Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Јан Потоцки
РУКОПИС НАЂЕН У САРАГОСИ
„Службени гласник“, Београд

Сад можете да бирате: хоћете ли светлију или мрачнију верзију, а можете и обе да читате удвоје, јер нема једног романа Рукопис нађен у Сарагоси. Постоје заправо два романа под тим насловом (први из 1804, други из 1810) и оба су аутентична, а ипак различита. У Националном архиву у Познању, Франсоа Росе и Доминик Тријер открили су, 2002, непознате делове Рукописа нађеног у Сарагоси Јана Потоцког, у преписима на хартији са датираним воденим жигом, и дошли до закључка да заправо постоје две аутентичне верзије романа. У свом истраживању Росе и Тријер упустили су се у детективски посао: саставили спискове у којима би се могли наћи рукописи, почев од архива деце Јана Потоцког и њихових потомака, анализирали историјате фондова, трагали по архивима у петнаест земаља. Поуздано је утврђено да заправо постоје два романа под насловом Рукопис нађен у Сарагоси, који одражавају различите филозофске концепције дела у замисли Потоцког. Два романа допуњавају се као два крила великог диптиха, али је и сваки од њих аутономно дело, које су назвали Рукопис нађен у Сарагоси (1804) и Рукопис нађен у Сарагоси (1810). У овој књизи је роман из 1810. године.   

Рејчел Корбет
МОРАШ ДА ПРОМЕНИШ СВОЈ ЖИВОТ
„Дерета“, Београд, 2019

Огист Роден, прослављени и времешни вајар, завршава свог Мислиоца 1902, док у исто време Рајнер Марија Рилке, млади немачки песник необузданих снова и празних џепова, долази у Париз како би написао монографију о Родену, свом уметничком узору. Тада започиње једна од најинтригантнијих прича у модерној уметности и књижевности – прича о пријатељству двојице стваралаца, ментора и ученика, о односу који је инспирисао Рилкеов поетички заокрет, неке од његових најбољих песама и чувена Писма младом песнику. Како треба живети – питање је које одјекује Писмима, а одговор је уобличен управо Роденовим утицајем на младу песничку душу и његовом животном филозофијом.

Мораш да промениш свој живот не представља исцрпну биографију двојице уметника већ њихов живописан портрет у освит модернизма, са акцентом на међусобном односу и стваралачком утицају, као и односу с другим уметницима попут Пола Сезана, Анрија Матиса, Кларом Вестхоф, Камил Клодел, Лу Саломе итд. Рејчел Корбет овим делом не само да осветљава многима непознату везу између Рилкеа и Родена него и продубљује схватање о природи саме уметности и месту које она заузима у нашем животу.             

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *