Почетна / Наша тема / Ударничко роштиљање

Ударничко роштиљање

Слика ватрице и роштиља у природи у освит Првог маја више су утеха и бежање од стварности него прослава статуса радничке класе чија су права враћена скоро на почетак радничког организовања и њихове борбе за та права

Ако бисмо се упитали данас, уочи Првог маја, Празника рада, где се налазе радничка класа и њена права, боље од било какве теорије и анализа објаснила би својевремена (пре осам година) изложба, боље рећи један експонат чија симболика ни данас не губи ништа на актуелности. Напротив, само је појачава. У некада „црвеном Крагујевцу“ београдски вајар Мрђан Бајић, испред крагујевачке галерије „Рима“, поставио је инсталацију у облику „фиће“ с позамашним теретом на слабашном крову, подупртим шипкама да га не оштети, и под називом „Радничка класа иде у рај“ који асоцира на познати истоимени италијански филм.

ПРОПАСТ СИМБОЛА А „Застава“, чији је „фића“ био симбол и главни пропагатор друштва у којем ће свима бити пружено школство, здравство и барем тај ауто, данас је у рукама мултинационалне корпорације „Фијат“, у коме су радници постали надничари неолибералног капитала.
Стога није чудо што многи Први мај, тај велики симбол Празника рада, данас доживљавају као симбол који обележава пропаст радничке класе, чији положај подсећа на време када је настајала радничка класа, упоредо с првобитном акумулацијом капитала. Јер какав је данас положај радника сви могу да виде у свом окружењу. Да ли људи раде прековремено, на црно, да ли су им ускраћени одмор и слободни дани? И, пре свега, колико се плаше да због губитка посла јавно говоре о свом положају?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *