Почетна / Друштво / Златна полуга сигурније будућности

Златна полуга сигурније будућности

Последњи је тренутак да Србија прекине с расипничким арчењем и уништавањем вековима стицаног богатства. Злато је само један у низу таквих примера

Сав напредак и развој модерног доба нису успели да потисну једну древну меру богатства – злато. Оно је и данас главна „валута“ те вредности. А свака вест о овом племенитом металу, на чији помен засијају многе очи, заузима главне странице и места у медијима. Ни Србија није изузетак.

СРПСКО ЗЛАТО Мало је познато да је Србија баш по злату у елитном друштву. Ми смо међу четири земље у Европи у којима се копа овај драгоцени метал, и једина на Балкану. На Старом континенту овај племенити метал имају само још Француска, Шведска и Шпанија.
По данашњим званичним подацима, Србија се по количини злата налази на 59. месту у свету, а готово све златне полуге депоноване у Народној банци Србије произведене су у јединој фабрици за производњу злата у Србији, Рударско-топионичарском басену Бор, у коме се годишње произведе око тона злата.
Анализе Светског савета за злато показују да је Србија са 20 тона златних полуга, што чини близу 15 одсто укупних девизних резерви, водећа земља у региону по количинама тог племенитог метала. Следе је Македонија са 6,8 тона златних резерви, Словенија са 3,2 тоне и Босна и Херцеговина, која има три тоне. На последњем месту је Албанија са 1,6 тона злата.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *