Почетна / Колумне / Злочини у духу „Mилосрдног анђела“

Злочини у духу „Mилосрдног анђела“

Нас уништавају двоструко; кад су нам службено непријатељи и кад су нам службено пријатељи. Мало који народ на свету има ту привилегију

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

РАСПЕТИ ПЕТАК Данас је Велики петак, дан распећа на крст Исуса Христоса, једини дан у години кад у свим православним храмовима утихне литургијско појање и не чује се звук звона. Дан неизмерне туге и сећања на злочин који непријатељи учинише Сину Божјем. У православним храмовима се данас износи плаштаница коју ће верујући целивати све до Васкрса. Срби овај дан називају и Распети петак.
Празници су дани смирености и љубави за све верујуће. То су дани на којима се верници захваљују Господу и светитељима на овоземаљским даровима. Дани који се проводе у миру с породицом. Кад се породица сабира. Зато се у народној паметарници и зову породични празници. Саборност породице је основа напретка сваке заједнице. Било да је она мала или велика. Удар на породицу је увек удар на заједницу. Морају се ове речи имати увек на уму.
Срби су се увек трудили да празнике проведу у миру са својим најближима. Тако је одвајкада записано у нашем усменом и писаном сећању.
Непријатељи Срба очито имају другачије записе. Они се труде да нас трују, нападају, уништавају баш уочи, или на дан наших, а ваљда и њиних ако су хришћани, празника. Бусају се у груди да су хришћани, чак и двојицу живих папа имају, а онда на своју веру забораве кад смо ми, православни Срби, у питању и крену с бесомучним разарањем. Необјашњив је парадокс: Они нас уништавају двоструко. Кад су нам службено непријатељи и кад су нам службено савезници. Мало који народ на свету, мени се чини ниједан, има ту привилегију.

У ДАНИМА ОКО ВАСКРСА Навешћу само неколико примера из последњих осамдесетак година, и то искључиво о данима око Васкрса, јер за набрајање свих злочина учињених о другим празницима (Божић,Ђурђевдан, Спасовдан, Тројице…) ваљало би имати више папира.
Немачки непријатељски авиони окомише се на Београд, 6. априла 1941. у Глуву недељу Часног поста. Разорише Народну библиотеку. Шта ће Србима књиге? Ем су старе, ем су још многе руком писане и то у доба кад је стварање немачке државе било даље од данашње, поново откривене, црне рупе. Никад се не сме заборавити да је Немачка настала 1871, после победе Пруске у рату с Француском.
Амерички и енглески авиони, у то доба наших савезника, на Васкрс 1944. надлетеше Београд и сравнише: Прво београдско породилиште, Дечју болницу, Дечји диспанзер, Болницу за заразне болести, Бајлонијеву и Каленићеву пијацу. О погинулима сведочи данас плоча на Храму Александра Невског. Број се не зна. Ово са пијацама им се изгледа допало, па су 1999. године, убојитијим касетним бомбама засули Ниш и Алексинац. Како градска пијаца постаје војни објекат, нико жив, а да је нормалан, не може објаснити.
Кад могу велики и моћни, зашто не би муслимани и усташе, поготову кад их моћни штите, искористили Велики петак и Васкрс, те злочине над Србима чинили. Тако су 24. априла 1992. године, на Велики петак, у Дервенти и приградским насељима Чардак и Јасиковача, где су живели искључиво Срби, убили више десетина Срба. Укупно је идентификовано 37 остатака убијених жена, мушкараца и једне девојчице. У граду су тад били представници тзв. Међународне заједнице.
Наредне, 1993. године, 16. априла, на Велики петак, у селу Трново, општина Шековићи, масакрирано је 16 цивила. Муслимани и усташе ни 1994. нису мировали. Те године Васкрс је пао на Први мај. То им је био довољан повод да намерно гранатирају село Сучани и убију четири цивила. Ове и друге податке можете читати у материјалу Института за истраживање српских страдања, који је приредила Драгана Гавриловић.
Генерал Небојша Павковић је у скоро објављеним Ратним дневницима записао да је агресија копнених снага из Албаније у рејону караула „Кошаре“ и „Морина“ почела 9. априла 1999. године. Баш на Велики петак. Све у духу „Милосрдног анђела“.
Хвала америчком новинару Џеремију Скејхилу што осуди злочин који је учинили његова влада, убивши 23. априла 1999. године 16 радника РТС-а.
Памти, Србине, да ти се злочин не понови. Молимо се за здравље Асанжа.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *