Почетна / Колумне / Светионик – Седамдесет пет година Боке Которске са Црном Гором

Светионик – Седамдесет пет година Боке Которске са Црном Гором

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море

Ко се саживио с парадоксом да му дјеца у школи не уче језик на коме прича већина, пожељели су што је легитимно: да живе лакше, јер је живот један. И не би у томе конвертитству било проблема да не долази у пакету с мржњом

Херцег Нови конзулски град (фото: Никола Маловић)

Бока Которска је данас једина географија на којој Срби и даље, с осталима, као што су чинили вјековима, живе уз море.
Развијемо ли тезу установићемо гдје је Бока Которска шири појам у односу на прост заливски рам, те да покрива већи дио онога што се сматра Црногорским приморјем, четири велике обалне комунитади: Херцег Нови, Котор, Тиват и Будву, или – од границе са Хрватском, до Куфина иза Буљарица.
Од Бара до Улциња пак простире се историјско, са малим ц, црногорско приморје. Да човјек загризе песницу при помињању речене историјске дужине и силне подразумијевајуће ширине.
Али није о томе ријеч…
Него је о феномену по којем је националност увијек била колебљива на Медитерану. На пјени од мора припадници нашег народа и данас живе множином. То што су Срби политичким storytelling-ом постали најомраженији народ у Европи, неке Приморце потакло је да замијене групу – ако је то прави глагол, да пресвуку кошуљицу – ако је то сликовита метафора, да постану нешто друго.
Ко се саживио с парадоксом да му дјеца у школи не уче језик на коме прича већина, пожељели су што је легитимно: да живе лакше, јер је живот један.
И не би у томе конвертитству било проблема да не долази у пакету с мржњом.
Не чините нарочити комплимент Бокељу када га називате Црногорцем.
Јер ми Црногорци нисмо, него Бокељи.
Покрет за заливску аутономију, српски и хрватски, тиња, али се деценијама не разбуктава у ватру побуне против недопустиво предмодерне брђанске цивилизације, махом и због тога што се и из авиона види да Црна Гора и данас једино преко Боке има излаз у свијет.
Ипак, ваља рећи да је Црна Гора најближи род Боки Которској, с којом, рачунамо ли од амебах до данас, слави 75 година живота у заједничкој држави: 1813–1814, 1945–2019.
За неке чак, за друге тек.
Једино је прва година (1813–1814) била демократска и сасвим легална, када се Црна Гора без путева, без школа, болница, без инфраструктуре и без икакве привреде – с владиком Петром Првим на челу, у Боки, а не у Брдима, са једнаким бројем посланика с Брдах и из Залива – ујединила са обалним Србима обје вјере.
Програмски задатак Светионика јесте да бљеска с управо нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *