Почетна / Наша тема / ПРОБОЈ БРИСЕЛСКОГ ФРОНТА

ПРОБОЈ БРИСЕЛСКОГ ФРОНТА

Талас евроскептичних и десничарских странака није се на управо одржаним изборима за Европски парламент претворио у цунами који би збрисао странке естаблишмента, али је довољно снажан да им у великој мери отежа посао у будућности

Резултати избора за Европски парламент најдраматичнији су обрт у европској политици од првих парламентарних избора пре 40 година, оценио је британски политичар и бивши градоначелник Лондона Кен Ливингстон. Заиста, избори су доказали да је широм Европске уније дошло до успона подршке странкама екстремне деснице, али и зелених, док је, с друге стране, подршка умереним конзервативцима и социјалдемократама, који су суверено доминирали овим парламентом од његовог оснивања, доживела озбиљан пад. У ствари, тај пад за европску политичку сцену представља већи потрес од успона екстремне деснице, јер је био у оквирима очекиваног и још је недовољан да би партије овог профила преузеле власт над целокупном ЕУ, иако већ суверено владају бројним земљама чланицама.

ФИЈАСКО ЕСТАБЛИШМЕНТА Етаблиране странке окупљене у Европску народну партију и Савез социјалиста и демократа које су се досада сматрале недодирљивим изгубиле су 39, односно 38 посланичких мандата и са 216 и 187 пали на 177 и 149 посланичких места. Када су „народњаци“ у питању, ускоро би се могло десити да овај блок изгуби још 13 посланика, колико је у Мађарској освојио Фидес премијера Виктора Орбана, јер је вођство ЕНП одлучило да суспендује статус ове странке, и сасвим би се могло очекивати да се Орбан прикључи групи Европских конзервативаца и реформиста, где се већ налази њему блиска Партија права и правде његовог пољског колеге Матеуша Моравијецког, или још горе по европски естаблишмент, коалицији коју предводи Матео Салвини, с којим Орбан има изразито присну сарадњу и добро се разуме.

ЕВРОСКЕПТИЦИ СВИХ БОЈА

Објављујемо списак свих евроскептичних странака (од оних умерено евроскептичних до оних отворено анти-ЕУ) са бројем посланика који добија свака земља, бројем посланика који су освојиле и парламентарном групом којој припадају на основу прелиминарних резултата које је 27. маја објавио „Политико“.

 

„Политико“ рачуна да ће Британија имати 34 евроскептична посланика, али ово је немогуће тачно израчунати, јер су конзервативци и лабуристи о овом питању дубоко подељени. По изласку Британије из ЕУ њихови посланички мандати биће прераспоређени по осталим државама.
Евроскептичних посланика по овој рачуници биће најмање 267, што је више од трећине укупног броја. Од тога десничарским, „популистичким“ странкама припада њих 165.

Овај пад у извесној мери ублажава раст који је остварила њима идеолошки блиска коалиција Савеза либерала и демократа за Европу са блоком „У покрету“ председника Француске Емануела Макрона – освојила је 41 мандат више него на претходним изборима и осигурала себи 110 посланичких места. Али ни то није довољно за брисање суза у очима еврофедералиста и еврофанатика. Истина, ова три блока имаће довољно посланика да заједно формирају већину у парламенту за коју је неопходно 376 мандата, али та коалиција неће имати досадашњу чврстину, а међусобне препирке и свађе око функција већ су почеле. Европски парламент имаће, дакле, озбиљне потешкоће да постигне међупартијске договоре или консензус о путу којим ЕУ треба да иде напред.
Највећи потрес десио се, наравно, у Великој Британији, где је новоформирана Партија за брегзит иконе евроскептицизма Најџела Фаража освојила убедљиво прво место на изборима са освојених 32 посто гласова, док су се конзервативци сурвали на пето место, освојивши свега девет одсто гласова. Ово је, могло би се рећи, највећи суноврат једне етаблиране политичке странке у Европи од краја Другог светског рата, јер су пре свега две године на парламентарним изборима конзервативци освојили 42 посто гласова. Нешто боље прошли су лабуристи који су 2017. освојили 40 посто гласова, а сада тек 14.
И другде широм Европе људи су показали губитак поверења у етаблиране партије које су доминирале политичком сценом од 1945. године. Тако је у Италији своју позицију најпопуларније странке потврдила и ојачала Лига Матеа Салвинија, који је на себе преузео и улогу десничарског вође на европском нивоу. Лидерка Националног окупљања Марин ле Пен победила је миљеника елите Емануела Макрона освојивши додуше свега један одсто гласова и један посланички мандат више од њега, али и то је значајно, с обзиром на то да је доскора овакав резултат Националног фронта био незамислив. Овде треба поменути и успех екстремно леве Непокорене Француске Жан-Лика Меланшона која је освојила два мандата више него на претходним изборима, али није испунила очекивања. Белгијском краљу Филипу сигурно није било лако када је видео да су на изборима у његовој земљи победиле две десничарске партије које нису само евроскептичне, него су још више белгоскептичне – Нови фламански савез и Фламански интерес које ће у Европском парламенту имати по три посланика. У већ поменутој Пољској и Мађарској „десни популисти“ се чврсто држе. Партија права и правде освојила је прво место са 45,4 одсто гласова и 26 мандата, што је за два мандата више него на претходним изборима, док су у Мађарској десничари (Орбанов Фидес и екстремно десни Јобик) укупно освојили нешто мање од 60 посто гласова. У Немачкој десничарска Алтернатива за Немачку није направила чудо, али је са освојених 11 посто гласова и четвртим местом успела да повећа број својих мандата за четири и у будућем сазиву ће имати 11 посланика.

ЗЕЛЕНИ КАО БЕЛИ Бројни аналитичари успех зелених странака на овим изборима сматрају стварним „чудом“. У Немачкој је ова странка сада друга по снази са освојених 20,5 одсто гласова и 21 посланичким мандатом, чак десет више него у претходном сазиву. Зелене странке су значајан успех оствариле и у Великој Британији где су Зелена странка, Шкотска национална партија и Партија за Велс (све припадају овом блоку) укупно освојиле око 16 посто гласова и 11 мандата, што је за пет више него раније. У Француској су Зелени освојили треће место са 13,5 посто гласова и са 12 мандата ће имати шест посланика више него досад.
Успех Зелених могао би, међутим, бити краткорочан, јер се глас за њих може сматрати гласом протеста против странака естаблишмента оних који још нису спремни да се приклоне некој екстремнијој варијанти, било на левици, било на десници. Избор Зелених као опције не би било погрешно поредити са гласањем за Љубишу Прелетачевића Белог на председничким изборима у Србији 2017. или са покретом „белих листића“ на изборима 2012. године. Да ће се они на дужи рок показати само као „чувари статуса кво“ који неће испунити очекивања људи разочараних у естаблишмент указују нам две ствари. Прва је да се лидерка овог покрета на европском нивоу, Немица Ска Келер налази високо на списку листе „поузданих савезника у Европском парламенту“ Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша која је процурила у јавност пре две године посредством „Ди-Си ликса“. Друга је да су се Зелени и када су дошли на власт у Немачкој понашали потпуно у складу са интересима естаблишмента уводећи ову земљу у рат против СРЈ, иако је то било противно њиховим принципима.
Иако ће подобни аналитичари тврдити да резултати избора за Европски парламент неће променити ништа и да неће утицати на функционисање Уније, они указују да се већ постојеће озбиљне поделе додатно продубљују и да шансе за њихово премошћавање постају све мање. Те поделе су присутне на два нивоа. Прва подела да се приметити унутар појединих држава чланица а рефлектује се на читаву Унију – у народу постоје две јасне, различите и супротстављене струје у односу на будућност „европске породице“ и „европских вредности“. Друга је на нивоу држава која ће за резултат имати подељеност унутар Савета ЕУ када се буду доносиле кључне одлуке, јер државе у којима побеђују „популисти“ попут (засад) Италије, Мађарске, Пољске, па и Аустрије неће делити визију са овима другима попут Немачке или (засад) Француске. Чињеница да ће у будућем сазиву Европског парламента евроскептици чинити трећину, а десничари четвртину посланика је (засад) само пробој фронта. Како ће се битка одвијати видећемо у будућности. Тренд је јасан.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *