Нова геометрија Европе

На европским изборима у државама Вишеградске четворке грађани су подржали досадашњи политички правац

Вишеградска група у коју спадају Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска ни случајно се не може сматрати хомогеном заједницом. У неким случајевима њене чланице чак су изразито супротних интереса, а уз то су им и владајуће странке политички изненађујуће шаролике, тако да су у протеклих пет година водеће партије из ове четири земље биле чланице исто толико политичких групација у Европском парламенту. Мађарски Фидес-КДНП био је члан Европске народне странке, пољска Странка права и правде (ПиС) била је чланица Европских конзервативаца, словачки СМЕР-СД налазио се у посланичком корпусу европских социјалиста, а чешки АНО 2011 међу европским либералима… Упркос томе, односи између четири владе врло су срдачни и на тај начин премошћују „провалију“ која влада између европских посланичких група. Разлог је то што се све четири владе одлучно руководе – националним интересима.

ВИШЕГРАДСКО ВРЕТЕНО На минулим изборима за Европски парламент у вишеградском „вретену“ пољски и мађарски заплет је исти. Наиме, излазност у ове две државе била је скоро идентична, и у обе земље владајућа странка победила је са стабилном већином.
Чешка и Словачка представљају ону другу врсту заплета у „вретену“. По свој прилици, захваљујући (и) заједничкој историји, њихови парламенти су наследно фрагментирани, а наследили су и малу излазност бирача – 22,74 одсто у Словачкој, односно 28,72 одсто у Чешкој.
У Словачкој је на помолу била (чак) и нека врста либералног преокрета, јер је коалиција „Прогресивна Словачка – Заједно“ са 20 одсто гласова добила четири европска мандата након што је њихов кандидат Зузана Чапутова победила на изборима за председника државе, док у Чешкој седам странака дели европске мандате.

БУДУЋНОСТ УНИЈЕ У говору одржаном поводом изборне победе, шеф званично либералне странке АНО 2011 Андреј Бабиш (уједно и чешки премијер) изјавио је: „Европску унију треба трансформисати, и то тако да убудуће постане организација јаких земаља чланица. Европска комисија треба да се претвори у аполитични, услужни орган.“ У сличном тону, основни циљ главне опозиционе снаге Грађанско демократске странке је да се ЕУ децентрализује и да се право одлучивања врати државама чланицама, док је став странке Слобода и непосредна демократија, коју предводи Томио Окамура, да се Европска унија у садашњем облику мора укинути и да се треба вратити моделу савеза суверених и слободних држава.
Коментаришући резултате избора, премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да више не постоји (само) осовина Немачка–Француска која је деценијама била окосница Европске уније.
„Француска, Немачка, Вишеградска група. Тако изгледа нова геометрија Европе“, рекао је, подвлачећи да чланице Вишеградске групе у овом тренутку имају врло јак политички, економски и емоционални савез, можда и најјачи у Европи.
„Једног дана и Немачка ће увидети да припада овој групацији. То ће променити политику у Европи“, подвукао је Орбан на крају.