У знаку балканског фламенка

УСПЕХ ГИТАР АРТ ФЕСТИВАЛА

Најснажнији утисак је оставио концерт две легенде гитаре, Влатка Стефановског и Мирослава Тадића у премијерном представљању дуго ишчекиваног пројекта Крушево 2. Две гитаре (Le Deux Guitares o којима тако лепо пева Шарл Азнавур) на сцени препуне Комбанк дворане фуриозно су нас, два сата без паузе, провеле кроз лавиринте македонског фолклора и лепоте балканског мелоса

Двадесети Гитар арт фестивал (12–17. март), под слоганом Applause, завршен је свечано у Комбанк дворани, доделом награда најбољим такмичарима и концертом солиста са оркестром (Темишварска филхармонија Банатул, диригент Тибериу Драгос Опреа). Изведена су три концерта за гитару и оркестар шпанског композитора Хоакина Родрига, чија се 20-годишњица смрти обележава ове године. Док је својевремено његова композиција за соло гитару En los trigales била обавезна такмичарска композиција, концерти са оркестром за једну и четири гитаре представљају камен темељац гитарске литературе и најлепше странице музике. Фантазија за господина (Fantasia para un gentilhombre) базира се на шест плесова за соло гитару шпанског композитора Гаспара Санца, премијерно га је извео Андрес Сеговија, а ове вечери солисткиња је била млада Ема Капор, иначе вишегодишњи лауреат Гитар арт фестивала. Да би сегментирани концерт оживео, потребно је било нешто више од школски уредног свирања солисткиње, па смо остали ускраћени за комплетан доживљај. У популарном и много свираном Концерту за Аранхуез, надахнутом вртовима Краљевске палате у Аранхуезу, пролећној резиденцији краља Филипа II у другој половини 16. века, Војин Коцић је суверено владао сценом, снажним али и меким и нежним звуком по потреби. Ипак, преспор темпо у другом ставу, вештачким заустављањем музичког тока од почетних акорда, разводнио је планетарно познату тему. Хит вечери био је Концерт Андалуз за четири гитаре, где су наступили, као наша варијанта Los Romero браће, искусни Александер Свете, Мароје Брчић, Немања Остојић и Зоран Крајишник уместо недавно трагично преминуле Сабрине Влашкалић. Све је овде било како треба, и расположење солиста, и оркестарска пратња, и темпо и боја тона, и општа радост заједничког музицирања.
Најснажнији утисак је оставио концерт две легенде гитаре, Влатка Стефановског и Мирослава Тадића у премијерном представљању дуго ишчекиваног пројекта Крушево 2. Две гитаре (Le Deux Guitares o којима тако лепо пева Шарл Азнавур) на сцени препуне Комбанк дворане фуриозно су нас, два сата без паузе, провеле кроз лавиринте македонског фолклора и лепоте балканског мелоса, увезане стиловима фламенка, џеза, рока, блуза и музике света. Увек са својим печатом, мешовити ритам и прекомерне секунде Балкана дотакле су публику чаробним звуком. С високом техником коју прате праве емоције, теме као што су Болен ми лежи Миле Поп Јорданов или Јовано Јованке импровизоване су скоро класичним контрапунктом, али живим и маштовито донесеним у оквирима етно-џеза. Концерт се могао пратити преко великог видео-бима на сцени, па су се, осим летећих пасажа, видели изблиза и измучени прсти гитариста, тек да се не заборави колико свакодневног труда и рада стоји иза наоко лаког и лепршавог свирања. Заслужили су и добили овације.
Пратећи своју идеју да гитара има много лица, а не само класично, Гитар арт фестивал је представио гитару на концертима различитих жанрова, увек с најбољим солистима. Ту су били Висенте Амиго, један од најбољих светских фламенко гитариста, који се по свему приближио свом идолу Паку де Лусији, затим најпознатији Gipsy Jazz – Swing – Росенберг трио из Холандије, виртуози који следе идеју свог узора, легендарног Ђанга Рајнхарта. Нова фестивалска продукција Kings of String The Younger окупио је младе снаге – Мозеса Росенберга из чувене Росенберг породице с јединственим џез маноуш стилом, грчког виртуоза на бузукију Јоргоса Јоргопулоса и свестраног српског гитаристу Бојана Ивановског, а ту је била и краљица фадо музике нове генерације Кармињо, следбеница култне Амалије Родригеш.
Осим концерата одржани су велико гитарско такмичење у категоријама гитара и гитара у камерној музици, мајсторске радионице, мастеркласови, предавања и промоције, дружења итд. Да би се све ово остварило, важни су били спонзори, јер без њих нема ничега, а импозантна листа спонзора са Ерсте банком на челу, али и Министарством културе Србије, најбоље говори о високој етаблираности Гитар арт фестивала.