Комесарска владавина права

У Србији нема владавине права за разлику од Велике Британије где полиција упада у амбасаду Еквадора и хапси Џулијана Асанжа. САД из амбасаде Венецуеле избацују све редом. У Француској полиција млати демонстранте. Све по праву

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

РЕЧЕ И УТЕЧЕ Ових дана је независним и зависним новинама и телевизијама прострујала вест да је Србија добила најлошије оцене за владавину права и стање у медијима. Ово изјави евроунијатски комесар Ј. Х. и одмах утече. Мора да тражи ново радно место, а то није лако. Тешко је пронаћи сличан а добро плаћен положај, а на ком се сем сервилности према претпостављеним и надмености према потчињеним не тражи никаква друга квалификација. По комесарској систематизацији такав му је опис радних задатака. Без бриге комесар Ј. Х. снаћи ће се већ. Научио се сервилности према јачем.
Несхватљива ми је радост и весеље наших НАТО стипендиста, евроунијатских с ума сишавших фанатика и страсних љубитеља двопапске ватиканске аждаје због одлуке коју јавности саопшти наречени Ј. Х. Стипендисти и чланови ђавољег тројства (НАТО злочинци, евроунијатски комесари, двопапска курија без Светог духа) који се деру да нема алтернативе без евроунијатске каморе, радују се кад иста каже да Србија нешто није урадила како треба!? Зар није њихова идеолошка парола: Евроунијатска камора нема алтернативу! Ако је тако, ваљда је ред да буду у жалости кад из Брисела стигне ферман да се пут у евроунијатску пропаст успорава или одлаже. Да су нормални ваљало би да наричу са све женама обученим у шарено Али они брину ко ће бити позван на пријем 14. јуна или бар тугују кад НАТО убице и евроунијатски комесари донесу одлуку којом се држави Србији и Србима нешто брани или изриче казна. Успоравање кретања путем без алтернативе је њихов пораз, а не нас који смо одувек против евроунијаћења, јер верујемо да нам то ништа добро донети неће. Ваљало би да се радујемо свакој казни из Брисела, али то не чинимо. Једноставно знамо да никад нећемо, Богу хвала, постати део те лоповске и лажљиве дружине.
Замислите да у Србији нема владавине права за разлику од Велике Британије где полиција упада у амбасаду Еквадора и хапси Џулијана Асанжа. У САД упадају у амбасаду Венецуеле и избацују све редом. У Француској, Албанији полиција млати демонстранте. У НДХ не смеш Србин бити. Све те државе су добиле прелазне оцене о питању владавине права и слободи медија.

НИЈЕ ШИЈА НЕГО ВРАТ Џулијана Асанжа нико од слободних медија, сем нас из неслободног „Печата“, више не помиње. Ухапшен што је обелоданио истину, а о њему се ћути. Сви назовиборци за независно и слободно новинарство, за права педера, керова и керовођа ћуте. Што би рекао народни песник: Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше. Данашњи „јунаци“ не смеју љутити оне који их новчаницама хране. Пара врти где бургија неће.
Србе на Косову и Метохији пребијају, хапсе, затварају због наводне корупције која угрожава западни а демократски свет. Ево једнога записа о корупцији из 18. века, а која се тад звала дишкреција.
У записима митрополита Мојсија Петровића из 18. века једна од већих рубрика се односи на презенте и дишкреције. Митрополит приликом званичне посете Бечу 1731. године записује да су сви очекивали презент или дишкрецију, додајући да су оне учињене „на цесарској капији“, „локајем вицепрезидента“ и „шуту цесаричину“. За дишкрецију учињену чиновнику Рехкрону, који их је протежирао, подвукао је да „његово ново лето неће погинути“.
Кнез Милош Обреновић, стварајући државу одлазећи и у Цариград код султана, увек је носио драгоцене поклоне. Дукати од жеженог злата обрадовали би сваког великог везира. Султана посебно.
Тако је било некад. Данас је исто, само су речи и места где треба чинити некадашње дишкреције промењени. Није шија него врат. Није мито него лоби, кокус, лобирање. Није Стамбол већ Вашингтон. Није паша него лорд, конгресмен или само сер. То морају знати и о томе морају бринути изабрани представници народа.
Паметном довољно!
Срби зналци филма и филмске уметности, снимите филм о страдању дечака Слободана Стојановића. На ползу народу свом.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.