држите малина. Пекмез од малина слађи је од сваког фјучерса.

Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.         

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *