СЈАЈ ОПЕРСКОГ ЕВЕРГРИНА

Камерна опера из Санкт Петербурга у Народном позоришту

Фото: Народно позориште Београд

Како Ловци бисера Жоржа Бизеа никад нису били на нашем оперском репертоару, владало је прилично интересовање београдске публике за ово извођење

Поводом 150 година Народног позоришта у Београду и 20 година Опере и театра „Мадленианум“ у нашој престоници наступила је Камерна опера из Санкт Петербурга, под вођством свог оснивача и уметничког руководиоца редитеља Јурија Александрова, националног уметника Русије. Као прву представу приказала је на сцени националног театра Ловце бисера, оперу у три чина Жоржа Бизеа која је са половичним успехом имала праизведбу у париском Театру лирик, 30. септембра 1863. Отад ово дело будућег славног композитора опере Кармен није доживело особит успех: тек када га је, после дужег времена након смрти композиторове, на репертоар ставила Скала у Милану 1938. године, Ловце бисера почели су да изводе и други водећи оперски театри у свету. Дело је снимљено и интегрално на грамофонским плочама, те се за најбоље сматра извођење које је реализовао диригент Пјер Дерво са хором и оркестром Опере комик у Паризу и ансамблом солиста у којем су, поред осталих, Николај Геда као Надир, Жанин Мишо као Лејла и Ернест Блан као Зурга. Многи познати вокални уметници, као што су Карло Бергонци, Пласидо Доминго, Дитрих Фишер-Дискау, Лучано Павароти, Николај Ђауров, Марија Калас и др. снимили су поједине арије и дуете из ове опере.

Како Ловци бисера досад нису били на нашем оперском репертоару, владало је прилично интересовање публике за изведбу Камерне опере Санкт Петербурга на великој сцени НПБ. Несумњиво је да у овом раном Бизеовом остварењу има трагова утицаја италијанске опере, којих ће се он касније сасвим ослободити, баш као и извештаченог херојског патоса драматургије Ђакома Мајербера и лаке и површне театралности Франсоа Обера, али на почетку свог стваралачког делања Бизе се највише угледао на Шарла Гуноа, који је био творац новог типа француске опере, а то је лирска музичка драма која је негде на средини перманентно узвишеног језика музичке трагедије и веома скромног оквира тадашње комичне опере. Особености Бизеовог композиторског поступка огледају се у сигурности у драмском обликовању дела, нарочито при употреби мотива или мелодија које карактеришу поједине личности и одређене ситуације, затим у тежњи за описивањем јужњачких или егзотичних предела, као и у настојању да оствари специфичан хармонијски колорит, који гради мајсторском вештином инструментације. То је присутно већ у опери Ловци бисера, најпре у драмски напетим призорима пропраћеним за оно време новим колористичким акцентима инструментације.

Садржај либрета Ловаца бисера заснован је на причи о преданој и искреној љубави младог Надира према свештеници Лејли. Међутим, на путу њиховој срећи стоје врховни свештеник Нурабад и Зурга – вођа кога су изабрали ловци бисера и који је давнашњи Надиров пријатељ. Љубоморан на Надира због Лејле, Зурга одлучује да обоје казни, али након тегобних унутрашњих премишљања поштедеће живот пријатељу из младости и Лејли, у којој је препознао девојку која му је пре више година спасла живот. Може се прихватити мишљење Јурија Александрова да у опери Ловци бисера није најважнији сиже већ њена мелодиозност. Арије и дуети из ове опере, посебно дует за тенор и баритон који певају Надир и Зурга, затим арија Лејле или пак арија Надира, веома су популарни и често се изводе на концертима оперске музике.

Изврсни солисти: Владислав Мазанкин показао је изванредну музикалност у улози Надира, Јевгенија Кравченко била је лирски узнесена као Лејла, док је Алексеј Пашијев као Зурга био веома импресиван при тумачењу медитативних пасажа своје роле. Антон Морозов био је ауторитативан као извршилац правде, хор је певачки и глумачки одличан што је заслуга диригента Марије Гергељ. Суделовао је оркестар продорног, али префињеног звука. Представу је с нотама на пулту, али са истанчаним познавањем партитуре умешно водио диригент Максим Ваљков. У свему – сјајно извођење ређе приказиване Бизеове опере Ловци бисера.

Ловци бисера Оперска фантазија у три чина / Композитор Жорж Бизе / Диригент Максим Ваљков / Редитељ  Јуриј Александров / На сцени Народног позоришта Београд, 8. маја 2019

Један коментар

  1. Dirigenti uvek diriguju opere iz nota, primedba o notama na pultu je nepotrebna.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *