Фронт из Овалног кабинета

Америчко–мађарски самит одржан је 13. маја у Вашингтону

Ни писање америчких медија, нити опструкција „дубоке државе“ не могу да умање значај радне посете мађарског премијера Виктора Орбана Вашингтону. Напротив, већ и само време њене реализације говори да је „тајминг“ за позив председника САД Доналда Трампа пажљиво изабран и да није био случајно темпиран баш за 13. мај, уочи избора за Европски парламент. Уз то, састанак је одржан (и) у Овалном кабинету, што се сматра посебном чашћу коју амерички председник указује једном иностраном државнику, а Орбан је (подсетимо) у канцеларији америчких председника последњи пут био пре две деценије, 1998. године за време администрације Била Клинтона, када је његов десно-конзервативни Фидес први пут победио на парламентарним изборима у Мађарској а он изабран за премијера…

ОРБАНОВА ЕВОЛУЦИЈА Од последње посете до ове сада Орбанова политика је доживела значајну еволуцију. Од када је 2010. поново изабран за премијера Мађарске Орбан се служи нестандардним методама да стабилизује мађарску економију и уреди финансије, константно је у сукобу с бриселском политиком према имигрантима и упорно исказује амбиције да његова земља постане политички лидер централне Европе…
Позив Трампа Орбану (који је први од лидера ЕУ 2016. године подржао Трампову председничку кандидатуру) да посети САД има много мотива. Један од њих је и тај што је у Орбану видео и део европског упоришта за сопствене идеје, због чега и пружа пуну подршку антимигрантским странкама, тим пре што се изборима у Италији и доласком евроскептичне гарнитуре у тој држави фронт у Европи шири…

МИГРАНТИ И СОРОШ Две најупадљивије сличности између Орбанових и Трампових политичких ставова јесу њихова антимигрантска политика, и однос према америчком бизнисмену и финансијеру невладиних организација мађарског порекла Џорџу (Ђерђу) Сорошу. Подсетимо, један од Трампових прокламованих циљева у кампањи био је – спречавање илегалне имиграције. Упркос отпорима који су долазили с разних страна, приступио је изградњи зида према Мексику (као и Орбан „жичане ограде“ према Србији) и заоштравању политике према мигрантима у САД…
Друга тачка која спаја ова два државника је – понашање према Сорошу. Орбан је (законски) издејствовао да се Сорошеве институције повуку из Мађарске, док Трамп Сороша сматра једним од водећих људи екстремне левице који је допринео либерализацији ставова америчких политичара у погледу илегалне имиграције…

ГАС И ОРУЖЈЕ Како су протекли разговори две делегације у Вашингтону на билатералном терену?
Сигурно да је поменута Орбанова посета (само) део стратегије САД за сузбијање руског и кинеског утицаја у Средњој Европи, а Мађарска је прави геостратешки „драгуљ“ за ресетовање америчке спољне политике између Балкана, Аустрије и Украјине. Два кључна питања на дневном реду у Вашингтону била су из области индустрије енергената (увоза гаса из САД у Мађарску) и – наменске индустрије (модернизације америчким наоружањем мађарске војске као НАТО чланице). Будимпешти је у оштром тону замерена врло велика енергетска зависност од Русије, а њен одговор Трампу гласио је: „Поменута зависност није настала њеном кривицом већ услед узрока који су изван Мађарске! Орбанова влада пуну деценију безуспешно покушава с предузимањем мера за диверсификацијом, али њу константно минирају нереализоване гасоводне инвестиције у другим државама.“
Трамп је, истом приликом, Мађарима понудио и предуговор о транспорту гаса у Мађарску који ће се експлоатисати преко платформи на Црном мору (изграђених америчко-румунским капиталом), што су Мађари начелно прихватили, као и оног са хрватског ЛНГ терминала у Омишљу на Крку (чији је Мађарска од пре два и по месеца четвртински власник). Американци, чији је општи циљ већ годинама да знатно повећају извоз овог гаса у Европу, намеравају да преко ЛНГ терминала у Европу извозе свој „укапљени“ гас чија цена није конкурентна у односу на цену традиционалног („Газпромовог“) гаса. Али као и у свим другим случајевима, тако и у овом – Вашингтон присиљава владе других земаља да из свог буџета суфинансирају цену њихових енергената до продајне цене коју тржиште у том тренутку формира… Због тога би и у случају Мађарске једино владина подршка (финансијским дотацијама) имала стратешки значај.
Велико је питање како ће се у коначној одлуци одредити премијер Виктор Орбан. У сваком случају, Доналд Трамп у овој нетржишној „понуди“ има више маневарског простора, али и Орбан има великог утицаја јер у највећој нафтно-гасној компанији у Мађарској (МОЛ) његова влада има велики власнички удео.
На крају пленарног разговора делегација САД и Мађарске у Вашингтону разговарала је и о модернизацији мађарске војске (као НАТО чланице) америчким наоружањем друге генерације. И ту је Будимпешти још оштрије замерено да не поштује постотак улагања новца у обнављање ефектива у чланству (плаћала је 1,18 посто свог националног БДП-а, знатно мање од предвиђена 2 одсто), као ни квантитативни број својих чланова у НАТО мисијама… Резултат „преговора“ две делегације о овој теми гласио је – Мађарска ће купити америчке ракете средњег домета, у оквиру НАТО мисија послаће додатних 200 војника у иностранство (130 на Косово и Метохију и 70 у Авганистан), а за национално-безбедносна питања у наредном петогодишњем циклусу на одбрану ће утрошити (невероватних!) – десет и по милијарди евра…

Кинеска улагања и „Хуавеј“

Јачањем мађарско-америчког партнерства неће доћи до слабљења веза Будимпеште с Москвом и Пекингом. Премијер Орбан је у Белој кући подвукао да улагања Кине у Мађарској нису толика да би забрињавала Американце. „Економска зависност немачке привреде од Кине већа је него зависност америчке привреде од кинеске, а врло значајна је и трговинска размена (и зависност!) Француске и Велике Британије од Кине“, указао је.
Веома интересантна тема у разговору мађарског премијера и америчког председника била је и кинеска телекомуникациона компанија „Хуавеј“, већ неко време на мети кампање Вашингтона који јој је забранио приступ 5Г мрежама због забринутости да је повезана с кинеском владом, те је императивно поручио да и друге земље треба да блокирају технологију ове компаније.
Када није успео притисак на савезнике да избегавају ову телекомуникациону компанију, САД су се жестоко устремиле на престоницу Европске уније, Брисел. Међутим, белгијски центар за кибернетичку безбедност (задужен за анализу потенцијалних претњи које представља „Хуавеј“) поручио је недавно да није пронашао ниједан доказ који упућује на то да је кинески телекомуникациони див продавао опрему која би се могла користити за шпијунажу…
И Виктор Орбан је Доналду Трампу 13. маја у Вашингтону дословце поновио да Мађарска у поменутом случају није детектовала никакву претњу. „Досад нисмо пронашли техничке показатеље који указују у смеру шпијунске претње“, рекао је.