Почетна / Колумне / Тамо где нема слободе

Тамо где нема слободе

Спочитавају нам конзерватизам и искључивост, и то они који су, попут Велике Британије, актом уредили да на челу државе или владе може бити искључиво особа одређене вероисповести

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац. Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ФУНКЦИЈЕ ЈЕДНЕ КРАЉИЦЕ Без прекида, нама Србима, свака белосветска шуша, евроунијатски комесар, специјални заменик нечијег помоћника, чиновник на положају млађег референта може да издаје наредбе, да нас оптужује, прети. Наводно за наше добро. Наша власт их благонаклоно прима и обећава да с пута у евроунијатску пропаст неће скренути. Пропасти хоћемо, али с пута не скрећемо. Данас је 16 година од како смо на пут кренули. У почетку пешке, а од 2013/7521. јуримо „фераријем“. Разумем оне што живе од тога што не скрећу с пута. Примају добре плате, уз обавезу повременог појављивања на телевизији с које обавештавају гледаоце како пут јесте напоран, али нема скретања. Кад немаш образа, лагање народа не пада тешко, а мораш водити и бригу о сопственој егзистенцији. Скуп је живот у евроунијатској заједници. Жале се нама.
Да ли се ико запитао како они који нама изричу забране и прете кажњавањем због недостатка грађанских, мањинских, верских, сексуалних, наркоманских, медијских, саобраћајних, пољопривредних и осталих слобода спроводе исте слободе у својим државама? Узмимо за пример верске слободе. Држава нека буде Велика Британија јер се у њој ових година одвија велика лакрдија. Спрдају се Енглези с референдумом и Европом. Једино у краљицу не дирају. Засад.
Краљица је по функцији „врховни управник енглеске цркве“ и „заштитник вере“, односно поглавар Англиканске цркве. По „Акту о утврђивању наслеђа“ донетом 1701. године, одређено је да енглеску круну може носити само особа протестантске вере и да нико ко је католичке вере или ко јесте или је био у браку са особом католичке вере не може наследити круну. Кад је без потомства 1714. године умрла краљица Ана Стјуарт, протестантска кћи протераног краља Џејмса Другог, за енглеског краља је био изабран њен најближи рођак протестантске вере – Џорџ Први, немачки војвода Георг од Брунсвик-Линебурга-Хановера. Џорџ од Хановера је у том тренутку био тек 55. по реду међу наследницима британске круне.

ГДЕ СУ ДАНАС КРСТИЋИ, ЂЕЛИЋИ… Наслеђе на британски престо је заснивао по бабиној линији која је била протестант, за разлику од оних педесетчетворо који су били католици. Овај детаљ, као и многе друге ствари, можете прочитати у књизи Династије које су владале Европом Душка Лопандића (Панчево, 2015).
Замислите да ми у Србији донесемо некакав акт или уредбу којом се каже да на челу државе или владе може бити искључиво особа одређене вероисповести? Драги читаоци, ни ја, ни ви ово нисте у стању ни да замислите, а по мишљењу енглеских и евроунијатских дипломата живите у земљи где нема слобода. Где се многе мањинске групе осећају угрожено. Ако то не исправите, запретиће млађи референт, ваш евроунијатски пут биће врло успорен, за разлику од досадашњег брзог путовања. Може ли било ко од нас ко воли државу Србију, живи и ради у њој, гаји и школује децу, ишта од онога што се тражи разумети? Тешко, сем да ће они који проповедају евроунијатски пут, а имају туђа држављанства и пасоше, побећи тим или неким другим путем кад им газде које су их довеле тако нареде. Где су данас Свилановић, Ђелић, Лазар Крстић, Јелашић који су до јуче ишли овим путем? Повремено се јави пензионер Светске банке Вујовић. Где су многобројни саветници, страни експерти који су одмах 2001. године постављани као чиновници у свим државним министарствима? Шта је са саветницима ове власти: Гузенбауером, Штрос-Каном, Блером, Фратинијем и ко зна колико их још има.
Бојим се да мало ко зна шта се дешава. Апостол Павле је написао: „Ако ли неко мисли да нешто зна, још ништа није сазнао као што треба знати“ (1. Кор. 8,22). Написано пре 2.000 година, а применљиво данас.
Немам друге него, уз Божју помоћ, у се и у своје кљусе. Ко себи помаже и Бог ће му помоћи. Кад то урадимо, можемо с правом тражити помоћ од православне браће Руса. Не дајмо да нам породицу униште, а село до краја разоре. Не будимо лењи! Радимо заједнички и нека свако учини шта може. Срби смо. Морамо и можемо, браћо и сестре, сачувати државу Србију. Није нам први пут.
Молимо се за српске хероје заточене у евроунијатским тамницама. Сетимо се Џулијана Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Њима је најтеже. Чувајмо Републику Српску. Уз Божју помоћ и нашу тврду веру. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *