Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Хрватска се не одриче усташтва

Инсистирањем на обележавању усташког „страдања“ у Блајбургу, величањем усташтва диљем Хрватске и прекрајањем злочиначке историје усташке државе, данашња Хрватска више држи до усташке традиције него до Европе, што се показало и приликом посете Ангеле Меркел

Упркос двомесечном натезању и отпору Аустрије, и ове се године у Блајбургу на централној комеморацији, коју организује такозвани Почасни блајбуршки вод, а покровитељ је Хрватски сабор, окупило око 10.000 људи.

МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ Комеморација страдалим усташама у Блајбургу одржана је под најјачим полицијским надзором досад јер се о обезбеђивању тог скупа бринуло чак 450 полицајаца. Поред припадника полиције о безбедности ће бринути припадници аустријских специјалаца – Кобре, противексплозивни тимови, хеликоптери и припадници Одељења за борбу против тероризма, као и припадници хрватске полиције, најављивао је уочи прославе за загребачки „Вечерњи лист“ Рајнер Дионизио из корушке полиције.
Од прошле године аустријска полиција строго кажњава учеснике који имају усташке и нацистичке симболе, а од марта ове године је на снази и забрана истицања усташких симбола. Аустријска полиција је издала и упозорење да су пооштрени закони и да се неће толерисати ознаке војске тзв. Независне Државе Хрватске које су изједначене са нацистичким ознакама из Другог светског рата. Предвиђене су новчане, али и казне затвора до 20 година.
Током манифестације ухапшена је само једна особа која је подигла руку и поздравила Хитлеровим поздравом.

ПОКЛОЊЕЊЕ За разлику од претходних година, на комеморацији није био присутан нико из хрватског државног врха, али је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић ово место обишла пре неколико дана, а два дана уочи комеморације пред спомеником погинулим усташама поклонио се и председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић.
Овогодишње окупљање је одржано у промењеним околностима јер је надлежна бискупија одбила да изда одобрење за одржавање бискупске мисе, па овај скуп више не потпада под верску манифестацију, већ под Закон о окупљању. Аустријски свештеници сматрају да та миса штети угледу Католичке цркве због политичких конотација. Корушка Католичка црква одбила је молбу Хрватске бискупске конференције за одржавање мисе на Лојбашком пољу поред Блајбурга због тога што је, навели су, та миса „политички инструментализована“ и представља „део политичко-националног ритуала који служи селективном доживљавању и тумачењу историје“.

ПАЦОВСКИ КАНАЛИ Симптоматично је да се сваког маја у Хрватској, али и шире, води расправа треба ли и на који начин обележавати догађаје у Блајбургу, месту у Аустрији у коме су, наводно, партизанске снаге у мају 1945. стрељале припаднике усташког покрета.
Број стрељаних се надувава од 1990-их година, односно, како за „Спутњик“ каже историчар Миле Бјелајац, дух из боце је пуштен деведесетих година, а владајућа Хрватска демократска заједница (ХДЗ), која је Хрватском владала и тада, талац је новог мита о Блајбургу. Посебно ужасавајуће је, како каже, то што чак и хрватска опозиција, левица и друге мање странке изједначавају Блајбург и Јасеновац. За Бјелајца је незамисливо да Немачка данас одржава комеморације СС трупама које су савезници ликвидирали пред нацистички пораз или непосредно након њега.
Прича о Блајбургу кренула је, иначе, управо из католичких кругова – грађу о Блајбургу почео је да сакупља католички свештеник Крунослав Драгановић, човек који је непосредно после краја рата био задужен да „пацовским каналима“ из Европе пребаци усташе у Аргентину. Драгановић, који се својом вољом вратио у Југославију, још 1966. припремио је за објављивање књигу о Блајбургу и чак покушао, уз помоћ Ватикана, да се пред УН суди Југославији поводом Блајбурга. Тада је та акција била осујећена.

МЕРКЕЛОВА И ТОМПСОН Некако у исто време када је одржан скуп у Блајбургу, у посети Хрватској боравила је немачка канцеларка Ангела Меркел како би дала подршку „умереним“ конзервативним кандидатима на предстојећим изборима за Европски парламент. Током јединог наступа на неком предизборном скупу изван Немачке, Меркелова се понадала да ће дати подстицај владајућој Хрватској демократској заједници, за коју се и очекује да ће добити највише гласова на изборима 26. маја.
О присуству канцеларке Меркел у Загребу известили су и немачки медији, међутим, акценат су ставили на непланирани, параполитички аспект укључивања немачке канцеларке у хрватску европску политичку кампању. „Тагесшпигел“, тако, пише да су њен наступ на предизборном скупу ХДЗ-а засенили упадљиви националистички тонови песме „Лијепа ли си“ Марка Перковића Томпсона, који велича усташтво и чији наступи су у више наврата последњих година били забрањени и у Немачкој.
А таква Хрватска је чланица Европске уније.

Један коментар

  1. Kako ste möglich da budete sa takvim narodom zajedno zamislite da su Jevreji i Nemci ziveli zajedno posle 1946 Srbi netto sa Vama nije u Reduzieren




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *