Печат недеље

Одлазак Мире Марковић

Прва председница ЈУЛ-а и супруга некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића преминула је у недељу, 14. априла, у 77. години у Москви. Последње године живота удовица бившег шефа државе провела је у Москви (Србију је напустила 2003. године), где је имала статус политичке избеглице после истрага које су против ње покренуте у Србији. Апелациони суд недавно је укинуо пресуду којом је била осуђена у одсуству на годину дана затвора.
Мира Марковић, доктор социологије и лидер Југословенске левице, рођена је 10. јула 1942. године у селу Брежане надомак Пожаревца.
Објавила је око стотину радова из подручја теоријске социологије. Ауторка је и два уџбеника социолошке тематике. Дела су јој превођена на руски, кинески и енглески језик. Бавила се и публицистичком радом. Њене књиге „Одговор“ и „Ноћ и дан“ преведене су на руски, бугарски, енглески, немачки, грчки, кинески, русински, словачки, мађарски, румунски, чешки, албански, турски, словеначки, македонски, јапански и тамилски језик. Била је и редовни члан Руске академије друштвених наука и гостујући професор Московског државног универзитета Ломоносов и почасни професор Универзитета Ломоносов у Москви.
У медијима је оптуживана за утицај на грађанске ратове деведесетих година прошлог века. У једном од последњих интервјуа, на питање о томе зашто Србија није могла да избегне ове сукобе, одговорила је да они у Србији нису ни вођени. „У ратовима који су вођени у Хрватској и Босни и Херцеговини Србија је плебисцитарном вољом српског народа материјално и морално помагала Србе, као што је Хрватска помагала Хрвате, а исламске земље муслимане“, изјавила је Мирјана Марковић готово две деценије након окончања власти свог супруга („Политика“).
Са супругом Слободаном Милошевићем упознала се у време гимназијских дана, у комунистичкој омладинској организацији. За њега се касније и удала и добила двоје деце – Марију и Марка. Њена мајка Вера Милетић, партизанка, била је ухапшена 5. октобра 1943. у Београду. Агенти специјалне полиције су је након хапшења подвргнули страшном мучењу, да би затим била стрељана. У време када је Вера ухапшена, Мирин отац – Мома Марковић – био је политички комесар Главног штаба НОВ и ПО Србије. 
Мира Марковић почиваће поред свог супруга Слободана Милошевића у Пожаревцу, где ће након кремације у суботу, 20. априла, бити положена њена урна.

Поруке патријарха српског

Након што се у Пекингу, између 25. и 27. априла, буде састао с председницима Кине и Русије Си Ђинпингом и Владимиром Путином, председник Србије Александар Вучић треба да отпутује у Берлин где му немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Емануел Макрон спремају састанак с председником и премијером самозваног Косова, Хашимом Тачијем и Рамушом Харадинајем.
Према тумачењу које је за „Дојче веле“ изнела „немачка експерткиња за Балкан“ Јохана Дајмел, „канцеларка Меркел и председник Макрон овим састанком шаљу јасан сигнал Вашингтону – а пре свега Бриселу и високој представници ЕУ Федерики Могерини… Дијалог који се већ годинама води у Бриселу налази се у слепој улици… Позивом у Берлин, француско-немачки тандем шаље јасан сигнал да је Европа, да је ЕУ спремна и да је и даље ангажована. И да хоће и мора да седи за преговарачким столом… Дијалогу који је досада вођен у Бриселу потребан је нови замах, нови формат и јасно дефинисан циљ, а то је признавање Косова од стране Србије и развој добросуседских односа.“
„Тамо нас не чека ништа добро, одмах да знате, не очекујем ништа добро“, потврдио је овог уторка и сам Вучић прогнозу Јохане Дајмел. „Једино очекујем почетак захтева за нов формат, где би циљ требало да буде признање независности а да Србија не добије ништа… Тражиће да уђемо у разговоре а да Албанци не укину таксе. По цену – не по цену коју треба да плати Србија, него ја – нећу прихватити да наставимо ма какав разговор без укидања такси, ма какви притисци били.“
Кад ти притисци заиста уследе – а сва је прилика да немачко-француска иницијатива иде баш у том правцу, уосталом, иначе нема никаквог смисла – председнику Вучићу ваљало би да пажљиво ослушне поруке које је са Косова и Метохије, из Призрена и Косовске Митровице, ових дана упутио патријарх српски Иринеј: „Оно што чујемо о некој подели, о неком компромису, то српски народ никада неће моћи да прихвати, а поготову српски народ на Косову и Метохији. Оно што би било најгоре, најпогубније, да се ми одрекнемо Косова, да га некоме поклонимо – паметан човек не поклања никоме свој дом, своју кућу, а ово је кућа српског народа.“ И: „Данас се овде спомиње, полазе од неких људи, како Косово треба или поделити, или неким компромисом решити, или, на крају, има и таквих, нажалост, који кажу да Косово треба да скинемо као неки јарам с леђа. То не говоре паметни људи, то не говоре Срби, то говоре они који само носе име српско а далеко су од свега онога што је српско… Истина је да оно што се да и поклони, то је за сва времена изгубљено. Окупација не траје вечно, нађе се друго решење. То је став цркве наше, не одступамо, ту смо са вама. На сваки могући начин, допуштеним средствима, борићемо се и убеђивати оне који тако лако и штедро деле и дарују другима оно што није њихово, да промене мишљење…“

Симболика једног пожара

Једна од најчувенијих катедрала на свету, париска Богородична црква, изгорела је у ноћи између 15. и 16. априла. Пожар који је прогутао ремек-дело западне хришћанске цивилизације избио је из засада непознатих разлога у касним поподневним сатима, а стављен је под контролу тек око три часа ујутро. Од ватре се у потпуности обрушио један торањ, после чега је пожар захватио и други торањ и носећу конструкцију, али верује се да су ватрогасци успели да спасу главни део здања и обезбеде да се зграда не сруши у целини.
Чувена руска историчарка Наталија Нарочницка рекла је, коментаришући ову катастрофу, да „Катедрала Нотр Дам није само дело људског генија са гледишта архитектуре и уметности“. „То је, пре свега, духовна основа, управо је у тој катедрали стварана Француска која је донела свету велику културу. Њу нису стварали они људи који данас проповедају једнакост греха и врлине, него управо они који су веома добро разликовали то, који су давали живот за веру, отаџбину, част, дужност, љубав. Европа је расла када се бавила тиме, а не оним чиме се бави данас“, нагласила је Нарочницка.