Почетна / Друштво / НА РЕДУ ЈЕ ПОВЕЋАЊЕ СРПСКОГ ИЗВОЗА

НА РЕДУ ЈЕ ПОВЕЋАЊЕ СРПСКОГ ИЗВОЗА

СРБИЈА НА ПУТУ СВИЛЕ

Кинеско пријатељство према нама дефинисано је интересима Пекинга у Европи и свету, али и приступом неусловљавања у билатералним односима, што је квалитет који нам недостаје у односима са западним земљама

У време када започиње изградњу моста на Пељешцу којим треба да премости неумски језичак Босне и Херцеговине на Јадрану, дакле почетком ове године, Хрватска се, што се тиче сарадње са Народном Републиком Кином, налази отприлике тамо где је Србија била 2011. када је отпочињала градњу моста Земун–Борча.
Београд је у време владе Војислава Коштунице, тачније амбасадорског мандата Миомира Удовичког, храбро преузео улогу полигона кинеских инфраструктурних пројеката у Европи. То је стратегијска оријентација коју су, до данас, доследно поштовале, па чак и унапређивале, све политичке конфигурације у Немањиној 11 и на Андрићевом венцу.
Чињеница да Србија није део Европске уније олакшавала је донекле билатералну сарадњу с Пекингом, али је истовремено, у контексту те сарадње, од Београда правила потенцијалну мету за нове притиске из Брисела и престоница водећих европских земаља, али и Сједињених Америчких Држава.

ИНФРАСТРУКТУРНИ ПРОЈЕКТИ ТЕМЕЉ УЛАГАЊА Инфраструктурни формат билатералне сарадње убрзан је оснивањем Секретаријата за сарадњу Кине са 16 држава централне и источне Европе у Пекингу 2012. и представљањем иницијативе за успостављање економског појаса дуж путева свиле 2013. године.
Кинеске компаније су у Србији градиле, граде или ће градити велике мостове, термоенергетске објекте, ауто-путеве и модерне железничке пруге. Вредност кинеских инфраструктурних улагања у Србију, претежно кроз кредитне линије, достигла је десет милијарди долара. При томе Београд и Пекинг разматрају нове инфраструктурне пројекте, попут новог моста на Дунаву, технолошкo-индустријских паркова, нових деоница ауто-путева или обнове застарелих пружних праваца јужно од Београда.
Талас развоја инфраструктурне сарадње Београд је током протекле две до три године искористио као замајац за привлачење директних кинеских инвестиција у Смедеревску железару („Хестил“, 46 милиона евра), РТБ Бор („Циђинг“, 1,4 милијарде долара), Зрењанин („Шандунг Линглунг“ око милијарду долара, плус улагање од сто милиона долара у погон за прераду цинка) и Лозницу („Минт“, сто милиона долара). Овоме треба придодати и уговоре са компанијом „Хуавеј“, али низ мањих улагања, попут оног најављеног у „Икарбус“.

ДОБРЕ ОДНОСЕ ИСКОРИСТИТИ ЗА РАСТ СРПСКОГ ИЗВОЗА Следећи логичан корак у развоју српско-кинеске сарадње је повећање српског извоза који је у овом тренутку статистички занемарљив у глобалним, па и регионалним оквирима.
Претпрошле године вредност српског извоза у Кину није прешла 62 милиона долара. С друге стране, увоз из Кине лане је чинио 8,37 одсто укупног српског увоза вредног 25,9 милијарди долара.
Не постоји добро образложен разлог да две земље добре односе, за које и Београд и Пекинг не без поноса кажу да никада нису били бољи у историји, не унапреде на плану (дакако, делимичног) уравнотежења спољнотрговинског биланса. Београд треба да приволи Пекинг да ублажи царине, или омогући повољније услове, за добар део робе из Србије, али и на много боље начине искористи постојеће могућности. Земље које с Кином не сарађују на инфраструктурном плану тако ефикасно као Србија бележе с њом ефикаснију и много вреднију спољнотрговинску размену. Та чињеница управо говори о потреби да држава подстакне и помогне српски извоз.
Овакав став подупиру и садашњи трендови спољнотрговинске размене Кине са 16 земаља централне и источне Европе. Према подацима које је изнео кинески премијер Ли Кећијанг овог месеца у Дубровнику, размена Кине са поменутим земљама забележила је лане раст од 21 одсто и достигла вредност од 82,2 милијарде долара. Уз то је стопа раста кинеског увоза из поменутих земаља прошле године надмашила стопу раста извоза у земље централне и источне Европе за пет одсто.
Кинеске стране директне инвестиције у ове земље порасле су за 67 одсто, уздрмавши, како је ли Кећијанг рекао, тренд њиховог пада широм света.

ПЕКИНГ БИ НАС ПОДРЖАВАО И БЕЗ ИНФРАСТРУКТУРНЕ САРАДЊЕ Када желе да доведу у питање српско-кинеску сарадњу, западни аналитичари истичу структуру кинеских улагања, и даље већим делом засновану на кредитним аранжманима, и подршку територијалној целовитости наше земље, имплицирајући да Србија инфраструктурним аранжманима, у ствари, Кини плаћа подршку у савету безбедности УН.
Лепо је у Пекингу или на било ком скупу који се организује у оквиру деловања кинеског Секретаријата за сарадњу са земљама централне и источне Европе или иницијативе „Појас и пут“ видети и осетити дух поштовања међународног права.
Том приликом се често заборавља да би Пекинг поштовао територијалну целовитост Србије и без поменутих аранжмана, а да је српска подршка политици једне Кине неупитна. Штавише, Резолуција 1244 Савета безбедности усвојена је уз кинеску подршку у тренутку када Кина у Србији није имала ниједну крупну инвестицију, нити је била спремна за инфраструктурне пројекте који ће уследити десет до петнаест година касније.
Председник Србије Александар Вучић у Пекингу учествује на Другом форуму „Појас и пут“ који је окупио 40 државника. Српском председнику припала је част да буде међу тројицом која ће дати завршну реч на овом важном скупу.
Према речима амбасадорке Кине у Београду Чен Бо, Вучић ужива значајан углед у Кини и лично поштовање председника Си Ђинпинга. Ту ласкаву чињеницу, досад потврђивану више пута, не треба посматрати изван ширег контекста билатералних односа. Србији је и раније указивана посебна част у Пекингу, као на пример приликом оснивања овде поменутог Секретаријата за сарадњу са земљама централне и источне Европе, када се наш амбасадор обратио домаћинима у име свих представника поменутих земаља. Како су међусобни односи напредовали до садашњег нивоа свеобухватног стратегијског партнерства, растао је и ниво на ком се исказује пријатељство и ниво односа две земље.
Кинеско пријатељство према нама дефинисано је интересима Пекинга у Европи и свету, али и приступом неусловљавања у билатералним односима, што је квалитет који нам недостаје у односима са западним земљама.
Вучић сасвим сигурно није без разлога рекао да је учешће на овом форуму велика част за Србију и потврду да Кина у нашој земљи види поузданог партнера, изразивши у изјави РТС-у чврсту подршку Србије визионарској идеји председника Си Ђинпинга о успостављању економског појаса дуж путева свиле, зато што ће, као једна од најзначајнијих иницијатива у модерној историји, допринети напретку целог човечанства.
„Иницијатива Појас и пут је потврда да је за Кину и председника Сија свака земља, без обзира на друштвено и економско уређење, историјско наслеђе или степен развоја, равноправна и да само заједничким напорима можемо сачувати тековине садашњости и изградити будућност какву желимо“, рекао је Вучић.
Имати посебан третман у оквиру такве визије и моћи која жели да је оствари прилика је коју не треба пропустити.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *