Почетна / Друштво / Повратак фундаменту

Повратак фундаменту

У којој мери се појмови националне самосвести и интеграција међусобно прожимају, а у којој искључују?

Међународна, двадесет и пета по реду, конференција Фонда јединства православних народа из Москве окупила је у Будимпешти многобројне учеснике из преко 25 земаља света који су за три дана трајања форума покушали да одговоре на питања и изазове савременог тренутка – у којој мери се појмови националне самосвести и интеграција међусобно прожимају, а у којој искључују.
Уочљиве су две тенденције, указао је на почетку конференције др Валериј Алексејев, историчар, професор на Ломоносову и директор ФЈПН из Москве, с једне стране постоји тежња нација ка заштити своје самобитности коју покреће дубоки народни инстинкт, и с друге идеологија и пракса политичких закулиса и либералне интернационалне елите која је потпуно супротстављена тој тежњи.

НАРОД ВИШЕ НИЈЕ НАШ Разматрајући о томе да ли се две глобалне тенденције могу помирити и почети усаглашено да дејствују на добробит народа, учесници су, мапирајући најновија политичка померања у свету, констатовали да је од помирења изгледнија неизбежност даљег заоштравања.
„Либерална владајућа класа инсистира на убрзању глобализације која разлаже националну самобитност народа и стимулише губитак њиховог идентитета. Победа Доналда Трампа у САД допринела је јачању конзервативизма, али либерална елита која гура глобализам свакако није изгубила свој колосални утицај у свету. Она је сачувала многобројне финансијске полуге, и даље регулише међународну трговину, банкарски бизнис, глобалне медије и интернет, који енормно утичу на друштвену свест милијарди људи“, рекао је Алексејев.
О обичном европском човеку, који се вољом владајућих либералних елита нашао усред милионског притока миграната на континент, запажено излагање је имала Анастасија Сандахакер из Аустрије. Она је указала на чињеницу да у земљи каква је Аустрија, у којој нема граница државне територије, нити заштите граница ЕУ, становништво више није „наш народ“, а правни органи, будући да неретко и полиција зазире од мешања у међунационалне односе, показују све знаке слабости. Ову земљу у будућности чека, упозорила је, формирање рејона попут оних у Лондону у којима важи шеријатски закон.
„Шта је остало од европских вредности? Данас говоре: демократија, људска права, правна држава, слобода. А вредност слободе најбоље илуструје страх жена које због бројних избеглица увече не смеју да изађу на улицу или уђу у метро.“
Истовремено, указали су учесници скупа, постоји и врло јак импулс евроскептицизма. У Италији је, уочи избора за Европски парламент, покренута иницијатива за одржавање конгреса евроскептика на који су позвани лидери француског Националног окупљања с Марин ле Пен, Алтернативе за Немачку са Александером Гауландом на челу, активисти Аустријске партије слободе, пољске партије Право и правда и других покрета сличног усмерења који се залажу за традиционалне вредности.
У јавни простор, истакнуто је, упловио је и нов термин „економски патриотизам“. Конзервативизам који је као вредност био заборављен и јавно прокажен опет се нашао на дневном реду, показујући да су евроинтеграције и ултралиберализам исцрпљени модели.

др Валериј Алексејев

СМЕНА МОРАЛНИХ ПРИОРИТЕТА Да је реч о насилним покушајима смене моралних приоритета и цивилизацијске конверзије, а која има за циљ престројавање држава света на страну западних вредности, кроз пример Грузије образложио је протојереј Кахабер Гоготишвили.
„Најопаснија претња коју представља процес глобализације огледа се у томе што тај процес може у потпуности да прогута и уништи мале народе, земаља попут Грузије, и њихове културне традиције. Процес је неповратан, свет се, очигледно, на тај начин развија и ми га не можемо зауставити, али можемо допринети заштити наше вере и националне културе, како бисмо спасли нацију од ишчезнућа.“
О украјинском искуству кокетирања са Западом и духовним коренима ове кризе значајно излагање је имала др Катарина Самојлик. Димензије трагедије у коју је ова земља потонула након уличних нереда, по њеним речима, несагледиве су, али откривају матрицу по којој велике силе делује.
„Није овде реч о незадовољству. Овде је у првом плану борба против руског света. Јер нису случајно интегратори из Брисела заоштрили религиозно питање у Украјини. Они циљано раде на ширењу религиозног конфликта наносећи ударац јединој канонској цркви у Украјини – УПЦ Московског патријархата.“
У којој мери је борба за језик била у функцији отимања ове земље од идентитетске матрице објаснила је Ана Радзјукеевич, главни уредник пољског часописа „Православни преглед“. Она је подсетила да је црквенословенски био општи језик целе Кијевске Русије, те да власти Украјине, свесне огромног значаја заједничког језика, данас прогоне руски језик из школа и свих институција.
„Испоставило се да је то најбољи начин за најбрже рушење јединства источнословенских народа пошто језик није само средство свакодневног општења него и носилац огромног културног слоја и колективног сећања. Он је кључ и духовности и учености, а овде имамо у виду посебно руски језик на коме су записани огромни ресурси знања из различитих области, како сопствених, тако преведених с других језика. Да би се то знање превело на украјински, преводиоцима вероватно не би било довољно ни стотину година.“ 
Форум је као значајну отворио и тему Балкана. После Црне Горе, констатовано је, на реду је била Македонија у којој је игнорисана воља народа на референдуму, а велики притисак Запад врши и на Србију. О дешавањима у Црној Гори присутне је упознао Страхиња Булајић, посланик Скупштине Црне Горе и члан Генералног секретаријата МАП-а. Указао је на то да се са садашњим положајем српског народа у земљама бивше Југославије у Европи једино може поредити статус припадника руског народа у неким прибалтичким земљама.
„У Хрватској је, на пример, одавно на снази максима – једну трећину Срба убити, једну трећину покатоличити, а једну трећину протерати. Морам да признам да се у том лудачком кроато-германском науму и успело. У Црној Гори, некадашњој Српској Спарти, над Србима се, под патронатом Запада, спроводи асимилација и интензивна национална сегрегација. Иако с највише говорника, српски језик и ћирилица се гуше и протерују, СПЦ и православље потискују, док се мањински муслимани и католици фаворизују. Црна Гора је практично угурана у НАТО, без референдума и мимо већинске воље становништва.“
У дискусији која је уследила након завршених излагања, посланик и професор Цетињске богословије, др Будимир Алексић рекао је да се у Црној Гори прави историјски, културолошки и цивилизацијски заокрет, њено потискивање из традиционалног, источноправославног, словенско-византијског цивилизацијског круга, и укључивање у западни, римокатоличко-протестантски цивилизацијски круг.
„Да би се то реализовало, неопходно је спровести план ’душевног прерађивања’ народа Црне Горе, који подразумева: утемељење ’дукљанства’ као политичке и националне идеологије; стварање ’црногорског језика’ и потискивање ћириличног писма; конституисање ’црногорске цркве’ и прихватање Уније (јединства) с Римокатоличком црквом; постепено покатоличавање Црногораца (о чему отворено говоре водећи идеолози црногорског сепаратистичког покрета); подршка великохрватској и великоалбанској идеји и пројекту стварања ’Велике Хрватске’ и ’Велике Албаније’. То се настоји постићи помоћу контролисаних медија, преко образовног система, културних установа, уметничког стваралаштва.“
У закључку конференције учесници скупа, митрополити, свештеници, научници, политичари и историчари, истакли су неопходност повратка религиозним, духовним и културним вредностима које се базирају на темељима традиционалних религија, на фундаменту хришћанства. Јер једино хришћанство, као коренита религија европских народа, може бити способно да поново уједини Европу и удахне јој нову снагу.

Страх од Иљина

Посебна пажња на скупу посвећена је улози Русије у савременом тренутку, као и улози РПЦ која предлаже свој пут консолидације на традиционалним духовним и културним вредностима. О односу Запада према руској идеји говорила је Наталија Коцев, директор српског одељења МФЈПН. Као парадигму која се није мењала кроз време она је указала на однос према Иљину што, по њој, говори и о важности феномена самоспознаје и о претњи коју у њој, бар када је реч о Русији, види Запад.
„У својим говорима, посебно 2009, Путин је више пута цитирао овог православног мислиоца, поручујући да је пред Русијом озбиљан заокрет ка конзерватизму. И какав одговор је уследио? Бучан, и очекиван. Западна пропагандна машина, која као хидра своје пипке пружа у свим деловима света и Европе, а видљива је и у медијском простору Србије, схватила је величину опасности пред којом се налази западна идеја. Јер тешко да њима смета идеологија белих и Иљинови антикомунистички ставови. Опасност су они препознали управо у враћању идеји самобитности на којој је Иљин толико инсистирао.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *