Почетна / Регион / Нова геометрија Европе

Нова геометрија Европе

На европским изборима у државама Вишеградске четворке грађани су подржали досадашњи политички правац

Вишеградска група у коју спадају Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска ни случајно се не може сматрати хомогеном заједницом. У неким случајевима њене чланице чак су изразито супротних интереса, а уз то су им и владајуће странке политички изненађујуће шаролике, тако да су у протеклих пет година водеће партије из ове четири земље биле чланице исто толико политичких групација у Европском парламенту. Мађарски Фидес-КДНП био је члан Европске народне странке, пољска Странка права и правде (ПиС) била је чланица Европских конзервативаца, словачки СМЕР-СД налазио се у посланичком корпусу европских социјалиста, а чешки АНО 2011 међу европским либералима… Упркос томе, односи између четири владе врло су срдачни и на тај начин премошћују „провалију“ која влада између европских посланичких група. Разлог је то што се све четири владе одлучно руководе – националним интересима.

ВИШЕГРАДСКО ВРЕТЕНО На минулим изборима за Европски парламент у вишеградском „вретену“ пољски и мађарски заплет је исти. Наиме, излазност у ове две државе била је скоро идентична, и у обе земље владајућа странка победила је са стабилном већином.
Чешка и Словачка представљају ону другу врсту заплета у „вретену“. По свој прилици, захваљујући (и) заједничкој историји, њихови парламенти су наследно фрагментирани, а наследили су и малу излазност бирача – 22,74 одсто у Словачкој, односно 28,72 одсто у Чешкој.
У Словачкој је на помолу била (чак) и нека врста либералног преокрета, јер је коалиција „Прогресивна Словачка – Заједно“ са 20 одсто гласова добила четири европска мандата након што је њихов кандидат Зузана Чапутова победила на изборима за председника државе, док у Чешкој седам странака дели европске мандате.

БУДУЋНОСТ УНИЈЕ У говору одржаном поводом изборне победе, шеф званично либералне странке АНО 2011 Андреј Бабиш (уједно и чешки премијер) изјавио је: „Европску унију треба трансформисати, и то тако да убудуће постане организација јаких земаља чланица. Европска комисија треба да се претвори у аполитични, услужни орган.“ У сличном тону, основни циљ главне опозиционе снаге Грађанско демократске странке је да се ЕУ децентрализује и да се право одлучивања врати државама чланицама, док је став странке Слобода и непосредна демократија, коју предводи Томио Окамура, да се Европска унија у садашњем облику мора укинути и да се треба вратити моделу савеза суверених и слободних држава.
Коментаришући резултате избора, премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да више не постоји (само) осовина Немачка–Француска која је деценијама била окосница Европске уније.
„Француска, Немачка, Вишеградска група. Тако изгледа нова геометрија Европе“, рекао је, подвлачећи да чланице Вишеградске групе у овом тренутку имају врло јак политички, економски и емоционални савез, можда и најјачи у Европи.
„Једног дана и Немачка ће увидети да припада овој групацији. То ће променити политику у Европи“, подвукао је Орбан на крају.

4 коментара

  1. Орбан ће Вишеградску групу (врло) брзо проширити са „Четворке“ на „Шестицу“! Аустрија и Словенија буквално већ су у њој, а велико питање је и колико је Румунија далеко од ње (без обзира на големи притисак Вашингтона за прављењем ракетне базе САД на румунској територији и – партнерство по „сваку цену“ код постављање нафтно-гасних платформи за заједничку експлоатацију енергената из Црног мора!?)… Сигурно да је премијеру Мађарске искључиви фокус – државе чланице ЕУ (без обзира што већина српских дневних медија, с времена на време – неаргументовано у вишеградско „чланство“ убацује и – Србију. ОНА ЈЕСТЕ У СФЕРИ ГЕОПОЛИТИЧКИХ ИНТЕРЕСА, АЛИ НЕ ВИШЕГРАДСКЕ ГРУПЕ, ВЕЋ ИСКЉУЧИВО – САД, РУСИЈЕ И КИНЕ!!! Зато је Београду у актуелном тренутку међународних односа знатно теже него Будимпешти. Уз то, Србија, за разлику од Мађарске, има да реши још много заосталих дипломатско-политичких „репова из бивше СФРЈ, а руку на срце – има и знатно слабији државни тим (углавном истих!) политичара за разлику од Мађара (које предводи бриљантни и бескомпромисни Виктор Орбан)!




    3



    0
  2. Novinar Vlastimir Vujić analitički je ponovo pogodio „po sredini stvari“. Bravo! „In medies rest“ ili nikako. Voleo bih da njegovi tekstovi budu (ne)obavezno „štivo“ svih srpskih političara… Mogli bi puno da nauče!




    3



    0
  3. EU nikada neće postati „savez suverenih i slobodnih“ država!? To jednostavno neće dozvoliti dve najsuverenije zemlje – Nemačka i Francuska! Pa Berlin i Pariz su napravili i Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ), preteču Evropske unije samo da bi utvrdili svaku vrstu svoje supremacije. Uz to, u unijsko članstvo s „predumišljajem“ primaju države koje nisu ispunile ni polovinu uslova za prijem – da bi taj ekonomsko-politički jaz i dalje ostao. Zato su i inicirali tzv. „dvostepenu“ Uniju (mnogo članica siromašno je još više nego što su bile kada nisu bile u članstvu, skoro polovina članica nema ni zajedničku evropsku valutu u svom platnom prometu…). Izlazak Britanije samo je učvrstio nemačko-francuski monopol, a Rusija (pogotovo Turska) nikada neće biti članice EU!… Samo, Nemačka i Francuska su zaboravile da su u medjuvremenu drugi mnogo brže napredovali od njih! Višegradska „Četvorka“ je potpuno u pravu. Ako se Unija od ovog momenta ne bude počela reformisati – definitivno će izgubiti svaku trku sa Unijama koje su (nakon briselske) organizovale velesile – SAD (članovi su tri saveza), EVROAZIJSKOM UNIJOM (RUSIJA, KINA), BRIKOM (BRAZIL, RUSIJA, INDIJA KINA…)




    2



    0
  4. Sjedinjene Evropske Države (SED), po uzoru na SAD, politička je forma koja će jednog „lepog“ dana jednostavno morati zaživiti! Ali, niko ne zna kada će taj „dan“ doći? I koliko vremena će morati do njega proteći. Sigurno da je on još vrlo daleko! Jer, EU se još nije ni približila zajedničkim postulatima potrebnim za takvu vrstu organizovanosti. Nema zajedničku vojsku, svoje ministarstvo spoljnih poslova, Centralnu banku… I još „svašta nešto“… U takvom „vakuumu“ prosto se „množe“ nacionalni populisti i svoje političko trajanje i višedecenijsko ponavljanje bez ikakvih prepreka nastavljaju (eklatantni primeri su Viktor Orban i Mari Le Pen!)… Pratim pisanje (i vrlo objektivne analize) Vašeg dopisnika iz Mađarske (koja mi je inače matična zemlja, ali nisam uzeo i njen pasoš!), i kroz, koliko sam vidio, njegovih 184 teksta – tačno je prikazano Orbanovo diplomatskoko „kameleonstvo“ i njegova neverovatna politička metamorfoza od velikog liberala, preko konzervativca do – nacionalnog ultradesničara.




    4



    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *