Мир, стабилност и подвала

Они који су нас некада приказивали као „свињски брлог“ који треба почистити, сада желе да верујемо у њихову неутралну улогу на Космету

На промоцији едиције „Ратник“, поред реалне слике о страдању и јунаштву наших војника и официра на Космету током војне агресије, могли су се видети и неки детаљи НАТО гледања на српску војску и српски народ. У припреми здружених снага за копнену офанзиву, територију Србије на којој су били распоређени наши војници, НАТО команданти и командири у међусобној комуникацији звали су „свињски брлог“, а наређење за напад било је: „Почистити свињски брлог.“
Знамо да је то део стандардне психолошке припреме војника у америчким снагама и пресликане на НАТО снаге. Она код војника алијансе треба да разбије психолошку баријеру – не нападају и убијају невине људе већ гамад или животиње. У конкретном случају, приликом напада на Србију, њихови војници, где су већину чинили Албанци муслиманске вероисповести, требало је да поверују како убијају свиње, животиње омрзнуте у муслиманском свету, а не људе.

[restrict]

ЛАБАВИ МАНДАТ Зашто се онда чудимо необјективности КФОР-а ако знамо да га сачињавају војници и официри исте војне армаде која је нападала „свињски брлог“? КФОР-ом управља команда НАТО-а и у сваком тренутку може да га злоупотреби у сопственом интересу. То што има мандат УН да спроводи Резолуцију 1244 само је лабави оријентир његовог деловања, дефинисан тако да се увек може тумачити погрешно. Док се припрема за прославу двадесетогодишњице своје мисије на Космету у јуну ове године, КФОР изражава понос на свој минули рад и оцењује га као „период мира и стабилности у региону“. Не спомињу погром, број убијених Срба, број напада на Србе и њихову имовину, нити колико је Срба под притиском протерано с Космета у том „периоду мира и стабилности“.
Кључни пропуст КФОР-а, осим што није обезбедио миран живот и безбедност Србима на Космету, јесте и то што није спречио формирање албанске паравојске, иако је на то по свом мандату био обавезан. Штавише, иста команда која руководи КФОР-ом активно ради на увежбавању и наоружавању те албанске паравојске. Нема ту ништа ново, јер је пасивност и пристрасност КФОР-а у свих двадесет година њихове одговорности охрабривала Албанце да наставе са злочинима и стварала утисак да КФОР Србе не може и неће заштитити од неког новог страдања.
Па ипак, иако им је све јасно, Срби инсистирају да се мандат КФОР-а настави, јер је и то боље него да Срби на Космету буду препуштени на милост и немилост Албанцима. Јер чини се да се управо о томе ради – стварају се услови да Приштина успостави контролу и војно присуство на целом подручју Космета, укључујући и север Косова, а да КФОР, уместо да то спречи, откаже мандат УН. Због тога се у Србији прихвата улога ове мисије УН, уз све њене мањкавости и констатацију да је сарадња КФОР-а са Војском Србије одлична. Квалитет сарадње се оцењује по сегментима који су најмање битни за безбедност Срба на Космету – заједничко патролирање дуж административне линије и коректност службене комуникације.

(НЕ)ПОВЕРЕЊЕ СРБА Утисак је да командант КФОР-а, италијански генерал Лоренцо Дадарио има налог из западних центара моћи да стекне поверење Срба на Космету. То је важно због будућих перфидних игара и планова НАТО-а. Међутим, генералу као окорелом војнику то баш не полази за руком. Неспретним изјавама, неприхватљивим објашњењима догађаја који узнемиравају српску јавност и сумњивим шуровањем с приштинском паравојском, он само повећава подозрење. Његове безбедносне процене и обећања да ће свима обезбедити сигурност делују неуверљиво, понекад и неозбиљно. Шта рећи ако он не види опасност у серији албанских незаконитих потеза и провокација, него опасним сматра само изјаве неких српских политичара који на све то упозоравају.
Присуство војске Републике Албаније на Космету за Дадарија је сасвим нормална ствар, и чуди се како то Срби не разумеју и не прихватају: „Албански официри на северу Косова су били део представника министарстава одбране чланица НАТО-а, који су дошли на састанак. Албанија је чланица НАТО-а већ десет година и дугогодишњи је део КФОР-а.“ Очито да италијански генерал није ништа чуо о процесу стварања „Велике Албаније“ и албанским територијалним претензијама, или се само прави невешт када му то одговара. Зар он стварно мисли да Албанци из Албаније могу бити неутрални на Космету, и да нису заинтересована страна? Ако је то за њега нормално, онда је јасно зашто је за његов штаб ситуација на Космету „стабилна и под контролом“, јер се одвија управо онако како они желе. Актуелна прича која додатно узнемирава Србе, о доласку 300–500 војника Републике Албаније на север Косова, у Лепосавић, тренутно се чини невероватном, али са оваквим погледом представника КФОР-а и перфидним играма НАТО-а све је могуће, па и да Албанци буду мировне снаге на Космету.

СТРАТЕГИЈА САД О стратегији САД за Космет још увек се у доброј мери нагађа јер није сасвим јасно да ли је најављена делимична промена политике само начин да се Србија обмане, или је то искрени став Трампове администрације. Утисак је да амерички председник Доналд Трамп жели да промени чврсте ставове претходне администрације о питању „неповредивости косовских граница“ и свршеном чину када је Косово у питању, али га у томе омета серија афера и унутрашњих притисака. Од када је дошао на функцију, он је у некој врсти обрачуна са америчким обавештајно-безбедносним сектором, а зна се да догађајима на Космету управљају њихове обавештајне службе. Кадровске промене у тајним службама постале су америчка свакодневица, али се Трамп и даље не може отети утиску да му службе и даље раде о глави и минирају његову политику.
Тако су некакви америчко-амерички обрачуни присутни и на Космету. Зашто су америчке обавештајне службе толико упорне да задрже досадашњу стратегију за Космет, по којој је Косово независна држава и нема промене граница, ако председник Трамп жели нешто да мења? Да ли је у питању налог остатака бивше администрације да раде супротно Трамповом настојању, или има самовоље и тихог отпора обавештајних шефова?
Логику донекле расветљавају суперчуване тајне. Нису, наиме, на Космету у питању само интереси САД и НАТО-а. Веома су присутни интереси моћних обавештајних служби САД које су кроз тесне везе са косовским нарко-картелима нашле одличну прилику за самофинансирање и јачање својих тајних фондова. У питању је прилив прљавог новца и стварање скривених фондова који су најпогоднији за финансирање супертајних прљавих акција.

ПРИВАТНИ ИНТЕРЕСИ Мање тајновита, али ништа мање важна чињеница јесте да неке важне личности из бивше америчке администрације имају јаке приватне интересе на Косову. Они су привилегован положај за пословање добили од албанског корпуса због доприноса албанским интересима, али имају наклоност и привилегије и у другим државама у региону којима њихова антисрпска политика одговара. Зато није чудо да се грчевито боре за очување лажне државе Косово, баш онако како су је они замислили и створили. Док људи мисле да се они боре за некакве америчке интересе, ради се о себичном згртање капитала под маском бриге за судбину Албанаца на Космету. У питању су не само високи државници попут Била Клинтона и Медлен Олбрајт него и сијасет других званичника. Ту интересе имају многи генерали ранга Веслија Кларка, високи руководиоци обавештајних служби попут Дејвида Петреуса, бројни амерички амбасадори из региона попут Вилијама Монтгомерија, па и неке личности из међународних мисија које су дале допринос албанској ствари кроз крајње прљава подметања, попут Вилијама Вокера. Ако се ту додају и неки моћници Велике Британије, попут Тонија Блера, не треба се чудити што ни амерички председник не може да разбије њихове тајне везе и интересе.

ДВОСТРУКА ИГРА Реална је могућност двоструке игре актуелне америчке администрације према Србији. Јавно демонстрирају немоћ када Приштина одбија њихову сугестију да још није време за формирање „Војске Косова“, а тајно им у томе помажу. Званично траже да Приштина укине таксе на робу из Србије и БиХ, а сви верују да су игре с таксама управо америчка идеја и сугестија. Тек ћемо видети да ли је у питању неспретна двострука игра да се Срби преваре, или још увек на приштинско руководство већи утицај има бивша америчка администрација. Обе варијанте су сасвим могуће зато што је све време Трампова смена висила у ваздуху и Приштина никако није смела да откаже послушност онима који би се већ сутра могли вратити на власт у Америци. Ако постоји Трампова перфидна игра, она се најбоље види по великом раскораку између онога како САД према Србији наступају јавно, путем дипломатије, и тајног наступа који спроводе њихове обавештајне службе.
У том контексту треба схватити и најновије изјаве команданата КФОР-а који „гарантују“ Србима на Космету мир и безбедност. У циљу стицања поверења Срба сада изводе вежбе и навикавају српско становништво на стално присуство на северу Косова. Желе да њихово присуство Срби схвате као нешто позитивно и добро за њихову безбедност. Није ту циљ да Срби прихвате наставак мисије КФОР-а на Космету – Срби то из познатих разлога ионако траже. Ствар је у будућој промени мандата ове мисије УН, ако се некакав договор с Приштином ипак постигне. У суштини, то је нова превара, где НАТО жели да и убудуће буде једина војна сила на терену која ће спроводити постигнуте договоре, онако како ће их они тумачити, по старом обичају, увек на штету Србије, а у корист својих савезника. Ако превара пропадне и ако се НАТО одлучи да ствар реши применом силе, лако је парадирање КФОР-а претворити у маску за оружану агресију приштинске војске на север Косова.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *