Почетна / Колумне / ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Крваве границе ислама

ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Крваве границе ислама

Када ће муслимани у БиХ испољити степен нетолеранције и мржње, те покренути процес унутрашњих подјела, својствен готово свим исламским друштвима и државама?

Они који прстом пријете Турској, на начин да ’не смијемо прећи западно од Босфора’, нека најприје науче хисторију ове земље“, поручио је предсједник Републике Турске Реџеп Тајип Ердоган, 19. марта у Коцаелију, истичући да „ако се пољуља Турска, пољуљат ће се и Сирија, Ирак, Јемен, Либија, Аракан, Босна“. Није баш најјасније коме је упућена ова драматична порука, али чињеница је да су све поменуте државе исламског свијета одавно, и уз помоћ његове Турске, добро пољуљане; штавише разбијене и понижене. Ово сврставање „Босне“ у круг исламских земаља спремних за „љуљање“ прећутали су сви, од европске администрације у Бриселу, званичног Берлина, Париза и Беча до квазиграђанске интелигенције Сарајева. Шта се то десило са европском перспективом балканског мезимца исламистичких режима и свјетске терористичке интернационале? Да ли се Европа можда освестила и у Босни препознала „Хантингтонову монолитну пријетњу“ западном свијету, од такозване исламске цивилизације?

ДУБОКИ ТРАГОВИ Посматрајући блок држава, од Африке до Централне Азије, и сукобе између муслимана и православних Срба на Балкану, хиндуса у Индији, Јевреја у Израелу и католика на Филипинима, Хантингтон је закључио да „ислам има крваве границе“. Његова књига „Сукоб цивилизација и преобликовање свјетског поретка“ пружила му је прилику да прошири тезу из свог чланка. Једној секцији даје поднаслов „Крваве границе ислама“, и децидирано у тексту наводи – „границе ислама су крваве, као и његово двориште“. Устрајавајући на провокативној и непрецизној фрази „ислам има крваве границе“, избјегао је да каже да муслимани имају крваве границе. Фраза се експлицитно односи на пролијевање крви, у служби религије ислама, али не и на саме поступке појединих муслимана.
Ипак, питање које је тада поставио Хантингтон остаје без јасног одговора у случају готово цијелог Балкана и саме Босне и Херцеговине.
Када ће „крваве границе у Босни“ постати крваве границе „у исламском дворишту“, тј. када ће муслимани у БиХ испољити степен нетолеранције и мржње и покренути процес унутрашњих подјела, својствен готово свим исламским друштвима и државама, као и колико су подјеле у политичким странкама и џамијама реална пријетња јединству муслиманске заједнице у БиХ? Коначно, да ли су узроци подјела и сукоба у самом исламу или у лажној афери „селефије“, попут оне о којој промишљају Драган Мектић и Авдо Авдић као мегафони Осмице и АИД-а?
И без Ердогана и Хантигтона, последњих година испливава све више истина о улози БиХ у свјетској исламистичкој интернационали – од Осаме бин Ладена до честих боравака у БиХ Кхаледа Схеикх Мохамеда, држављанина БиХ, кључног планера и оперативног заповједника терористичког напада на САД једанаестог септембра 2001. Као бивши кувајтски држављанин, поријеклом из Пакистана, по имену Ел Мохамед Кхалед, он је са још три „важна Босанца“: Мухамедом Атом, Халидом ел Михдхаром и Нафаф ел Хазмијем срушио Куле близнакиње, али и мит о америчкој моћи. Уз значајну помоћ из САД и Босне.
Финансирање и координација терористичког дјеловања обезбедила му је водећу улогу у планирању и вршењу терористичких напада унутар глобалних селефијско-терористичких организација. Није скривао намјеру да у Европи трајно дјелује из БиХ. Кхалед Схеикх је оставио дубоки траг унутар моћног терористичког система који је био у могућности да добија класифициране документе од врбованих запосленика сигурносно-обавјештајног система БиХ, што је потврђено и правоснажном судском пресудом. У сваком случају, захваљујући њему успостављене су нераскидиве везе одабраног дијела бошњачких моћника с оперативним заповједницима глобалних вјерско-терористичких организација које дјелују с позиција селефијско-вехабијског радикализма.
ОТПОР ИСЛАМСКОМ РАДИКАЛИЗМУ Сарадња милитантног исламистичког фактора у региону Балкана изграђена је на највишем нивоу – персонално и организационо. Вехабије БиХ, Косова, Санџака и Македоније повезале су се кроз предавања, окупљања, финансирање заједничких пројеката и оријентисани су на Босну и Херцеговину као центар дјеловања и базу. Американци ипак шуте о томе.
Алија Изетбеговић и радикални исламски учењаци се слажу у једном: ислам на Балкану не треба да буде вјерски центар већ центар политичке моћи који треба да се прелије по читавој Европи. Запад нема довољно знања да разуме позицију ислама у односу на тероризам ИСИЛ-а, Ал Каиде, Боко харама, Ал Шабаба и Нусра фронта. Модел сарадње с конфликтним и дезоријентисаним друштвом и радикалним вођама, чије су позиције значајно ослабљене, због изостанка резултата њихове политике и нереалних амбиција – чисти је промашај.
Погрешни су и они тонови који се често чују када се говори о мрежи насталој у БиХ, а који се према свакој критици односе као према непотребној, неоправданој и злонамјерној „аутовиктимизацији“. Они су израз свијести која не прихвата да отпор радикалном исламу мора јасно и одлучно долазити из муслиманских заједница и од оних муслимана који се не идентификују с терористима.
Јер не заборавимо да су највеће жртве исламистичког тероризма управо секуларни муслимани. Њих пет милиона је убијено у посљедње двије деценије од стране Талибана, фанатика ДАЕШ-а, Ал Каиде, Нусре…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *