Почетна / Свет / Чишћење украјинске власти

Чишћење украјинске власти

Ветар у једра новом председнику Владимиру Зеленском дају не само истраживања по којима већина грађана жели боље односе с Москвом већ и то што политичка клима почиње да се мења у целини

Положивши председничку заклетву у понедељак, 20. маја, нови украјински лидер Владимир Зеленски истог дана распустио је Врховну раду, а већ наредног – расписао и ванредне парламентарне изборе за 21. јул. Уколико се уопште могу сматрати ванредним, имајући у виду да је Украјина ушла у изборну годину, па би нови сазив депутата свакако био биран најкасније у октобру. Истог дана, међутим, уследила је још једна важна изјава из штаба Зеленског, овог пута од шефа његове администрације Андреја Богдана: председник жели питање о будућим преговорима с Руском Федерацијом да изнесе на свенародни референдум. Ово је свакако одјекнуло снажно и у домаћим, а још више у иностраним политичким круговима, јер је то проблем који директно задире у саму суштину актуелних глобалних односа. Око Украјине и њених територијалних питања, наиме, исплела се последњих година читава мрежа интереса најмоћнијих светских актера, а посебно се то одразило на односе Москве с Вашингтоном и Бриселом. Под притиском Американаца, Европска унија донела је читав низ казнених мера против Русије, а повод за санкције била је Украјина, односно отцепљење Крима и рат у Донбасу. Зато иницијатива Зеленског заслужује пажњу, јер потенцијално може бити кључ ка решавању спорова.

КИЈЕВ ШАЉЕ СИГНАЛЕ РУСКИМ ВЛАСТИМА Из Москве су одмах реаговали преко Дмитрија Пескова, прес-секретара руског председника Владимира Путина, поруком да је то – унутрашња ствар Украјине. Свака таква иницијатива мора да има смисао и ефикасност, а од Кијева се очекују конкретни кораци, пре свега у извршавању обавеза по споразуму из Минска и решавању унутрашњег сукоба, али их засад нема, нагласио је Песков. Порука из Москве, одакле новом председнику нису ни честитали изборну победу, јасна је: Кијев мора да предузме конкретне мере на побољшању односа, а пут ка томе води преко нормализације стања са својим сопственим регионом и грађанима – Донбасом. А то све лепо пише црно на бело у споразуму из Минска, који је претходна украјинска власт потписала. И од тог тренутка игнорисала. Позитиван сигнал је то што је Богдан нагласио да би се референдумско питање могло односити управо на Донбас, јер свако помињање (одавно решеног) статуса Крима директно раздражује Москву и било какве разговоре чини немогућим.
С друге стране, Зеленски је позвао и САД да „појачају санкције против Русије“, а његов шеф кабинета је то објаснио речима да Кијев жели у односима са РФ да користи методу „штапа и шаргарепе“. Како је подвукао, Кијев шаље сигнале руским властима, али је спреман и на компромисе. И то може бити охрабрујуће, јер реч „компромис“ није постојала у политичком вокабулару претходног председника Петра Порошенка и његових сарадника. Москва је једнозначно проглашавана за агресора и окупатора, па није преостало нимало простора за било какав договор. Опрез у првим коментарима Москве изразио је и председавајући Комитета за међународне послове Савета Федерације РФ Константин Косачов. На својој фејсбук страници написао је да је иницијатива Зеленског за њега самог добитна, јер он „наставља да делује по претходном популистичком моделу понашања“, који га је и „довео на врх власти“. Међутим, наглашава руски сенатор, већ сама чињеница да Зеленски жели питање веза с Русијом да стави на свенародно изјашњавање, улива оптимизам. „Значи, потреба за побољшањем је присутна“, објаснио је Константин Косачов.
Актуелни шеф комисије за информисање СФ РФ и претходник Косачова на челу спољнополитичког комитета Алексеј Пушков био је још директнији. На свом твитер налогу написао је да иницијатива Зеленског треба да га заштити од напада украјинских радикала и Порошенка. „Ако гласају за, значи народ је желео“, поручио је Пушков. Друго је питање, додао је, то што Русија такође треба да пружи сагласност за преговоре. Директор Кијевског центра политичких истраживања и конфликтологије Михаил Погребински сматра да је Зеленском неопходно одобрење народа, јер се боји „дела националистичког, и елитног и неелитног актива, који лако окупља масу“. Ипак, овај експерт указује на истраживања која показују да 75 одсто Украјинаца подржава идеју о преговорима између две државе. Слично је и у Русији, а Путинов портпарол Песков је објаснио да ће шеф Кремља честитати Зеленском када уследе први успеси у регулисању конфликта унутар земље и нормализацији односа с Москвом – ако до њих дође.

ГЛАВНЕ ПРОМЕНЕ СЕ ТЕК ОЧЕКУЈУ Да нису сви у Украјини сагласни са идејом Зеленског и да до успеха у нормализацији односа може и да „не дође“, говори и удар на новог лидера – управо путем атака на шефа председничке администрације Андреја Богдана. „Друштвени лустрациони комитет“, једна од институционалних творевина Мајдана, поднео је тужбу суду против Зеленског због именовања правника Богдана на високу дужност, јер је оптужен да је радио у државној служби за време председника Виктора Јануковича. Петиција за оставку Богдана на сајту председника већ је сакупила преко 25.000 потписа и, по закону, Зеленски мора да је размотри у року од 90 дана. У изјави лустрационог комитета истиче се да је Богдан у периоду 2010–2014 био на месту владиног повереника за питања антикорупционе политике, што је неспојиво са „Законом о прочишћењу власти“, усвојеним одмах после мајданског преврата 2014. године. Према овом закону, лице које је обављало функције за време Јануковича не може радити у државној служби наредну деценију, дакле до 2024. године. Богдан се брани тиме што поменути закон не прецизира да се забрана односи и на место шефа председничке администрације, али је јасно да Зеленском овај проблем није био потребан уочи предстојећих избора – на којима ће се одређивати не само његова већ и будућност читаве Украјине.
Ветар у једра новом председнику дају и поменута истраживања, по којима већина грађана жели боље односе с Москвом, и то што политичка клима почиње да се мења у целини. „Антибандеровске снаге“ које су против националистичке политике и сукоба с Русима, охрабрене победом Зеленског, поново дижу главу на читавом простору југоистока Украјине, који се још назива и „Малорусија“. Дакле, од Харкова до Одесе, односно кроз све рускојезичне области Украјине. То је простор на коме је концентрисан највећи економски, индустријски и људски потенцијал земље. Ове области захватају практично половину земље и од почетка су биле против мајданске власти, видевши у њој повампирење нацизма. Време је показало да се политичка и идеолошка оријентација грађана ових области није нимало променила у претходних пет година. Промена у односу на тај период јесте само у томе што су и локалне елите овог пута стале уз народ. Очито, победа Зеленског је сама по себи донела крупне промене у украјинском друштву и на политичкој сцени. А главне се тек очекују.

УСПЕХ ПРОРУСКОГ БЛОКА Последње истраживање јавног мњења које је спровео међународни истраживачки центар са седиштем у Белгији, БУРИ-Украјина, да су избори одржани прошле недеље, у Врховну раду би ушле свега четири политичке снаге које пролазе цензус од пет одсто. На првом месту, то је партија Владимира Зеленског „Слуга народа“ и поверење би јој указало 34,7 одсто бирача. Друга би била „Опозициона платформа – За живот“, истакнутих проруских политичара Јурија Бојка, Вадима Рабиновича и Виктора Медведчука (15,1 проценат). За њима следи „Баткившћина“ Јулије Тимошенко (9,5), док би „Блок Петра Порошенка ’Солидарност’“ добио поверење 8,9 одсто изашлих бирача.
Ови подаци доста говоре сами по себи. Пре свега, значајан раст блока Бојка и Медведчука, снаге која се залаже за поправљање односа с Москвом. О томе довољно сведочи и податак да је Владимир Путин крстио Медведчуково дете. Украјински и западни медији су ову чињеницу дуго злоупотребљавали, цртајући Медведчуку својеврсну мету на челу и током година мајданске власти то му је била отежавајућа околност – само најхрабрији су смели да му пруже јавну или било какву другу подршку. После промене шефа државе, међутим, ово прераста у највећу предност политичког блока чије присталице насељавају управо подручје од Харкова до Одесе – па стога њихов рејтинг вртоглаво расте.
Никада раније подршка њиховог бирачког тела није досезала двоцифрен показатељ, а сада не би било превелико изненађење ни да то буде 20 одсто. У том случају, како сада стоје ствари, за формирање нове владе – уколико би Зеленски одабрао коалицију с Бојком и Медведчуком – Јулија Тимошенко им не би била ни потребна. А то би већ био потпуни политички преокрет и „прочишћење власти“, али у супротном смислу од онога који су желели мајдански лустратори. На украјинским бирачима је да одлуче 21. јула кога ће (пр)очистити из власти у Кијеву, али се одговор већ јасно назире. Као и исход будућег референдума о обнављању односа с Русијом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *