Почетна / Регион / Рат за фотељу комесара

Рат за фотељу комесара

Ближи се финале битке за новог Жан-Клода Јункера

Избори за Европски парламент (ЕП) помешали су карте на европској политичкој сцени, а последично ће утицати и на избор следећег председника Европске комисије (ЕК). Председник ЕК представља, бар козметички, „европску владу“ у виду (тренутно) 28 комесара. Иако његова функција није равна положају председника владе у некој од националних држава чланица, он предлаже директиве, односно „законе“ ЕУ и располаже великим утицајем, па зато и није необично што се битка за то престижно место после сваких избора за посланике Европског парламента – нађе у центру пажње.

РАСЦЕПКАНИ ПАРЛАМЕНТ Подсетимо, демохришћанске партије и социјалисти претрпели су велике губитке на изборима за Европски парламент који су окончани 26. маја, док су либерали, зелени и популисти добили више гласова него што су се надали. Стога више није у игри комбинација према којој само две водеће партије могу да саставе „владајућу“ коалицију; то је готово немогуће у тако расцепканом парламенту, с обзиром на то да је за одлучивање потребна већина од 376 гласова. Јесте да народњачка ЕПП остаје и даље највећа групација у ЕП са 179 освојених мандата, али одмах иза њих су социјалдемократе са 153 посланика. Збир посланика ЕПП и социјалдемократа није, међутим, ни близу магичној бројци од 376, будући да су обе партије на протеклим изборима претрпеле губитак тежак 42, односно 38 посланичких мандата. С друге стране, либерали (АЛДЕ) освојили су 105 посланичких места, 38 више него пре пет година. Зелени имају 69 седишта, више него икада пре. Сви они могу наћи додирне тачке за састављање коалиције, док популистичке партије које чине крајње десно крило у ЕП немају ни теоретских шанси да прогурају неког свог пулена на чело ЕК јер заузимају, све заједно, око 25 одсто од 751 места у ЕП.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *