Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Аркадиј Давидович
ДАВИДОВИЧ ПРОТИВ ГОЛИЈАТА
 „Српска реч“, Београд, 2018

У књизи изабраних афоризама Аркадија Давидовича, једног од водећих руских и европских сатиричара данашњице, налази се око хиљаду ауторових мисли, из великог опуса који чини више од шездесет хиљада написаних максима и сентенци.

„Давидович води донкихотску борбу против стварних ветрењача, покушавајући да одгонетне метафизичко – истину, љубав, живот, смрт, добро. Трагајући за недоумицама писац сагледава живот. Сатиричар не крије забринутост за будућност света због најезде савремених варвара, претњи Запада Русији, угрожености хришћанске цивилизације, постојања оружја за масовно уништавање, атомских пројектила, климатских промена, исламског верског тероризма…“, написао је у предговору преводилац са руског и приређивач Александар Чотрић.

Аркадиј Давидович био је редовни сарадник чувеног совјетског часописа за сатиру „Крокодил“, који је достизао тираж од преко пет милиона примерака.       

Георг Г. Игерс
ОД ИСТОРИЗМА ДО ПОСТОМОДЕРНИЗМА
„Академска књига“, Нови Сад

Већ неколико деценија Игерсове књиге су веома значајне у области историје историографије и стекле су глобално признање унутар савремене „екумене историчара“. У овом делу он расправља  о историји и друштвеном деловању изван националних и континенталних граница; о рационалности и историји; о улози професионалне историјске науке у стварању и изобличавању сећања; о употреби и злоупотреби историје и одговорности историчара; о национализму и историографији; о историчарима избеглицама из нацистичке Немачке и политичким ставовима према демократији; о херменеутичком историзму, научном позитивизму и марксизму у XX веку; о значају марксизма за историјску науку данас као и о марксистичкој традицији писања историје на Западу. Приређивач књиге Михаел Антоловић одлучио се да одабере радове који ће нагласити актуелност Игерсовог мишљења и открити нам његов допринос новијим теоријским дискусијама, које нису ограничене само на историјску науку, већ захватају и проблеме филозофије и друштвене теорије.     

Ђорђе Д.Сибиновић
РОДИТЕЉИ
„Службени гласник“, Београд

Према речима Петра Арбутине, овај роман је питко и ефектно испричана тешка прича о великој људској драми, која се болно осећа као лична одговорност за немоћ и дубока туга за незаборав. Начин на који је Сибиновић испричао причу о несрећној женској судбини, распетој између поретка мушке културе силовања и женске еманципације без самосвести, достојно конкурише облицима приповедања који доказују своју аутономију не само организацијом језика и слика већ пре свега продубљивањем испричаних прича на оним местима на којима је могуће у људску драму заронити бар онолико колико је то пошло за руком Софоклу, Шекспиру, Достојевском, Бори Станковићу…     

Милош Црњански
БЕОГРАД
„Службени гласник“, Београд

У овој књизи, чији је главни јунак један град, налазе се и три приче о њему: Свитање Београда, Београд у снегу, Љубавно предграђе Београда и једна од најлепших песама – Ламент над Београдом. Преко 400 фотографија старог Београда дочараће вам овај узбудљив и незабораван град, град који се воли и у који се враћа.

Сингидунум, најстарији назив града, по свој прилици је келтски. Вероватно су Келти ту саградили утврђења која су у 4. веку пре н. е. освојила илирска племена. У доба Илира почиње крвава и драматична историја Београда, која се наставила све до данашњих дана. Римљани су утврђење звано Сингидунум коначно освојили у Августово доба. Римски путеви који су водили на исток пролазили су кроз Сингидунум, а они који су водили на запад кроз Таурунум, данашњи Земун… По свом положају, Београд је један од најлепших градова у Европи. Александар Хумболт га је упоредио с Лисабоном, Истанбулом и Стокхолмом. Положај старе Београдске тврђаве подсећао је великог југословенског научника Пупина на Гибралтар. Лепота београдског предела одувек је мамила путнике…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *