Почетна / Свет / Има ли пилота у дрону?

Има ли пилота у дрону?

ИЗМЕЂУ РАТА И МИРА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

Да ли је наводни прекинути амерички напад на Иран био само лажна вест, или је Вашингтон заиста спреман да се упусти у авантуру која би у крајњој инстанци могла да доведе до глобалног уништења?

По објављивању вести да је иранска армија оборила америчку шпијунску беспилотну летелицу која је нарушила ваздушни простор Ирана председник САД Доналд Трамп утешио је нацију рекавши да је срећна околност што у обореном „дрону није био ниједан мушкарац, или жена“. Неколико дана касније пилот Беле куће се пресабрао и, говорећи о наводној прекинутој америчкој одмазди против Ирана, није помињао могућност да беспилотна летелица има пилота. „У понедељак они (Иран) оборили су беспилотни дрон који је летео изнад међународних вода. Ми смо били спремни да узвратимо прошле ноћи на три различите локације када сам упитао колико ће особа погинути. Господине, 150 људи, био је одговор једног генерала. Десет минута пре удара, ја сам га зауставио, јер није пропорционално обарању једног дрона“, навео је Трамп у твиту од петка, 21. јуна, када је у јавност процурила информација о опозваном нападу.

Иако постоји могућност да се у Белој кући коначно нашла особа која ће с емпатијом размишљати о животу људи других нација и обуздати америчку агресивност, она је мало вероватна. Томе нас учи не само дуга историја ранијих безобзирних америчких напада (да поменемо само Клинтоново бомбардовање Ниша касетним бомбама) него и скорији догађаји попут Трамповог потпуно неоправданог напада на Сирију због хемијског напада који то није био. Много је вероватнија теорија да садашњи напад на Иран није ни био планиран и да је вест о његовом отказивању у последњем тренутку само амерички блеф. Да се не би радило о блефу, иранско обарање америчког дрона, колико год он драгоцен био Вашингтону, морало би да буде толико тежак ударац Америци да би она због тога била приморана да започне врло опасан рат. Иако не сумњамо у вишедеценијску америчку амбицију да Иран сравни са земљом, очигледно је да се неопходне коцкице за то још нису сложиле. Ако нису успели да придобију међународну јавност после напада на танкере у Ормуском заливу за који су директно оптужили Иран, и ако им у том подухвату нису веровали чак ни многи најближи савезници, тешко да би овакав инцидент завредео безрезервног сврставања на америчку страну.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *